Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao devet godina i osam meseci. Podnosiocu se dodeljuje naknada nematerijalne štete u iznosu od 500 evra zbog dugotrajnog postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-10992/2018
03.06.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Nataša P lavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Č. M . iz Odžaka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. juna 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Č. M . i utvrđuje da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Somboru K. 15/18 (ranije Osnovni sud u Somboru K. 1154/2010).

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Č. M . iz Odžaka podneo je Ustavnom sudu, 27. septembra 201 8. godine, preko punomoćnika M. P , advokata iz Odžaka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Somboru u predmetu K. 15/18 (ranije Osnovni sud u Somboru K. 1154/10).

Ustavnom žalbom se osporava dužina trajanja krivičnog postupka koji je vođen protiv podnosi oca ustavne žalbe i još dva lica zbog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi u saizvršilaštvu iz člana 238. stav 2. u vezi sa stavom 1. tačka 4) u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je predmetni krivični postupak, koji je obustavljen zbog odustanka Višeg javnog tužilaštva od krivičnog gonjenja trajao gotovo deset godina . Podnosilac je naveo da sada ima 68 godina, a da je ovako dugo vođenje postupka narušilo njegovo zdravlje.

Podnosilac je istakao zahtev da se utvrdi povreda označenog prava , da se odredi naknada štete zbog povrede ustavnog prava i da mu se dosude troškovi ustavnosudskog postupka u iznosu od 45.000,00 dinara.

2. Iz odredbe člana 170. Ustava Republike Srbije kojom je ustanovljena ustavna žalba kao izuzetno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda sledi da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta koji je donet na štetu lica koje podnosi ustavnu žalbu, jer samo takvim aktom može doći do povrede ustavnih prava. Takođe, navodi ustavne žalbe se moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se potkrepljuju tvrdnje o povredi označenog prava.

3. U sprovedenom postupku, iz navoda ustavne ž albe, dostavljene dokumentacije, uvidom u odgovor Višeg suda u Somboru K. 15/18 od 2. marta 20 21. godine, te uvidom u portal sudova Srbije (www.portal.sud.rs) Ustavni sud je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Protiv podnosioca ustavne žalbe krivični postupak, čije se trajanje osporava, je započeo 17. decembra 2008. godine donošenjem rešenja o proširenju istrage Opštinskog suda u Odžacima Ki. 217/08, po zahtevu Opštinskog javnog tužilaštva u Odžacima Kt. 24/07.

Optužnicom Opštinskog javnog tužilaštva u Odžacima Kt. 24/07 od 8. oktobra 2009. godine podnosiocu ustavne žalbe i još dvojici okrivljenih stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4) u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.

Rešenjem Okružnog suda u Somboru Kv. 260/09 od 5. novembra 2009. godine odbijen je kao neosnovan prigovor podnosioca ustavne žalbe izjavljen protiv optužnice Opštinskog javnog tužilaštva u Odžacima Kt. 24/07 od 8. oktobra 2009. godine.

Nakon reforme pravosudnog sistema Republike Srbije i reorganizacije pravosuđa koja je sprovedena 2009. godine, nadležnost za postupanje u predmetnom krivičnom postupku prešla je na Osnovni sud u Somboru dana 1. januara 2010. godine , na osnovu Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Službeni glasnik RS“, broj 116/2008) .

Glavni pretres pred Osnovnim sudom u Somboru u predmetu K. 1154/2010 prvi put zakazan za 26. januar 2012. godine nije održan (podnosilac ustavne žalbe pristupio, a branilac podnosioca ustavne žalbe , advokat M. P . je podneo sudu molbu za odlaganje zbog obaveze prisustva u post upku istog suda u predmetu K. 1471/10, za koji je ranije primio poziv, s tim da to nije bio jedini razlog zbog kojeg glavni pretres nije mogao da se održi).

Glavni pretres je započeo 23. marta 2012. godine i u periodu od nepune četiri godine, računajući do donošenja prvostepene presude K. 1154/10 od 25. januara 2016. godine, bio je zakazan 14 puta (23. mart 2012, 24. maj 2012, 14. avgust 2012, 4. novembar 2013, 20. novembar 2013, 5. februar 2014, 4. april 2014, 8. septembar 2014, 12. novembar 2014, 21. januar 2015, 20. maj 2015, 11. septembar 2015, 29. decembar 2015 i 25. januar 2016. godine), od čega osam puta nije mogao da se održi. Podnosilac ustavne žalbe nije pristupio dva puta na zakazan glavni pretres (21. januar a 2015. godine i 11. septembra 2015. godine), a njegov branilac 26. januara 2012, 12. novembra 2014. i 11. septembra 2015. godine.

Presuda Osnovnog suda u Somboru K. 1154/2010 od 25. januara 2016. godine, kojom su optuženi oglašeni krivim i osuđeni na kazne zatvora u različitom trajanju, ukinuta je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 848/16 od 26. oktobra 2016. godine.

Rešenjem Osnovnog suda u Somboru Kv. 43/18 od 31. januara 2018. godine (pravnosnažno 23. aprila 2018. godine) taj sud se oglasio stvarno i mesno nenadležnim za vođenje postupka, te su spisi predmeta dostavljeni na postupanje Višem sudu u Somboru.

Više javno tužilaštvo u Somboru je 20. avgusta 2018. godine izjavilo da odustaje od daljeg krivičnog gonjenja okrivljenih, te je Viši sud u Somboru rešenjem K. 15/18 od 21. avgusta 2018. godine obustavilo predmetni krivični postupak.

U odgovoru Višeg suda u Somboru K. 15/18 od 2. marta 20 21. godine je navedeno da taj sud ne može da se izjasni o razlozima za celokupno trajanje postupka, s obzirom na to da je krivični postupak prešao u nadležnost tog suda u prvoj polovini 2018. godine, te da je sud odmah po prijemu spisa iste dostavio na izjašnjenje Višem javnom tužiocu u Somboru, a postupak je okončan u roku od četiri meseca od dana prijema predmeta u Viši sud u Somboru.

Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta Višeg suda u Somboru K. 15/18 i utvrdio da podnosilac ustavne žalbe, iako uredno pozvan, nije pristupio četiri puta na glavni pretres, i to dana: 21. januara 2015. godine, 11. septembra 2015. godine, 16. januara 2018. godine, a njegov branilac 26. januara 2012. godine, 12. novembra 2014. godine, 21. januara 2015. godine, 11. septembra 2015. godine, 12. decembra 2017. godine.

4. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je , polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, konstatovao da je prema podnosiocu ustavne žalbe predmetni krivični postupak trajao devet godina i osam meseci , računajući od kada je pokrenut 17. decembra 2008. godine , donošenjem rešenja da se protiv njega sprovede istraga , do pravnosnažno g okonča nja, rešenjem Višeg suda u Somboru K. 15/18 od 21. avgusta 2018. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud ukazuje na to da ocena o razumnom trajanju sudskog postupka zavisi od niza činilaca, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja sudova koji vode postupak, kao i značaja prava za podnosioca. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Analizirajući složenost krivičnog postupka koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni krivični postupak vođen protiv tri okrivljen a lica zbog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi; da je u toku dokaznog postupka pored saslušanja više od deset svedoka, bilo potrebno sprovesti više veštačenja, koja su morala biti dopunjavana i izvršiti uvid u obimnu pisanu dokumentaciju. Stoga se , po oceni Ustavnog suda, predmetni postupak može smatrati složenim.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, kao okrivljenog u osporenom krivičnom postupku, Ustavni sud je, uvidom u spise predmeta Višeg suda u Somboru K. 15/18 utvrdio da se podnosilac četiri puta nije odazvao poziv u suda za glavni pretres , kao i da njegov brani lac nije pristupio na glavni pretres pet puta , ali da to nisu bili jedini razlozi zbog kojih glavni pretres u tim zakazanim terminima nije mogao da se održi. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da doprinos podnosioca ustavne žalbe nije bio od odlučujućeg značaja za trajanj e predmetnog sudskog postupka. Ustavni sud je ocenio da je podnosilac, s obzirom na to da je bio okrivljen u osporenom krivičnom postupku, imao opravdani interes za njegovo okončanje u što kraćem roku.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud je utvrdio: da je istraga protiv podnosioca ustavne žalbe trajala nepunu godinu dana (računajući od 17. decembra 2008. godine, kada je doneto rešenje o proširenju istrage protiv podnosioca ustavne žalbe , do 8. oktobra 2009. godine, kada je podignuta optužnica Opštinskog javnog tužilaštva u Odžacima Kt. 24/); da je od stupanja optužnice na pravnu snagu 5. novembra 2009. godine, do započinjanja glavnog pretresa 23. marta 2012. godine, proteklo dve godine i četiri meseca, a da je od preuzimanja nadležnosti za postupanje Osnovnog suda u Somboru 1. januara 2010. godine, do prvog zakazivanja glavnog pretresa 26. januara 2012. godine proteklo više od jedne godine; da je do donošenja prvostepene presude Osnovnog suda u Somboru K. 1154/10 od 25. januara 2016. godine, glavni pretres bio zakazan 14 puta, od čega osam puta nije bio održan.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud konstatuje da se ukupno trajanje predmetnog krivičnog postupka od devet godina i osam meseci, koliko je proteklo od pokretanja istrage protiv podnosioca ustavne žalbe ( 17. decembra 200 8. godine), do njegovog pravnosnažnog okončanja ( 21. avgusta 201 8. godine), u okolnostima konkretnog slučaja, kada doprinos podnosioca ustavne žalbe nije od odlučujućeg značaja, može okarakterisati kao nerazumno dugo (nadležnost Osnovnog suda u Somboru zasnovana 1. januara 2010. godine, a glavni pretres prvi put zakazan 26. januara 2012. godine, iako je optužnica stupila na pravnu snagu 5. novembra 2009. godine). Stoga je Ustavni sud utvrdio da je u postupku pred Višim sudom u Somboru u predmetu K. 15/18 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, u tački 2. izreke , odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava u ovom slučaju ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, koja će se isplatiti na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za donošenje te odluke, a posebno dužinu, složenost osporenog postupka, kao i utvrđeni doprinos podnosioca ustavne žalbe. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

6. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

• Už 6211/2014: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku
• Už 6800/2013: Utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku
• Už 853/2016: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku
• Už 6621/2013: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku