Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete. Sud smatra da trajanje postupka od četiri godine i tri meseca, u kojem su donete tri sudske odluke, nije nerazumno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-10979/2019
18.11.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković i sudije Vesna Ilić Prelić, Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama S. S . iz Pančeva, D . I . iz Banatskog Brestovca kod Pančeva, M. R . iz Pančeva, V . S . iz Pančeva i B . B . iz Omoljice kod Pančeva , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. novembra 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. S . i utvrđuje se da je presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr. 598/19 od 15. oktobra 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Usvaja se ustavna žalba D. I . i utvrđuje se da je presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr. 509/19 od 19. novembra 2019. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

3. Odbacuje se ustavna žalba M. R . izjavljena protiv rešenja Privrednog suda u Pančevu R4 . St. 1181/18 od 31. decembra 2018. godine, rešenja Privrednog apelacionog suda Rž. St. 443/19 od 22. marta 2019. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Prev. 279/19 od 6. juna 2019. godine .

4. Odbacuje se ustavna žalba V. S . izjavljena protiv rešenja Privrednog suda u Pančevu R4. St. 1143/18 od 27. decembra 2018. godine, rešenja Privrednog apelacionog suda Rž. St. 491/19 od 11. aprila 2019. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Prev. 238/19 od 23. maja 2019. godine .

5. Odbacuje se ustavna žalba B. B . izjavljena protiv rešenja Privrednog suda u Pančevu R4. St. 1154/18 od 27. decembra 2018. godine, rešenja Privrednog apelacionog suda Rž. St. 511/19 od 18. marta 2019. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Prev. 269/19 od 23. maja 2019. godine .

6. Utvrđuje se pravo S. S . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 598/19 od 15. oktobra 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 38/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Utvrđuje se pravo D. I . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 509/19 od 19. novembra 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 38/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O br a z l o ž e nj e

1. S. S . iz Pančeva je, 25. oktobra 2019. godine, preko punomoćnika D . T, advokata iz Pančeva, Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu protiv rešenja Privr ednog suda u Pančevu R4 St. 1135/18 od 27. decembra 2018. godine, rešenja Privrednog apelacionog suda Rž. St. 502/19 od 10. aprila 2019. godine (omaškom u ustavnoj žalbi navedeno kao Rž. St. 295/19) i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Prev. 247/19 od 23. maja 2019. godine (omaškom u ustavnoj žalbi navedeno kao Prev. 254/19), zbog povrede načela iz čl. 16. i 18. Ustava, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava. Ustavnom žalbom od 8. novembra 2019 . godine, koju je Ustavni sud smatrao dopunom inicijalne ustavne žalbe, podnosilac je osporio i presudu Višeg suda u Pančevu Gžrr. 598/19 od 15. oktobra 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na rehabilitaciju i naknadu štete iz člana 35. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

D. I . iz Banatskog Brestovca kod Pančeva je , 25. oktobra 2019. godine, preko punomoćnika D. T, advokata iz Pančeva, Ustavnom sudu izjavila ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Pančevu R4 St. 1110/18 od 27. decembra 2018. godine, rešenja Privrednog apelacionog suda Rž. St. 506/19 od 8. aprila 2019. godine (omaškom u ustavnoj žalbi navedeno kao Rž. St. 295/19) i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Prev. 258/19 od 23. maja 2019. godine (omaškom u ustavnoj žalbi navedeno kao Prev. 254/19), zbog povrede načela iz čl. 16. i 18. Ustava, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava. Ustavnom žalbom od 31. decembra 2019. godine, koju je Ustavni sud smatrao dopunom inicijalne ustavne žalbe, podnositeljka je osporila i presudu Višeg suda u Pančevu Gžrr. 509/19 od 19. novembra 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na rehabilitaciju i naknadu štete iz člana 35. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

M. R . iz Pančeva je, 25. oktobra 2019. godine, preko punomoćnika D . T, advokata iz Pančeva, Ustavnom sudu izjavila ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Pančevu R4. St. 1181/18 od 31. decembra 2018. godine, rešenja Privrednog apelacionog suda Rž. St. 443/19 od 22. marta 2019. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Prev. 279/19 od 6. juna 2019. godine, zbog povrede načela iz čl. 16. i 18. Ustava, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

V. S . iz Pančeva je, 25. oktobra 2019. godine, preko punomoćnika D . T, advokata iz Pančeva, Ustavnom sudu izjavila ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Pančevu R4. St. 1143/18 od 27. decembra 2018. godine, rešenja Privrednog apelacionog suda Rž. St. 491/19 od 11. aprila 2019. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Prev. 238/19 od 23. maja 2019. godine, zbog povrede načela iz čl. 16. i 18. Ustava, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

B. B . iz Omoljice kod Pančeva je , 25. oktobra 2019. godine, preko punomoćnika D . T, advokata iz Pančeva, Ustavnom sudu izjavila ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Pančevu R4. St. 1154/18 od 27. decembra 2018. godine, rešenja Privrednog apelacionog suda Rž. St. 511/19 od 18. marta 2019. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Prev. 269/19 od 23. maja 2019. godine, zbog povrede načela iz čl. 16. i 18. Ustava, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

Ustavnim žalbama se osporavaju prvostepena i drugostepena rešenja kojima je pravnosnažno usvojen prigovor ovde podnosilaca ustavnih žalbi radi ubrzanja postupka, kao i revizijska rešenja kojima su njihove revizije izjavljene protiv osporenih rešenja odbačene kao nedozvoljene i kojima nije dozvoljeno odlučivanje o posebnoj reviziji, pri čemu podnosioci ističu da je njihov zahtev za naknadu troškova postupka nezakonito odbijen.

Pored navedenog, podnosioci S. S . i D. I . su dopunama ustavnih žalbi osporili i pravnosnažne presude donete u parničnom postupku za naknadu neimovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a kojim dopunama se suštinski iskazuje nezadovoljstvo iznosima koji su dosuđeni po navedenom osnovu.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio predmetne ustavne žalbe radi jedinstvenog postupanja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije , ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu i dopis Privrednog suda u Pančevu St. 38/10 od 18. juna 2021. godine , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za postupanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

- rešenjem Privrednog suda u Pančevu od 12. marta 2010. godine otvoren je stečajni postupak prema DP „U.“ Pančevo;

- podnosioci ustavnih žalbi su u predmetnom stečajnom postupku, koji je vođen pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 38/10, prijavili svoja potraživanja nastala po osnovu radnog odnosa prema DP „U.“ Pančevo;

- podnosioci ustavnih žalbi su Pr ivrednom sudu u Pančevu izjavili prigovore radi ubrzanja navedenog stečajnog postupka; osporenim rešenjima Privrednog suda u Pančevu i Privrednog apelacionog suda, koja su doneta tokom 2018. i 2019. godine, predmetni prigovori radi ubrzanja postupka su pravnosnažno usvojeni, te je utvrđeno da je povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku u postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 38/10, dok je njihov zahtev za naknadu troškova postupka pravnosnažno odbijen;

- podnosioci su, zatim, izjavili i revizije proti v osporenih drugostepenih rešenja donetih u postupku po prigovoru radi ubrzanja postupka, i to u delu u kojem je odlučeno o troškovima postupka, međutim, osporenim rešenjima Vrhovnog kasacionog suda revizije nisu dozvoljene kao posebne i odbačene su kao nedozvoljene;

- nakon toga, podnosioci S. S . i D . I . su, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), podneli zahteve za naknadu neimovinske štete u iznosu od po 3.000 evra, zbog prethodno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 38/10; osporenim pravnosnažnim presudama Višeg suda u Pančevu iz tač. 1. i 2. izreke delimično su usvojeni navedeni zahtevi podnosilaca, te im je dosuđeno novčano obeštećenje (S. S . – 340 evra ; D . I . – 400 evra ), dok je zahtev podnosilaca za naknadu troškova postupka po prigovoru radi ubrzanja postupka odbačen .

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnim ustavnim žalbama od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/2011, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

5.1. Razmatrajući ustavne žalbe podnosilaca u delu u kojem su izjavljene protiv osporenih rešenja Privrednog suda u Pančevu i Privrednog apelacionog suda, donetih u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, a koja su bliže označena u tački 1. obrazloženja, Ustavni sud je utvrdio da su ustavne žalbe u ovom delu neblagovremene.

Prema pravnom stavu Ustavnog suda, u parničnom postupku revizija predstavlja pravno sredstvo čijim se iscrpljivanjem stiče pravo na podnošenje ustavne žalbe, ali samo kada je u konkretnom slučaju revizija bila dozvoljena i kada je izjavljena na način i pod uslovima propisanim zakonom. U suprotnom, rok za podnošenje ustavne žalbe počinje da teče danom dostavljanja drugostepene odluke podnosiocu ustavne žalbe.

Polazeći od navedenog, te činjenice da u slučaju ovde podnosilaca ustavnih žalbi revizija nije bila dozvoljena, te da su njihove revizije odbačene, kao i da su podnosioci osporena drugostepena rešenja Privrednog apelacionog suda primili najkasnije danom donošenja revizijskih rešenja (S. S, D . I , V . S . i B . B . - 23. maja 2019. godine i M . R . - 6. juna 2019. godine), Ustavni sud je utrdio da su ustavne žalbe podnosilaca podnete posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavne žalbe u ovom delu kao neblagovremene, odlučujući kao u drugom delu tač. 1. i 2. izreke i kao u tač. 3, 4. i 5. izreke.

5.2. Razmatrajući ustavne žalbe podnosilaca u delu u kojem su izjavljene protiv revizijskih rešenja bliže označenih u tački 1. obrazloženja, Ustavni sud je najpre ocenio da se ovi navodi rationae materiae ne mogu dovesti u vezu sa istaknutom povredom prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, imajući u vidu saržinu i prirodu osporenih rešenja , kojima su revizije podnosilaca odbačene kao nedozvoljene i kojima nije dozvoljeno odlučivanje o posebnoj reviziji.

Ustavni sud je, takođe polazeći od sadržine i prirode osporenih revizijskih rešenja, ocenio da se navodi ustavnih žalbi o povredi prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava ne mogu dovesti u vezu sa osporenim revizijskim rešenjima, s obzirom na to da podnosioci ukazuju na različito odlučivanje redovnih sudova o zahtevu za naknadu troškova u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

U odnosu na istaknutu povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud ukazuje na to da se označenim pravom prvenstveno jemči dvostepenost u odlučivanju, ali i pravo na korišćenje vanrednog pravnog sredstva ukoliko je isto dozvoljeno. Imajući u vidu da revizija u konkretnim slučajevima nije bila dozvoljena, Ustavni sud ističe da ustavne žalbe ne sadrže ustavnopravne razloge kojima se potkrepljuju navodi o povredi prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Razmatrajući nadalje ustavne žalbe u delu u kojem su izjavljene protiv revizijskih rešenja, a zbog povrede načela iz člana 16. Ustava, Ustavni sud ističe da se odredbama istaknutog člana ne jemči nijedno određeno ljudsko ili manjinsko pravo ili sloboda, već opšti principi koji se tiču međunarodnih odnosa Republike Srbije, te s toga ove odredbe ne mogu predstavljati osnov za podnošenje ustavne žalbe.

U odnosu na istaknutu povredu načela neposredne primene zajemčenih prava iz člana 18. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da se odredbama ovog člana Ustava ne jemči nijedno određeno ljudsko ili manjinsko pravo ili sloboda, već se utvrđuje jedno od načela u skladu sa kojim se ostvaruju sva zajemčena prava i slobode. Stoga povreda ovog načela može nastati samo akcesorno, kao posledica povrede ili uskraćivanja konkretnog Ustavom zajemčenog prava ili slobode, a što ovde nije slučaj.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavne žalbe u delu u kojem su izjavljene protiv osporenih rešenja Vrhovnog kasacionog suda, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tač. 1. i 2. izreke i kao u tač. 3, 4. i 5. izreke.

6. Ustavni sud je zatim prešao na ocenu navoda ustavnih žalbi S. S . i D . I . u delu u kojem su ustavne žalbe izjavljene protiv presuda Višeg suda u Pančevu iz tač. 1. i 2. izreke , zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ispitujući pretpostavke za odlučivanje o istaknutoj povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud najpre konstatuje da se navodi podnosilaca o učinjenoj povredi prava zasnivaju na tome da je iznos novčan og obeštećenja koji im je dosuđen zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku (S. S . – 340 evra; D . I . – 400 evra) nedovoljan i nepravičan, odnosno da nije adekvatan.

U vezi sa osnovanošću ovih tvrdnji podnosilaca, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/ 2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se imaju primeniti i u ovom predmetu.

Ustavni sud zatim ističe da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), u kome se Evropski sud prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnosiocu predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnosilac predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnosiocu pravnosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje pravnosnažno dosuđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S. J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnosiocima S. S . i D . I . povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja pravnosnažno dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće u društvenoj svojini, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima osporenim presudama Višeg suda u Pančevu iz tač. 1. i 2. izreke (kojima su na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom pr ava na suđenje u razumnom roku podnosiocima pravnosnažno dosuđeni sledeći iznosi: S. S . - 340 evra i D. I . – 400 evra ) povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe podnosilaca u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tač. 1. i 2. izreke .

7. S obzirom na to da je podnosiocima S. S . i D. I . utvrdio povredu prava na pravično suđenje, detaljno iznoseći razloge za svoju odluku, Ustavni sud nije posebno razmatrao ustavne žalbe ovih podnosilaca u delu u kojem su izjavljene protiv osporenih presuda Višeg suda u Pančevu iz tač. 1. i 2. izreke zbog povrede prava na rehabilitaciju i naknadu štete iz člana 35. Ustava.

Ustavni sud dalje konstatuje da su imenovani podnosioci istakli i da im je osporenim presudama Višeg suda u Pančevu iz tač. 1. i 2. izreke povređeno pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, i to u delu odluke o troškovima parničnog postu pka, u vezi sa čim su dostavili presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 222/19 od 21. maja 2019. godine i Gžrr. 195/19 od 7. maja 2019. godine. Međutim, imajući u vidu da su p odnosioci u prilog dokazivanja razli čitog postupanja sudova dostavili samo dve sudske odluke, te da se radi o odlukama o troškovima parničnog postupka, Ustavni sud smatra da se u takvoj situaciji svakako ne može govoriti o dubokim i dugotrajnim razlikama u sudskoj praksi, niti da je to dovelo do pravne nesigurnosti u posmatranom periodu, što je jedan od osnovnih pravnih kriterijuma prilikom ocenjivanja da li je došlo do povrede prava na jednaku pravnu zaštitu. Osim toga, aktuelna sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava zauzela je načelan stav da je postojanje suprotnih sudskih odluka stalna karakteristika pravnih sistema koji se zasnivaju na mreži sudećih i žalbenih sudova sa nedležnošću na određenoj teritoriji.

Razmatrajući ustavne žalbe imenovanih podnosilaca u delu u kojem su izjavljene protiv osporenih presuda Više g suda u Pančevu iz tač. 1. i 2. izreke zbog povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud ukazuje na to da se označenim pravom prvenstveno jemči dvostepenost u odlučivanju, odnosno pravo da se u postupku po žalbi ili drugom pravnom sredstvu, pred organom više instance, ispita zakonitost prvostepene odluke. U tom smislu, Ustavni sud konstatuje da su podnosi oci imali i iskoristili svoje zakonsko pravo da podnesu žalbu protiv prvostepene presude, o kojem pravnom sredstvu je odlučeno osporenim drugostepenim presudama, pri čemu sama činjenica da su njihove žalbe odbijene u relevantnom delu ne može ukazivati na povredu označenog prava.

Na temelju izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavne žalbe podnosilaca S. S . i D . I , jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tač. 1. i 2. izreke.

8. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje podnosiocima S. S . i D . I , Ustavni sud se takođe poziva na obrazloženje Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosiocima na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tač. 6. i 7. izreke, utvrdio pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne št ete svakom u iznosu od po 800 evra , u di narskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presuda Višeg suda u Pančevu iz tač. 1. i 2. izreke, kao i za sve ostale iznose koji su podnosiocima eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 38/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

9. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

10. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti