Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu zbog prekomerne dužine upravnog postupka za povraćaj zemljišta, pokrenutog 1991. godine. Utvrđena je povreda prava na suđenje u razumnom roku i dosuđena je naknada nematerijalne štete podnosiocima, uz nalog za hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Predraga Cvetića i Milana Cvetića, obojice iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Predraga Cvetića i Milana Cvetića i utvrđuje da je u postupku koji se vodi pred Komisijom za povraćaj zemljišta opštine Rača u predmetu broj 46-149 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se upravni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe Predraga Cvetića na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra i pravo podnosioca ustavne žalbe Milana Cvetića na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

4. Odbacuje se ustavna žalba Predraga Cvetića i Milana Cvetića izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija broj 461-02-334/98-13 od 21. oktobra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Predrag Cvetić i Milan Cvetić, obojica iz Kragujevca, podneli su 11. januara 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Ministarstva finansija broj 461-02-334/98-13 od 21. oktobra 2009. godine, zbog povrede načela zabrane dikriminacije, prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 21, člana 32. i člana 58. stav 2. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se pred Komisijom za povraćaj zemljišta opštine Rača vodi u predmetu broj 46-149.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je pravni prethodnik podnosilaca ustavne žalbe 12. aprila 1991. godine podneo zahtev za vraćanje oduzetog zemlj išta, na osnovu Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ; da je Komisija za vraćanje zemlje, posle velikog broja urgencija podnosilaca zahteva, prvo rešenje donela tek 16. januara 1996. godine, a da iz njegove klauzule pravnosnažnosti proizlazi da je podnosiocima dostavljeno tek nakon dve godine, što znači da je sedam godina proteklo od dana podnošenja zahteva do dobijanja prvog rešenja o zahtevu; da je Vrhovni sud Srbije presudom U. 1430/99 od 17. novembra 1999. godine poništio rešenje Ministarstva finansija broj 461-02-334/98 od 10. februara 1999. godine kojim je odbijena žalba izjavljena protiv rešenja od 16. januara 1996. godine; da je u ponovnom postupku Komisija za povraćaj zemljišta opštine Rača donela rešenje broj 04-46-149 od 20. februara 2004. godine kojim je usvojila zahtev za vraćanje zemljišta nakon proteka roka od skoro pet godina; da je , po žalbi zainteresovanog lica Aleksandra Petronijevića , Ministarstvo finansija rešenjem broj 13 461-02-334/98 od 18. avgusta 2004. godine poništilo navedeno rešenje od 20. februara 2004. godine i predmet vratilo na ponovni postupak; da je , po tužbi podnosilaca ustavne žalbe , Vrhovni sud Srbije presudom U. 4100/04 od 10. marta 2005. godine odbio tužbu podnosilaca ustavne žalbe, iz istih razloga kao i Ministarstvo; da je po zahtevu za vanredno preispitivanje presude U. 4100/04 od 10. marta 2005. godine Vrhovni sud Srbije rešenjem Uvp. 1138/05 od 23. februara 2006. godine odbacio ovaj pravni lek; da je Komisija za vraćanje zemljišta, nakon dve godine, rešenjem broj 46-149 od 11. februara 2008. godine, odbila zahtev za povraćaj; da je rešavajući po žalbi podnosilaca ustavne žalbe Ministarstvo finansija, nakon 18 meseci, donelo osporeno rešenje broj 461-02-334/98-13 od 21. oktobra 2009. godine kojim je tu žalbu odbilo; da je postupak do podnošenja ustavne žalbe trajao 18 godina. Podnosioci ustavne žalbe traže da se utvrdi da su im u navedenom postupku povređena označena ustavna prava, da se naloži nadležnim organima otklanjanje neustavnih i nezakonitih radnji kojima su im povređena ustavna prava, da im se naknadi materijalna šteta za vrednost oduzetog zemlj išta u visini od 10.000 evra i nematerijalna šteta u visini od 5.000 evra i da se odluka objavi u "Službenom glasniku RS".

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosioci ustavne žalbe ukazuju, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osno vanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u dokaze dostavljene uz ustavnu žalbu i dostavljeni deo spisa predmeta broj 46-149 Komisije za povraćaj zemljišta opštine Rača, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Živadin Cvetić iz Donje Jarušice podneo je 12. aprila 1991. godine Komisiji za povraćaj oduzetog zemljišta opštine Rača (u daljem tekstu: Komisija) zahtev za povraćaj oduzetog zemljišta. U zahtevu je naveo da su rešenjem Sreske komisije za poljoprivredni zemljišni fond sreza Lepeničkog broj 215/53 od njegovog oca Miloja Cvetića oduzete zemljišnoknjižne parcele broj 15 i 1035, pa traži da se te parcele vrate.

Rešenjem Komisije broj 04-46-149 od 16. januara 1996. godine je: usvojen zahtev Živadina Cvetića kao osnovan i utvrđeno pravo svojine na k.p. broj 1035 - njiva III klase u površini od 49,20 ari, K.O. D. Jarušice, u korist Živadina Milojevog Cvetića i Milana Vladete Cvetića, sa po 1/2 udela; obavezan dotadašnji korisnik D.Z. Milan Živić iz Rače da preda u posed i državinu kao vlasnicima Živadinu Cvetiću i Milana Cvetiću navedene parcele; određeno da će to rešenje služiti kao podobna isprava za upis prava vlasništva po zemljišnim knjigama; odbijen zahtev Živadina Cvetića i Milana Cvetića za povraćaj k.p. 132, K.O. D. Jarušice; utvrđeno da ovim licima pripada pravo na povraćaj površine od još 1.79.47 ha, njiva IV klase, o čemu će se odlučiti posebnim rešenjem. U obrazloženju ovog rešenja navedeno je da su punomoćnik podnosioca zahteva Živadina Cvetića, njegov sin Predrag Cvetić, i punomoćnik Milanke Kolovrat i naslednik svog oca Vladete Cvetića, Milan Cvetić, tražili da im se isključivo vrati oduzeta k.p. broj 1035, kao bivše vlasništvo njihovog dede, kao i k.p. 132, koju su dali u razmenu zemljoradničkoj zadruzi, a nisu prihvatili drugo odgovarajuće zemljište koje im je nuđeno. U njemu je takođe utvrđeno da je Miloje Cvetić preminuo i da se kao njegovi isključivi naslednici pojavljuju podnosilac zahteva Živadin Cvetić, kao sin , i Milan Cvetić i Milanka Kolovrat, kao unuk i unuka po umrlom sinu Vladeti Cvetiću.

Rešenjem Ministarstva finansija broj 461-02-334/98 od 10. februara 1999. godine odbijena je žalba Živadina Cvetića i Milana Cvetića izjavljena protiv rešenja Komisije broj 04-46-149 od 16. januara 1996. godine.

Vrhovni sud Srbije je presudom U. 1430/99 od 17. novembra 1999. godine uvažio tužbu tužilaca Živadina Cvetića i Milana Cvetića i poništio rešenje Ministarstva finansija broj 461-02-334/98 od 10. februara 1999. godine. Vrhovni sud je u presudi naveo da je potrebno potpuno utvrditi činjenično stanje u odnosu na to koja parcela je oduzeta od pravnog prethodnika tužilaca.

Rešenjem Ministarstva finansija i ekonomije broj 461-02-334/98-13 od 9. maja 2003. godine uvažena je žalba Živadina Cvetića i Milana Cvetića i naloženo Komisiji da po rešenju ovog ministarstva broj 461/02-334/98 od 17. marta 2000. godine sprovede postupak i donese rešenje, u roku od 15 dana od dana prijema ovog rešenja. U obrazloženju rešenja je navedeno da su Živadin Cvetić i Milan Cvetić izjavili žalbu zbog ćutanja administracije, jer Komisija nije postupila po rešenju ovog ministarstva od 17. marta 2000. godine, pa kako je od donošenja rešenja drugostepenog organa proteklo više godina, ovo ministarstvo je našlo da prvostepeni organ nije postupio u smislu člana 232. Zakona o opštem upravnom postupku, zbog čega je primenom odredbe člana 236. istog zakona odlučeno kao u dispozitivu.

Rešenjem Komisije broj 04-46-149 od 20. februara 2004. godine usvojen je zahtev Živadina Cvetića, pa je utvrđeno pravo svojine na k.p. broj 132 u površini od 1.84.00 ha K.O. Donje Jarušice u korist Živadina Milojevog Cvetića i Milana Vladete Cvetića, obojici sa po 1/2 udela, obavezan je tadašnji vlasnik Aleksandar Petronijević da preda u posed i državinu k.p. 132 navedenim licima i određeno da će ovo rešenje Živadinu Cvetiću i Milanu Cvetiću služiti kao podobna isprava za upis prava vlasništva u zemljišnim i drugim javnim knjigama.

Rešenjem Ministarstva finansija broj 461-02-0334/98-13 od 18. avgusta 2004. godine poništeno je rešenje Komisije broj 04-46-149 od 20. februara 2004. godine. U rešenju je, pored ostalog, navedeno da je prvostepeni organ dužan da izvođenjem dokaza pouzdano utvrdi koje zemljište je bilo predmet oduzimanja u konkretnom postupku.

Presudom Vrhovnog suda Srbije U. 4100/04 od 10. marta 2005. godine odbijena je tužba Živadina Cvetića i Milana Cvetića podneta protiv tuženog Ministarstva finansija radi poništaja rešenja broj 461-02-0334/98-13 od 18. avgusta 2004.

Rešenjem Vrhovnog suda Srbije Uvp.I 1138/05 od 23. februara 2006. godine odbačen je zahtev Živadina Cvetića i Milana Cvetića za vanredno preispitivanje presude Vrhovnog suda Srbije U. 4100/04 od 10. marta 2005. godine.

Rešenjem Komisije broj 46-149 od 11. februara 2008. godine odbijen je zahtev Milana Cvetića i Predraga Cvetića za povraćaj parcele kp. 132, K.O. Donje Jarušice, koja je oduzeta od njihovog pravnog prethodnika Miloja Cvetića odlukom Sredske komisije za PZF. U rešenju je navedeno da je podnosilac zahteva u ovom postupku preminuo, da su postupak nastavili pravni sledbenici Milan Cvetić i Predrag Cvetić, koji su naveli da je od njihovog dede oduzeta parcela k.p. 132, a ne parcela k.p. 15. U rešenju je navedeno da je zahtev za vraćanje zemljišta odbijen, jer je sporno zemljište u privatnoj svojini.

Rešenjem Ministarstva finansija broj 461-02-334/98-13 od 21. oktobra 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba Milana Cvetića i Predraga Cvetića izjavljena protiv rešenja Komisije broj 46-149 od 11. februara 2008. godine.

Podnosioci ustavne žalbe, kao i Živadin Cvetić, obraćali su se više puta tokom postupka za vraćanje oduzetog zemljišta opštini Rača, prvostepenom organu i drugostepenom organu sa zahtevima za donošenje odluke u tom postupku i ubrzanje postupka.

Presudom Upravnog suda - Odeljenje u Kragujevcu U. 16669/10 od 30. avgusta 2012. godine uvažena je tužba Milana Cvetića i Predraga Cvetića, podneta 31. decembra 2009. godine, poništeno je rešenje Ministarstva finansija broj 461-02-334/98-13 od 21. oktobra 2009. godine i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje, a odbijen je zahtev zainteresovanog lica Aleksandra Petronijevića za naknadu troškova spora. Ovom presudom naloženo je da se od podnosilaca ustavne žalbe traži uređenje zahteva za povraćaj zemljišta i shodno tome utvrde uslovi za povraćaj zemljišta.

Rešenjem Ministarstva finansija i privrede broj 461-02-334/98-13 od 11. oktobra 2012. godine poništeno je rešenje Komisije broj 46-149 od 11. februara 2008. godine, sa nalogom da se na pouzdan način utvrdi da li su podnosioci ustavne žalbe odustali od zahteva za povraćaj oduzetog zemljišta ili su taj zahtev preinačili.

Prema obaveštenju opštine Rača, dostavljenom Ustavnom sudu 14. novembra 2012. godine uz deo spisa predmeta, Komisija za povraćaj zemljišta opštine Rača ne obavlja svoje dužnosti, jer predsednik Komisije, koji je bio sudija, nije ponovo izabran za sudiju tokom reforme pravosuđa, a Skupština opštine Rača nije uputila predlog za imenovanje novog predsednika Komisije iz razloga neusklađenosti zakonskih propisa.

4. Ispitujući osnovanost ustavne žalbe izjavljene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da se građanima Republike Srbije ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje, jemče i ustavnosudska zaštita ovih prava i sloboda obezbeđuje od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da svaki postupak pred sudovima ili drugim nadležnim organima predstavlja jedinstvenu celinu, Sud je stao na stanovište da se prilikom ocene da li se postupak u konkretnom slučaju vodi u okviru razumnog roka ili ne, mora uzeti u obzir i stanje na dan stupanja na snagu Ustava. U tom smislu Ustavni sud je utvrdio da je postupak za vraćanje zemljišta povodom koga je podneta ustavna žalba pokrenut 12. aprila 1991. godine, zahtevom Živadina Cvetića, koji je otac podnosioca ustavne žalbe Predraga Cvetića i stric podnosioca ustavne žalbe Milana Cvetića. Rešenjem Komisije broj 04-46-149 od 16. januara 1996. godine odlučeno je da se sporno zemljište vrati i podnosiocu ustavne žalbe Milanu Cvetiću, a o pravu podnosioca ustavne žalbe Predraga Cvetića na vraćanje zemljišta prvi put je u postupku odlučeno donošenjem rešenja Komisije broj 46-149 od 11. februara 2008. godine. Ustavni sud je utvrdio da je predmetni postupak do podnošenja ustavne žalbe trajao skoro 19 godina, kao i da taj postupak još uvek nije okončan.

Pošto se pravo na pravično suđenje, dakle i pravo na suđenje u razumnom roku, jemči svakome u postupku odlučivanja o njegovim pravima i obavezama, Ustavni sud je imao u vidu i da je o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe Milana Cvetića, koji, kako proizlazi iz utvrđenih činjenica, formalno nije ni bio podnosilac zahteva za vraćanje oduzetog zemljišta, prvi put odlučeno januara 1996. godine, a da je o pravima podnosioca ustavne žalbe Predraga Cvetića, kao pravnog sledbenika podnosioca zahteva, prvi put odlučivano februara 2008. godine, pošto je pre toga preuzeo postupak.

Polazeći od svega prethodno utvrđenog, Ustavni sud je ocenio da dosadašnje 21-godišnje trajanje postupka, samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka, nezavisno od toga što je u toku postupka trebalo raspraviti relativno složena činjenična pitanja. Kada se ima u vidu da podnosioci ustavne žalbe svojim ponašanjem nisu doprineli neopravdano dugom trajanju postupka i da nije bilo okolnosti koje su procesno onemogućavale njegovo vođenje i okončanje, Ustavni sud nalazi da sva odgovornost leži na Komisiji za povraćaj oduzetog zemljišta opštine Rača. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud u tački 2. izreke je naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak pred Komisijom u predmetu broj 46-149 okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosima od 500 i 1.700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave, kao u tački 3. izreke.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpeli podnosioci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno trajanje dela postupka u kome su učestvovali podnosioci ustavne žalbe. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznosi predstavljaju adekvatnu i pravičnu naknadu za povredu prava koju je svaki od podnosilaca ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležnih organa. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. U vezi dela ustavne žalbe kojim se osporava rešenje Ministarstva finansija broj 461-02-334/98-13 od 21. oktobra 2009. godine, Ustavni sud ukazuje da je, saglasno Ustavu i Zakonu o Ustavnom sudu, dok je postupak u toku, odnosno dok nisu iscrpljena pravna sredstva, ustavna žalba dopuštena samo zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je stoga u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, na osnovu odredb e člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u tački 4. izreke.

8. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti