Odluka Ustavnog suda o pravičnoj naknadi štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
Kratak pregled
Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe bivših radnika preduzeća u stečaju, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Sud je ocenio da su iznosi naknade nematerijalne štete, dosuđeni u redovnom postupku, bili neadekvatni i odredio pravičnu naknadu od 800 evra.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-10978/2019
30.09.2021.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalb ama Z . G . iz K. kod Pančeva , M. M . iz Pančeva, Z. N . iz Pančeva , N. B . iz J . kod Pančeva i D. S . iz S . kod Pančeva , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. septembra 2021. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba Z. G . i utvrđuje se da je presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr. 603/19 od 15. oktobra 2019. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preosta lom delu ustavna žalba odbacuje.
2. Usvaja se ustavna žalba M. M . i utvrđuje se da je presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr. 800/19 od 10. decembra 2019. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
3. Usvaja se ustavna žalba Z. N . i utvrđuje se da je presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr. 365/20 od 23. juna 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
4. Usvaja se ustavna žalba N. B . i utvrđuje se da je presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr. 9/20 od 21. januara 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
5. Odbacuje se ustavna žalba D. S . izjavljena protiv rešenja Privrednog suda u Pančevu R4 St. 1134/18 od 27. decembra 2018. godine, rešenja Privrednog apelacionog suda Rž. St. 497/19 od 18. marta 2019. godine, rešenja Vrhovnog kasacionog suda Prev. 273/19 od 23. maja 2019. godine i presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 499/19 od 19. novembra 2019. godine.
6. Utvrđuje se pravo Z. G . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 603/19 od 15. oktobra 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 38/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.
7. Utvrđuje se pravo M. M . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 800/19 od 10. decembra 2019. godine , kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 38/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.
8. Utvrđuje se pravo Z. N . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 365/20 od 23. juna 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 38/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.
9. Utvrđuje se pravo N. B . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 9/20 od 21. januara 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 38/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.
O br a z l o ž e nj e
1. Z. G . iz K. kod Pančeva je 25. oktobra 2019. godine, preko punomoćnika D. T, advokata iz Pančeva, Ustavnom sudu izjavila ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Pančevu R4 St. 1119/18 od 27. decembra 2018. godine (omaškom u ustavnoj žalbi navedeno kao R4 St. 119/18), rešenja Privrednog apelacionog suda Rž. St. 356/19 od 3. aprila 2019. godine (omaškom u ustavnoj žalbi navedeno kao Rž. St. 295/19 od 8. aprila 2019. godine) i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Prev. 252/19 od 23. maja 2019. godine (omaškom u ustavnoj žalbi navedeno kao Prev. 254/19), zbog povrede načela iz čl. 16. i 18. Ustava, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava. Ustavnom žalbom od 8. novembra 2019 . godine, koju je Ustavni sud smatrao dopunom inicijalne ustavne žalbe, podnositeljka je osporila i presudu Višeg suda u Pančevu Gžrr. 603/19 od 15. oktobra 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na rehabilitaciju i naknadu štete iz člana 35. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava .
M. M . iz Pančeva je 8. novembra 2019. godine, preko punomoćnika D . T, advokata iz Pančeva, Ustavnom sudu izjavila ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Pančevu R4 St. 1158 /18 od 27. decembra 2018. godine, rešenja Privrednog apelacionog suda Rž. St. 494/19 od 22. marta 2019. godine i rešenja Vr hovnog kasacionog suda Prev. 243/19 od 23. maja 2019. godine, zbog povrede načela iz čl. 16. i 18. Ustava, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava. Ustavnom žalbom od 10. januara 2020. godine, koju je Ustavni sud smatrao dopunom inic ijalne ustavne žalbe, podnositeljka je osporila i presudu Višeg suda u Pančevu Gžrr. 800/19 od 10. decembra 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na rehabilitaciju i naknadu štete iz člana 35. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.
Z. N . iz Pančeva je 26. novembra 2019. godine, preko punomoćnika D . T, advokata iz Pančeva, Ustavnom sudu izjavila ustavnu žalbu protiv rešenja Privr ednog suda u Pančevu R4 St. 1212/19 od 30. septembra 2019. godine i rešenja Privr ednog apelacionog suda Rž. St. 5222/19 od 24. oktobra 2019. godine, zbog povrede načela iz čl. 16. i 18. Ustava, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava. Ustavnom žalbom od 16. jula 2020. godine, koju je Ustavni sud smatrao dopunom inicijalne ustavne žalbe, podnositeljka je osporila i presudu Višeg suda u Pančevu Gžrr. 365/20 od 23. juna 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na rehabilitaciju i naknadu štete iz člana 35. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.
N. B . iz J . kod Pančeva je 8. novembra 2019. godine, preko punomoćnika D. T, advokata iz Pančeva, Ustavnom sudu izjavila ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Pančevu R4 St. 1156/18 od 31. decembra 2018. godine, rešenja Privrednog apelacionog suda Rž. St. 370/19 od 10. aprila 2019. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Prev. 264/19 od 23. maja 2019. godine, zbog povrede načela iz čl. 16. i 18. Ustava, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava. Ustavnom žalbom od 14. februara 2020. godine, koju je Ustavni sud smatrao dopunom inicijalne ustavne žalbe, podnositeljka je osporila i presudu Višeg suda u Pančevu Gžrr. 9/20 od 21. januara 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na rehabilitaciju i naknadu štete iz člana 35. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.
D. S . iz S . kod Pančeva je 8. novembra 2019. godine, preko punomoćnika D. T, advokata iz Pančeva, Ustavnom sudu izjavila ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Pančevu R4 St. 1134/18 od 27. decembra 2018. godine, rešenja Privrednog apelacionog suda Rž. St. 497/19 od 18. marta 2019. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Prev. 273/19 od 23. maja 2019. godine , zbog povrede načela iz čl. 16. i 18. Ustava, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava. Ustavnom žalbom od 8. januara 2020. godine, koju je Ustavni sud smatrao dopunom inicijalne ustavne žalbe, podnositeljka je osporila i presudu Višeg suda u Pančevu Gžrr. 499/19 od 19. novembra 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na rehabilitaciju i naknadu štete iz člana 35. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.
Ustavnim žalbama se osporavaju prvostepena i drugostepena rešenja kojima je pravnosnažno usvojen prigovor ovde podnositeljki ustavnih žalbi radi ubrzanja postupka, i to u delu odluke o troškovima postupka, dok podnositeljke Z. G , M. M, D . S . i N. B . osporavaju i revizijska rešenja kojima su njihove revizije izjavljene protiv osporenih rešenja odbačene kao nedozvoljene i kojima nije dozvoljeno odlučivanje o posebnoj reviziji .
Dopunama ustavnih žalbi podnositeljke su osporile i pravnosnažne presude donete u parničnom postupku za naknadu neimovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a kojim dopunama se suštinski iskazuje nezadovoljstvo iznosima koji su dosuđeni po navedenom osnovu.
Od Ustavnog suda se traži da utvrdi istaknute povrede prava, da poništi osporene akte i da podnositeljkama dosudi određene iznose na ime naknade nematerijalne štete.
Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio predmetne ustavne žalbe radi jedinstvenog postupanja.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu i dopis Privrednog suda u Pančevu St. 38/10 od 9. aprila 2021. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za postupanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:
- Rešenjem Privrednog suda u Pančevu od 12. marta 2010. godine otvoren je stečajni postupak prema DP „U.“ Pančevo;
- Podnositeljke ustavnih žalbi su u predmetnom stečajnom postupku, koji je vođen pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 38/10, prijavile svoja potraživanja nastala po osnovu radnog odnosa prema DP „U.“ Pančevo;
- Podnositeljke ustavnih žalbi su Pr ivrednom sudu u Pančevu izjavile prigovore radi ubrzanja navedenog stečajnog postupka. Osporenim rešenjima Privrednog suda u Pančevu i Privrednog apelacionog suda, koja su doneta tokom 2018. i 2019. godine, predmetni prigovori radi ubrzanja postupka su pravnosnažno usvojeni, te je utvrđeno da je povređeno pravo podnositeljki na suđenje u razumnom roku u postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 38/10, dok je njihov zahtev za naknadu troškova postupka pravnosnažno odbijen;
- Podnositeljke Z. G , M. M, D . S . i N. B . su izjavile revizije proti v osporenih drugostepenih rešenja donetih u postupku po prigovoru radi ubrzanja postupka, i to u delu u kojem je odlučeno o troškovima postupka, međutim, osporenim rešenjima Vrhovnog kasacionog suda revizije nisu dozvoljene kao posebne i odbačene su kao nedozvoljene;
- Podnositeljke su , zatim , na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), podnele zahteve za naknadu neimovinske štete zbog prethodno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 38/10. Osporenim pravnosnažnim presudama Višeg suda u Pančevu iz tač. 1. do 5. izreke delimično su usvojeni navedeni zahtevi podnositeljki, te im je dosuđeno novčano obeštećenje u sledećim iznosima: Z. G . – 340 ,00 evra, M. M . – 400,00 evra , D. S . – 400,00 evra, N. B . – 400,00 evra i Z . N . – 400,00 evra, dok je zahtev podnositeljki za naknadu troškova postupka po prigovoru radi ubrzanja postupka odbačen .
4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnim ustavnim žalbama od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Saglasno odredbi člana 170. Ustava, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To istovremeno znači da Ustavni sud nije nadležan da, postupajući po ustavnoj žalbi, kao instancioni sud još jednom ispituje zakonitost osporenih akata ili radnji.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/2011, 18/13 - odluka US, 40/15 i 103/15), kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
5.1. Razmatrajući ustavne žalbe podnositeljki M. M, N. B . i D. S . u delu u kojem su izjavljene protiv osporenih rešenja Privrednog suda u Pančevu i Privrednog apelacionog suda (donetih u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku), kao i protiv rešenja kojima su odbačene njihove revizije izjavljene protiv osporenih rešenja, a koja rešenja su bliže opisana u tački 1. obrazloženja , Ustavni sud je utvrdio da su ustavne žalbe podnositeljki u ovom delu neblagovremene.
Naime, imajući u vidu da su podnositeljke u ustavnim žalbama istakle da su osporena revizijska rešenja primile 26. septembra 2019. godine, te da su ustavne žalbe izjavljene 8 . novembra 2019. godine , Ustavni sud je utvrdio da su njihove ustavne žalbe, u delu u kome se osporavaju revizijska rešenja i rešenja doneta u postupku za zaštitu prava na suđe nje u razumnom roku (a koja su doneta u postupku koji je prethodio reviziji), podnete posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.
Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavne žalbe u ovom delu kao neblagovremene, odlučujući kao u drugom delu tačke 2. izreke i tač. 4. i 5. izreke.
5.2. Ispitujući ustavnu žalbu podnositeljke Z. G . u delu u kojem je izjavljena protiv rešenja Privrednog suda u Pančevu R4 St. 1119/18 od 27. decembra 2018. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda Rž. St. 356/19 od 3. aprila 2019. godine, a koja su doneta u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena.
Prema pravnom stavu Ustavnog suda, u parničnom postupku revizija predstavlja pravno sredstvo čijim se iscrpljivanjem stiče pravo na podnošenje ustavne žalbe, ali samo kada je u konkretnom slučaju revizija bila dozvoljena i kada je izjavljena na način i pod uslovima propisanim zakonom. U suprotnom, rok za podnošenje ustavne žalbe počinje da teče danom dostavljanja drugostepene odluke podnosiocu ustavne žalbe.
Polazeći od navedenog, te činjenice da u slučaju ovde podnositeljke ustavne žalbe revizija nije bila dozvoljena i da je odbačena, kao i da je podnositeljka osporeno drugostepeno rešenje Privrednog apelacionog suda primila najka snije 23. maja 2019. godine, kada je doneto osporeno revizijsko re šenje, te da je ustavna žalba izjavljena 25. oktobra 2019. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalbe podnositeljke u ovom delu podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu .
Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu kao neblagovremenu, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.
5.3. Ustavni sud je zatim prešao na razmatranje ustavne žalbe Z. G . u delu u kojem je izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Prev. 252/19 od 23. maja 2019. godine.
Ustavni sud je najpre ocenio da se navodi podnositeljke rationae materiae ne mogu dovesti u vezu sa istaknutom povredom prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, imajući u vidu sadržinu i prirodu osporenog rešenja kojim je revizija podnositeljke odbačena kao nedozvoljena , te kojim nije dozvoljeno odlučivanje o reviziji kao posebnoj.
Ustavni sud je, takođe, polazeći od sadržine i prirode osporenog rešenja , ocenio da se navodi ustavne žalbe o povredi prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava ne mogu dovesti u vezu sa osporenim revizijskim rešenjem, s obzirom na to da podnositeljka ukazuje na različito odlučivanje redovnih sudova o zahtevu za naknadu troškova u postupku po prigovoru radi ubrzanja postupka.
U odnosu na istaknutu povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud ukazuje na to da se označenim pravom prvenstveno jemči dvostepenost u odlučivanju, ali i pravo na korišćenje vanrednog pravnog sredstva ukoliko je isto dozvoljeno. Imajući u vidu da je osporenim rešenjem, ustavnopravno prihvatlj ivom primenom merodavnog prava, utvrđeno da revizija nije dozvoljena, te da nije dozvoljeno odlučivanje o reviziji kao posebnoj, Ustavni sud je ocenio ustavna žalba podnositeljke ne sadrži ustavnopravne razloge kojima se potkrepljuju navodi o povredi prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.
Razmatrajući nadalje ustavnu žalbu u delu u kojem je izjavljena protiv revizijskog rešenja , a zbog povrede načela iz člana 16. Ustava, Ustavni sud ističe da se odredbama istaknutog člana ne jemči nijedno određeno ljudsko ili manjinsko pravo ili sloboda, već opšti principi koji se tiču međunarodnih odnosa Republike Srbije, te s toga ove odredbe ne mogu predstavljati osnov za podnošenje ustavne žalbe.
U odnosu na istaknutu povredu načela neposredne primene zajemčenih prava iz člana 18. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje na to da se odredbama ovog člana Ustava ne jemči nijedno određeno ljudsko ili manjinsko pravo ili sloboda, već se utvrđuje jedno od načela u skladu sa kojim se ostvaruju sva zajemčena prava i slobode. Stoga povreda ovog načela može nastati samo akcesorno, kao posledica povrede ili uskraćivanja konkretnog Ustavom zajemčenog prava ili slobode, a što ovde nije slučaj.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalb u podnositeljke u delu u kojem je izjavljena protiv osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.
5.4. Ustavni sud je zatim prešao na razmatranje ustavne žalbe Z. N . izjavljene protiv rešenja Privrednog suda u Pančevu R4 St. 1212/19 od 30. septembra 2019. godine i rešenja Privred nog apelacionog suda Rž. St. 5222/19 od 24. oktobra 2019. godine, koja su doneta u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.
Ustavni sud je najpre ocenio da se navodi podnositeljke ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenih akata.
U pogledu istaknute povrede prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre ukazuje da je postojanje suprotnih sudskih odluka povodom istog pravnog pitanja karakteristika pravnih sistema koji se zasnivaju na mreži prvostepenih sudova, žalbenih sudova i sudova koji odlučuju po vanrednim pravnim sredstvima sa nadležnošću na određenoj teritoriji, te da se ovo, samo po sebi, ne mora smatrati suprotno principu pravne sigurnosti. Određena odstupanja u tumačenju prava, kao prirodno svojstvena svakom pravosudnom sistemu koji je, kao i sistem u Republici Srbiji, zasnovan na mreži sudova koji imaju nadležnost na određenoj terito riji, ipak se mogu prihvatiti. Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka ustavne žalbe u prilog istaknute povrede prava ukazala na različito odlučivanje redovnih sudova o zahtevu za naknadu troškova postupka u postupku po prigovoru radi ubrzanja postupka, u vezi sa čim je dostavila tri pravnosnažna rešenja kao dokaz (rešenje Višeg suda u Beogradu Ržg 56/18 od 29. avgusta 2018. godine i rešenja Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica Vladičin Han R4I. 239/17 od 15. novembra 2017. godine i R4I. 468/18 od 6. avgusta 2018. godine). U stavni sud nije prihvatio kao dokaze priloženu presudu Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 887/17 od 21. avgusta 2017. godine (jer ista nije doneta u postupku po prigovoru radi ubrzanja postupka kao ovde osporena rešenja) i više dostavljenih prvostepenih rešenja koja ne sadrže dokaz o pravnosnažnosti. Polazeći od navedenog, a posebno imajući u vidu da se radi o odlukama o troškovima postupka po prigovoru radi ubrzanja postupka , Ustavni sud, u konkretnom slučaju, smatra da se ne može govoriti o postojanju dubok ih i dugotrajn ih razlik a u sudskoj praksi domaćih sudova povodom istog pravnog pitanja , niti se takvim odlukama pokreće neko šire ili opšte pitanje o eventualnoj povredi koje bi moglo biti od ustavnopravnog značaja za odlučivanje Ustavnog suda.
U odnosu na istaknutu povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud ukazuje na to da se označenim pravom prvenstveno jemči dvostepenost u odlučivanju. U tom smislu, Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka ustavne žalbe imala i i skoristila svoje zakonsko pravo da podnese žalbu protiv osporenog prvostepenog rešenja, o kojem pravnom sredstvu je nadležni sud odlučio osporenim drugostepenim rešenjem, pri čemu navedeno ustavno pravo ne podrazumeva i pravo na povoljan ishod postupka, ako za to nije bilo osnova.
U pogledu istaknute povrede načela iz člana 16. Ustava, Ustavni sud ističe da se odredbama istaknutog člana ne jemči nijedno određeno ljudsko ili manjinsko pravo ili sloboda, već opšti principi koji se tiču međunarodnih odnosa Republike Srbije, te s toga ove odredbe ne mogu predstavljati osnov za podnošenje ustavne žalbe.
U odnosu na istaknutu povredu načela neposredne primene zajemčenih prava iz člana 18. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da se odredbama ovog člana Ustava ne jemči nijedno određeno ljudsko ili manjinsko pravo ili sloboda, već se utvrđuje jedno od načela u skladu sa kojim se ostvaruju sva zajemčena prava i slobode. Stoga povreda ovog načela može nastati samo akcesorno, kao posledica povrede ili uskraćivanja konkretnog Ustavom zajemčenog prava ili slobode, a što ovde nije slučaj.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu podnositeljke, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 3. izreke .
5.5. Ispitujući ustavnu žalbu podnositeljke D . S . u delu u kojem je izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 499/19 od 19. novembra 2019. godine, kojom je pravnosnažno odlučeno o zahtevu podnositeljke za naknadu neimovinske štete zbog prethodno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena.
Naime, Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka u dopuni ustavne žalbe od 8. januara 2020. godine, kojom je po prvi put osporila navedenu presudu Višeg suda u Pančevu , istakla da je osporenu presudu primila 5. decembra 2019. godine, zbog čega je utvrđeno da ustavna žalba nije podneta u roku iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.
Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu kao neblagovremenu, odlučujući kao u tački 5. izreke.
6. Ustavni sud je zatim prešao na ocenu navoda ustavnih žalbi Z. G , M. M , Z. N . i N . B . u delu u kojem su ustavne žalbe izjavljene protiv presuda Višeg suda u Pančevu iz tač. 1. do 4. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.
Ispitujući pretpostavke za odlučivanje o istaknutoj povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud najpre kon statuje da se navodi podnositeljki o učinjenoj povredi prava zasnivaju na tome da je iznos novčan og obeštećenja koji im je dosuđen zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljan i nepravičan, odnosno da nije adekvatan.
U vezi sa osnovanošću ovih tvrdnji podnositeljki, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/ 2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se imaju primeniti i u ovom predmetu.
Ustavni sud zatim ističe da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), u kome se Evropski sud prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnosiocu predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnosilac predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.
Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnosiocu pravosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje pravosnažno dosuđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S. J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.
Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnositeljkama ustavnih žalbi povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja pravosnažno dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće u društvenoj svojini, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljkama osporenim presudama Višeg suda u Pančevu iz tač. 1. do 4. izreke (kojima su na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom pr ava na suđenje u razumnom roku podnositeljkama pravnosnažno dosuđeni sledeći iznosi: Z. G . - 340,00 evra, M. M . – 400,00 evra , N. B . – 400,00 evr a i Z. N . – 400,00 evra ) povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe podnositeljki u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tač. 1. do 4. izreke.
7. S obzirom na to da je podnositeljkama Z. G , M. M , Z. N . i N . B . utvrdio povredu prava na pravično suđenje, detaljno iznoseći razloge za svoju odluku, Ustavni sud nije posebno razmatrao ustavne žalbe ovih podnositeljki u delu u kojem su izjavljene protiv osporenih presuda Višeg suda u Pančevu iz tač. 1. do 4. izreke zbog povrede prava na rehabilitaciju i naknadu štete iz člana 35. Ustava.
Ustavni sud dalje konstatuje da su imenovane podnositeljke istakle i da im je osporenim presudama Višeg suda u Pančevu iz tač. 1. do 4. izreke povređeno pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i to u delu odluke o troškovima parničnog postu pka, u vezi sa čim su dostavile presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 222/19 od 21. maja 2019. godine i Gžrr. 195/19 od 7. maja 2019. godine. Međutim, imajući u vidu da su podnositeljke u prilog dokazivanja razl ičitog postupanja sudova dostavile samo dve sudske odluke, te da se radi o odlukama o troškovima parničnog postupka , Ustavni sud smatra da se u takvoj situaciji svakako ne može govoriti o dubokim i dugotrajnim razlikama u sudskoj praksi, niti da je to dovelo do pravne nesigurnosti u posmatranom periodu, što je jedan od osnovnih pravnih kriterijuma prilikom ocenjivanja da li je došlo do povrede prava na jednaku pravnu zaštitu. Osim toga, aktuelna sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava zauzela je načelan stav da je postojanje suprotnih sudskih odluka stalna karakteristika pravnih sistema koji se zasnivaju na mreži sudećih i žalbenih sudova sa na dležnošću na određenoj teritoriji.
Razmatrajući ustavne žalbe imenovanih podnositeljki u delu u kojem su izjavljene protiv osporenih presuda Više g suda u Pančevu iz tač. 1. do 4. izreke zbog povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud ukazuje na to da se označenim pravom prvenstveno jemči dvostepenost u odlučivanju, odnosno pravo da se u postupku po žalbi ili drugom pravnom sredstvu, pred organom više instance, ispita zakonitost prvo stepene odluke. U tom smislu, Ustavni sud konstatuje da su podnositeljke imale i iskoristile svoje zakonsko pravo da podnesu žalbu protiv prvostepene presude, o kojem pravnom sredstvu je odlučeno osporenim drugostepenim presudama, pri čemu sama činjenica da su njihove žalbe odbijene u relevantnom delu ne može ukazivati na povredu označenog prava.
Na temelju izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavne žalbe podnositeljki Z. G , M. M , Z. N . i N . B , jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tač. 1. do 4. izreke.
8. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje podnositeljkama Z. G, M . M, Z . N . i N . B , Ustavni sud se takođe poziva na obrazloženje iz odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.
Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnositeljki ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.
Ustavni sud je, na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tač. 6. do 9. izreke, utvrdio pravo podnositeljki na naknadu nematerijalne št ete svakom u iznosu od po 800 evra, u di narskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presuda Višeg suda u Pančevu iz tač. 1. do 4. izreke, kao i za sve ostale iznose koji su podnositeljkama eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 38/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.
9. U pogledu zahteva podnositeljki za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).
10. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Snežana Marković, s.r.