Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na pravično suđenje i imovinu u sporu o ukidanju službenosti prolaza

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu, utvrdivši da podnosiocu nije povređeno pravo na pravično suđenje u razumnom roku niti pravo na imovinu. Sud je ocenio da je postupak, iako dug, bio opravdan složenošću izvođenja dokaza.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stanoja Čičanovića iz Velike Vrbice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. maja 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Stanoja Čičanovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Kladovu P. 124/06 od 18. jula 2006. godine i presude Okružnog suda u Negotinu Gž. 61/07 od 30. oktobra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stanoje Čičanović iz Velike Vrbice izjavio je Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u izreci, navodeći da mu je osporenim presudama povređeno Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje (član 32. stav 1.) i pravo na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava (član 58. stav 1.). Obrazlažući povredu prava na pravično suđenje, podnosilac ustavne žalbe ističe ''očigledno nesudijsko ponašanje postupajućih sudija, nepravično i pristrasno, u toku postupka koji je trajao nerazumno dugo'', kao i to da ''drugostepeni sud nije prihvatio predlog žalbe tužioca da održi javnu raspravu u smislu odredbe člana 369. stav 3. Zakona o parničnom postupku, nego se opredelio za okončanje postupka nezakonitom i nepravednom odlukom''. U vezi sa povredom prava na mirno uživanje svojine, podnosilac ustavne žalbe iznosi svoje viđenje rešavanja spora za ukidanje službenosti prolaza koji je vodio pred Opštinskim sudom u Kladovu u svojstvu tužioca, a koji je pravosnažno okončan osporenim presudama.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
Odredbama Ustava na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).
3. U postupku pred Ustavnim sudom izvršen je uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Kladovu P.124/06 i utvrđene je sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:
Podnosilac ustavne žalbe podneo je 29. maja 2001. godine Opštinskom sudu u Kladovu tužbu sa zahtevom da sud utvrdi da je prestalo pravo stvarne službenosti prolaza preko k.p. 2089 i k.p. 2083 u mestu zvanom ''Selo'' u KO Velika Vrbica, kao poslužnih dobara, u korist k.p. 2080 KO Velika Vrbica, kao povlasnog dobra tuženog Jovana Dumitraškovića iz Velike Vrbice.
Postupajući po tužbi, prvostepeni sud je održao 3. jula 2001. godine pripremno ročište, a naredno ročište je održano 16. avgusta 2001. godine na licu mesta radi izvođenja dokaza veštačenjem i uviđajem. Glavna rasprava pred prvostepenim sudom zaključena je 6. septembra 2001. godine i doneta presuda P. 407/01 kojom je odbijen tužbeni zahtev. Presuda je otpravljena 11. decembra 2001. godine, a punomoćnici parničnih stranaka su je primili 13. decembra 2001. godine. Iz navedenog sledi da je od dana podnošenja tužbe do prijema otpravka prvostepene presude proteklo šest i po meseci.
Protiv prvostepene presude parnične stranke nisu izjavljivale žalbu drugostepenom sudu. Međutim, na inicijativu podnosioca ustavne žalbe, Republičko javno tužilaštvo je protiv prvostepene presude podnelo Vrhovnom sudu Srbije zahtev za zaštitu zakonitosti broj GT-I-416/02 od 20. marta 2002. godine. Rešenjem Vrhovnog suda Srbije Gzz. 72/02 od 26. juna 2003. godine usvojen je zahtev za zaštitu zakonitosti i ukinuta prvostepena presuda, a predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Navedenim rešenjem Vrhovnog suda utvrđeno je da odlučne činjenice za presuđenje nisu ispitane i razjašnjene, ''već je prvostepeni sud odlučivao kao da se radi o utvrđenju postojanja prava službenosti ili pak njegovom konstituisanju'', te da je zbog toga materijalno pravo pogrešno primenjeno.
U ponovljenom postupku koji je vođen pod brojem P 557/03, prvostepeni sud je u periodu od devet meseci održao šest ročišta za glavnu raspravu, i to: 23. oktobra 2003. godine, 25. novembra 2003. godine (ročište zakazano na licu mesta, ali je odloženo zbog vremenskih prilika i konstatovano da će naredno biti zakazano na proleće), 8. juna 2004. godine (ročište održano na licu mesta, kada je saslušano dvoje veštaka i izvršen uviđaj), 30. juna 2004. godine, 15. jula 2004. godine i 28. jula 2004. godine, kada je glavna rasprava okončana i doneta presuda P. 557/03 kojom je tužbeni zahtev odbijen. Presuda je otpravljena strankama 19. decembra 2004. godine.
Protiv prvostepene presude P. 557/03 od 28. jula 2004. godine podnosilac ustavne žalbe izjavio je žalbu Okružnom sudu u Negotinu, koji je rešenjem Gž. 831/04 od 27. decembra 2004. godine, donetim za manje od mesec dana od prijema spisa predmeta prvostepenog suda, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno odlučivanje, sa obrazloženjem da je prvostepeni sud, prilikom utvrđivanja činjeničnog stanja, načinio propuste koji su od značaja za odlučivanje o tužbenom zahtevu.
U ponovljenom prvostepenom postupku održana su tri ročišta za glavnu raspravu, i to: 2. marta 2005. godine, 5. aprila 2005. godine i 16. juna 2005. godine, kada je doneta presuda P. 85/05 od 16. juna 2005. godine kojom je tužbeni zahtev odbijen. U žalbenom postupku navedena presuda je ukinuta rešenjem Okružnog suda u Negotinu Gž. 968/05 od 30. decembra 2005. godine, a spisi predmeta su vraćeni prvostepenom sudu 10. februara 2006. godine. I u ovom rešenju Okružni sud ukazuje na potrebu obavljanja veštačenja kojim bi se utvrdilo koliko bi iznosili troškovi za osposobljavanje puta na koji tužilac upućuje tuženog, te da li bi se korišćenjem tog puta znatno otežala situacija titulara prava službenosti (tuženog).
Opštinski sud u Kladovu je po prijemu drugostepene odluke održao ročišta za glavnu raspravu 21. marta, 25. maja i 18. jula 2006. godine, nakon čega je doneo osporenu presudu P. 124/06 od 18. jula 2006. godine, kojom je odbio tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe. Navedena presuda potvrđena je osporenom presudom Okružnog suda u Negotinu Gž. 61/07 od 30. oktobra 2007. godine. Presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 821/08 od 25. novembra 2008. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Okružnog suda u Negotinu Gž. 61/07 od 30. oktobra 2007. godine.
4. Ispitujući povredu prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, prema kojoj svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, Ustavni sud je ocenio da navedeno pravo podnosioca ustavne žalbe nije povređeno osporenim presudama.
U vezi sa postojanjem povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, Ustavni sud je imao u vidu da sudski postupak, po svojoj prirodi, predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem pravosnažne odluke. Stoga je ocenjeno da, iako je postupak pokrenut 2001. godine, Ustavni sud je nadležan da odlučuje po predmetnoj ustavnoj žalbi, kao pravnom sredstvu ustanovljenom Ustavom od 2006. godine. Ocenu razloga kojima je opredeljeno trajanje postupka, Sud zasniva na analizi pravne složenosti spora, značaja povređenog prava za podnosioca ustavne žalbe, postupanja suda pred kojim je postupak vođen, kao i na ispitivanju doprinosa stranaka trajanju postupka.
Razmatrajući pitanje uticaja složenosti spora na dužinu trajanja parničnog postupka, Ustavni sud je imao u vidu da parnica za utvrđenje prestanka službenosti prolaza ne spada u složenu vrstu parničnog spora u pogledu pravnih pitanja koja treba razmotriti. Na dužinu trajanja ove vrste postupka, međutim, utiču dokazi koje treba izvesti, kao što je vršenje uviđaja na licu mesta (koje može da biti uslovljeno vremenskim prilikama), veštačenje od strane veštaka različitih specijalnosti i saslušanje određenog broja svedoka. Uvidom u spise parničnog predmeta utvrđeno je da je prema nalozima drugostepenog suda za odlučivanje po tužbenom zahtevu podnosioca ustavne žalbe bilo neophodno, pored više izlazaka suda na lice mesta radi uviđaja, saslušanja parničnih stranaka i svedoka, obaviti i veštačenja od strane veštaka geodetske, saobraćajne i građevinske struke. Iz toga sledi da je izvođenje navedenih dokaza predstavljalo objektivni razlog koji je doprineo dužem trajanju parničnog postupka. Ustavni sud je ocenio da su prvostepeni i drugostepeni sud, u postupku izvođenja dokaza i odlučivanja o tužbenom zahtevu, odnosno prilikom odlučivanja po žalbi na prvostepenu odluku, postupali ažurno i u primerenim rokovima. Navedena ocena Ustavnog suda zasniva se na činjenici da su ročišta za glavnu raspravu pred prvostepenim sudom zakazivana i najčešće održavana u vremenskim razmacima kraćim od mesec dana. U kratkim vremenskim intervalima od zaključivanja glavne rasprave, odnosno odlučivanja po žalbi, vršena je i izrada i otpravljanje sudskih odluka. Ustavni sud je konstatovao da protiv prve prvostepene presude P. 407/01 od 6. septembra 2001. godine podnosilac ustavne žalbe nije izjavio žalbu, kao redovno pravno sredstvo, pa je postupak pravosnažno okončan. Na inicijativu podnosioca ustavne žalbe, međutim, Republičko javno tužilaštvo je nakon šest meseci od donošenja prvostepene presude podiglo zahtev za zaštitu zakonitosti, o kome je Vrhovni sud odlučio nakon petnaest meseci. Sledi da je podnosilac svojim propuštanjem da koristi redovno pravno sredstvo za zaštitu svojih prava doprineo dužem trajanju postupka.
Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, proizlazi da u postupku koji je pred Opštinskim sudom u Kladovu vođen u predmetu P. 124/06 i pravosnažno okončan presudom Okružnog suda u Negotinu Gž. 61/07 od 30. oktobra 2007. godine, nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku.
Ustavni sud nalazi da u predmetnom postupku nisu povređeni ni elementi prava na pravično suđenje koji se odnose na nezavisnost, nepristrasnost, pravičnost i javnost raspravljanja pred prvostepenim i drugostepenim sudom. Ustavni sud konstatuje da se, iz sadržine spisa osporenog predmeta Opštinskog suda u Kladovu i ustavne žalbe ne može zaključiti da je u sprovedenom parničnom postupku dovedena u pitanje nezavisnost i nepristrasnost prvostepenog i drugostepenog suda.
Ustavni sud je ocenio da činjenično stanje utvrđeno u parničnom postupku i primena materijalnog prava na tako utvrđeno činjenično stanje, kao i obrazloženje zauzetog pravnog stava u ovoj pravnoj stvari predstavljaju pravno utemeljen osnov za donošenje ustavnom žalbom osporenih presuda. Stoga nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično raspravljanje i odlučivanje o predmetu spora.
Javnost raspravljanja, kao element prava na pravično suđenje, takođe, po oceni Ustavnog suda, nije povređena u postupku pred prvostepenim i drugostepenim sudom. Uvidom u spise predmeta P. 124/06 utvrđeno je da su ročišta za glavnu raspravu održavana javno. U vezi sa navodima ustavne žalbe koji se odnose na neprihvatanje drugostepenog suda da održi javnu raspravu, Ustavni sud je imao u vidu da je odredbama člana 369. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 125/04) propisano da drugostepeni sud odlučuje o žalbi, po pravilu, bez rasprave (stav 1.), kao i da, kada veće drugostepenog suda nađe da je radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove već izvedeni dokazi, zakazaće raspravu pred drugostepenim sudom (stav 2.). S obzirom na to da je drugostepeni sud ovlašćen da odluči o tome da li će sprovoditi raspravu u postupku odlučivanja po žalbi na prvostepenu presudu, sledi da osporenom presudom Okružnog suda u Negotinu Gž. 61/07 nije povređeno pravo na javnost raspravljanja podnosioca ustavne žalbe.
5. Po oceni Ustavnog suda, nisu osnovani ni navodi podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim presudama povređeno pravo na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Navodna povreda Ustavom zajemčenog prava na imovinu, prema shvatanju podnosioca ustavne žalbe, sastoji u nezakonitom odbijanju njegovog zahteva za ukidanje predmetne službenosti. Međutim, činjenica da je jedna stranka neizbežno neuspešna u imovinskom sporu povodom korišćenja nepokretnosti nije sama po sebi dovoljna da bi se utvrdila povreda prava na imovinu, već ona mora biti posledica nepravičnog suđenja. S obzirom na to da su u parničnom postupku bile obezbeđene sve procesne garantije utvrđene članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud nalazi da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na imovinu zajemčeno članom 58. Ustava.
6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavnu žalbu treba odbiti.
Na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na pravično suđenje i imovinu u sporu o ukidanju službenosti prolaza

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti