Odbijanje ustavne žalbe u sporu o obračunu visine otpremnine

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu kao neosnovanu, potvrđujući da obračun otpremnine na osnovu prosečne isplaćene (neto) zarade, a ne bruto zarade, ne predstavlja proizvoljnu primenu prava niti povredu prava na pravičnu naknadu za rad, s obzirom na jasne zakonske odredbe.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-10976/2013
19.11.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Bratislav Đokić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milijane Jovanović, Zorice Ljubičić i Sonje Bulatović , svi iz Kraljeva , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. novembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Milijane Jovanović, Zorice Ljubičić i Sonje Bulatović izjavljena protiv stava prvog presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 796/13 od 14. novembra 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milijana Jovanović, Zorica Ljubičić i Sonja Bulatović, sve iz Kraljeva, podnele su, 19. decembra 2013. godine, preko zajedničkog punomoćnika Branke Slavković, advokata iz Kraljeva, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presud e navedene u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje, na jednaku zaštitu prava i na rad, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 60. Ustava.

U ustavnoj žalbi se ističe da je Apelacioni sud u Kragujevcu u osporenoj presudi, proizvoljnom primenom materijalnog prava pravnosnažno odbio zahtev podnosilaca za isplatu razlike u otpremnini, budući da je osnovica za obračun otpremnine, saglasno odredbama čl. 105, 158. i 159. Zakona o radu, trebalo da se obračuna na osnovu bruto zarade, a ne neto isplaćene zarade. Takođe se osporava navedena drugostepena presuda i u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, jer nisu odmereni prema uspehu u sporu, te se ukazuje i na nejednako postupanje sudova prilikom obračuna otpremine. Polazeći od svega navedenog, podnosioci predlažu da se utvrdi povreda označenih prava, te da se poništi osporena presuda.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporene presude i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1. 1198/12 od 23. novembra 2012. godine, stavom prv im izreke obavezan je tuženi da tužiocima, među kojima i podnositeljkama ustavne žalbe, isplati na ime neisplaćene razlike u otpremnini iznose opredeljene u navedenim delovima izreke, sa zakonskom zateznom kamatom, dok je stavom drugim izreke obavezan tuženi da svim tužiocima, kao solidarnim poveriocima naknadi parnične troškove u iznosu od 306.287,83 dinara.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 796/13 od 14. novembra 2013. Godine, stavom prvim izreke, preinačena je ožalbena presuda Osnovnog suda u Kraljevu P1. 1198/12 od 23. novembra 2012. godine tako što je obavezan tuženi da tužiocima, na ime neisplaćene razlike u otpremnini isplati odgovarajuće iznose opredeljene za svakog tužioca ponaosob sa zakonskom zateznom kamataom, a preko dosuđenih iznosa odbijeni su kao neosnovani tužbeni zahtevi tužilaca, dok je stavom drugim izreke odlučeno da odluka o troškovima ostaje nepromenjena.

U obrazloženju te presude je navedeno: da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, kada je zaključio da tužiocima na ime neisplaćene razlike u otpremnini pripadaju iznosi obračunati u visini prosečne bruto zarade tužilaca, odnosno zarade u koju su uključeni porezi i doprinosi koji se plaćaju iz zarade. Naime, citirajući odredbe člana 158. stav 2. i člana 159. Zakona o radu („Službeni glasnik PC", br. 24/05 i 61/05), zatim odredbe člana 142. stav 1. i člana 143. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog, kao i odredbe člana 6. stav 1. tač. 1), 4) i 10) i člana 13. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik PC", br. 84/04, 61/05, 62/06 i 7/08) i odredbe člana 13. stav 1, čl. 15. i 15a Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik PC", br. 24/01...7/08), drugostepeni sud je našao da iz tih odredaba jasno proizlazi da se kod isplate otpremnine zbog prestanka radnog odnosa zaposlenog koji je proglašen tehnološkim viškom, pod zaradom smatra prosečna zarada koja je zaposlenom isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, dakle bez poreza i doprinosa koji predstavljaju javni prihod, zbog čega tužioci imaju pravo na isplatu otpremnine samo u visini propisanoj odredbom člana 158. stav 2. Zakona o radu, a u skladu sa odredbom člana 159. istog zakona i člana 143. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog. Apelacioni sud je, na osnovu odredbe člana 165. stav 2. ZPP, odlučio o troškovima celog postupka i u skladu sa odredbama čl. 153. i 154. ZPP i važeće tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata obavezao tuženog da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka, i to na ime sastava tužbe od strane punomoćnika advokata u iznosu od 15.000,00 dinara, na ime sastava sedam obrazloženih podnesaka u iznosu od po 15.000,00 dinara, na ime zastupanja na 17 održanih ročišta za glavnu raspravu u iznosu od po 18.700,00 dinara, na ime zastupanja na četiri odložena ročišta za glavnu raspravu u iznosu od po 11.250,00 dinara, a sve srazmerno broju zastupanih lica i uspehu tužilaca u sporu, uvećano za troškove veštačenja u iznosu od 24.000,00 dinara, u ukupnom iznosu od 507.750,00 dinara. Međutim, kako je prvostepenom presudom na ime troškova parničnog postupka dosuđen manji iznos od iznosa do kojeg je došao Apelacioni sud , a s obzirom na to da se tužioci nisu žalili na troškove postupka, već samo tuženi, to je Apelacioni sud odlučio da odluka o troškovima postupka ostane nepromenjena.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje, je utvrđeno: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, kao i da se tih prava niko ne može odreći (član 60. stav 4.).

Odredbama Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05 i 61/05), koji je važio u vreme prestanka radnog odnosa podnosilaca, bilo je propisano: da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. tačka 9) ovog zakona, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu, da otpremnina iz stava 1. ovog člana ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu i četvrtine zarade zaposlenog za svaku narednu navršenu godinu rada u radnom odnosu preko deset godina provedenih u radnom odnosu (član 158.); da se zaradom u smislu člana 158. ovog zakona smatra prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina (član 159.).

Odredbama Kolektivnog ugovora "Stoteks" a.d. Kraljevo iz 2006. godine (KU tuženog), koje su od značaja za konkretan spor, bilo je propisano da se zaposlenom koji predstavlja višak zaposlenih može otkazati ugovor o radu tek nakon isplate otpremnine i to u skladu sa Zakonom o radu (član 142. stav 1.); da se zaradom iz člana 134. smatra prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina (član 143.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe koji se odnose na osporenu presudu Apelacionog suda u Kragujevcu, Ustavni sud je ocenio da je Apelacioni suda u Kragujevcu u toj presudi dao ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje kada je utvrdio da se kod isplate otpremnine zbog prestanka radnog odnosa zaposlenog koji je proglašen tehnološkim viškom, pod zaradom smatra zarada bez poreza i doprinosa. Naime, podnosiocima je radni odnos kod tuženog prestao na osnovu člana 179. tačka 9) Zakona o radu, na način što je, nakon izvršenih organizacionih promena, prestala potreba za njihovim radom. Saglasno odredbi člana 158. Zakona o radu, podnositeljkama je radni odnos mogao prestati samo pod uslovom da im tuženi prethodno isplati otpremninu u visini koju ova odredba propisuje, pri čemu se pod zaradom relevantnom za obračun otpremnine, u smislu člana 159. Zakona o radu, smatra prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca, koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina. Dakle, visina osnovice za obračun otpremnine je vezana za isplaćenu, što znači neto zaradu koja zaposlenom pripada nakon uplate poreza i doprinosa iz bruto zarade, a ne obračunatu zaradu, odnosno njenu bruto vrednost, u smislu člana 105. stav 2. Zakona o radu.

Stoga je Ustavni sud utvrdio da podnositeljkama ustavne žalbe, kao tužiljama u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom, osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu, u delu kojim je odlučeno o zahtevima podnositeljki za isplatu razlike isplaćene i pripadajuće otpremnine, nisu povređena prava na pravično suđenje i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava. (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-6583/2012 od 25. marta 2015. godine).

S obzirom na izneto, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), odlučujući kao u izreci.

6. Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe utvrdio da su podnositeljke nezadovoljne i odlukom drugostepenog suda koja se odnosi na troškove postupka, te da smatraju da im je i tim delom drugostepene presude povređeno pravo na pravično suđenje i pravo na jednaku zaštitu prava. Međutim, Ustavni sud ukazuje da se podnositeljke u ustavoj žalbi koju su izjavi le protiv presude Osnovnog suda u Kraljevu P1. 1198/12 od 23. novembra 2012. godine nisu žalile na troškove postupka , pa te navode nije ni razmatrao.

Polazeći od toga da su podnositeljke ustavne žalbe kao dokaz o različitom postupanju dostavili samo jednu sudsku odluku – presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 1076/13 od 13. maja 2013. godine, kojom je potvrđena presuda Osnovnog suda u Kraljevu P1. 1288/11 od 23. januara 2013. godine, Ustavni sud ukazuje na svoj stav da zahtev pravne sigurnosti dopušta određena odstupanja u tumačenju koja se prihvataju kao sastavni deo svakog pravosudnog sistema, te da jedna potencijalno različita odluka ne mora uvek biti razlog da se utvrdi postojanje povrede Ustavom garantovanog prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, pa stoga, u konkretnom slučaju, nije posebno ni cenio navode o različitom postupanju.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odbijanje ustavne žalbe u sporu o obračunu visine otpremnine

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti