Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u prekršajnom postupku zbog osporavanja zakonitosti odluke

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu jer podnosilac, osuđen za saobraćajni prekršaj, suštinski osporava činjenično stanje i primenu prava, što spada u ocenu zakonitosti, a ne ustavnosti. Nije utvrđeno da je postupak bio nepravičan.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubena Jovčova iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. aprila 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ljubena Jovčova izjavljena protiv rešenja Veća za prekršaje u Novom Sadu Vp. 11076/09 od 2. decembra 2009. godine.

 

O b r a z lo ž e nj e

 

1. Ljuben Jovčov iz Subotice je 27. januara 2010. godine, preko punomoćnika Biserke Krpić, advokata iz Subotice, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Veća za prekršaje u Novom Sadu Vp. 11076/09 od 2. decembra 2009. godine, zbog povrede ustavnih načela iz čl. 21. i 22. i prava iz čl. 32, 33, 34. i 36. Ustava Republike Srbije i zbog „pogrešne primene materijalnog prava“.

U ustavnoj žalbi se navodi: da je prvostepeno rešenje „doneto uz bitnu povredu postupka jer je izreka osporenog rešenja nerazumljiva i u protivrečnosti je sa razlozima, jer zapravo osporeno rešenje i nema razloge, a oni koji su navedeni su nejasni“; „da se u radnjama okrivljenog ne stiču bitna obeležja dela iz člana 227. stav 1. tačka 4. u vezi stava 2. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima“; da činjenično stanje nije pravilno utvrđeno usled pogrešne ocene izvedenih dokaza i da „ni u drugostepenom rešenju Veće ne navodi ko je procenio nastalu štetu... te da li je šteta zaista 8.000,00 dinara“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da, kao viši sud u odnosu na sudove i druge državne organe koji su doneli osporene pojedinačne akte ocenjuje zakonitost tih akata, već je nadležan jedino da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja označenih ustavnih prava i sloboda. Stoga se i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se ukazuje na povredu ili uskraćivanje zajemčenih prava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Veća za prekršaje u Novom Sadu Vp. 11076/09 od 2. decembra 2009. godine odbijena žalba podnosioca ustavne žalbe kao okrivljenog u tom postupku i potvrđeno rešenje Opštinskog organa za prekršaje u Subotici Up. 1-1463/08 od 20. avgusta 2009. godine, kojim je podnosilac ustavne žalbe oglašen odgovornim za prekršaje iz člana 227. stav 1. tačka 4. u vezi stava 2. i člana 183. stav 1. tačka 21. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima, pa mu je izrečena jedinstvena novčana kazna u iznosu od 11.000,00 dinara.

Polazeći od navoda iznetih u žalbi, Ustavni sud je utvrdio da se oni u suštini svode na povredu prava na pravično suđenje u prekršajnom postupku vođenom pred nadležnim državnim organima. Imajući u vidu da je zadatak Ustavnog suda da ispita da li je prekršajni postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da navodi podnosioca ustavne žalbe ne daju osnova za tvrdnju da je sprovedeni postupak bio nepravičan, odnosno da je Veće za prekršaje u Novom Sadu osporeno rešenje donelo bez odgovarajućeg obrazloženja, proizvoljno primenjujući materijalno pravo, te ne ispunjavajući zahteve pravičnog raspravljanja i odlučivanja iz člana 32. stav 1. Ustava. U odsustvu utemeljenih razloga iz kojih bi proizlazilo da su u prekršajnom postupku povređene ustavne garancije pravičnog suđenja, Ustavni sud ne može da preispituje ocenu državnih organa nadležnih za postupanje u prekršajnom postupku o postojanju prekršajne odgovornosti podnosioca ustavne žalbe i donetu odluku o kazni.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po ovoj ustavnoj žalbi.

5. Na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić