Odbačena ustavna žalba zbog nedozvoljenosti i neblagovremenosti pravnih lekova

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Upravnog suda i rešenja Vrhovnog kasacionog suda. Deo žalbe je odbačen jer vanredni pravni lek nije bio dozvoljen, a deo koji se odnosi na presudu Upravnog suda odbačen je kao neblagovremen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1101/2011
12.05.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, mr Tomislav Stojković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorke Samardžić iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. maja 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Zorke Samardžić izjavljena protiv presude Upravnog suda 19 U. broj 15802/10 (2009) od 11. novembra 2010. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp 439/10 od 13. januara 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zorka Samardžić iz Novog Sada je 11. marta 2011. godine, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda 19 U. broj 15802/10 (2009) od 11. novembra 2010. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp 439/10 od 13. januara 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava. Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je Vrhovni kasacioni sud osporenim rešenjem Uzp 439/10 od 13. januara 2011. godine odbacio kao nedozvoljen zahtev Zorke Samardžić, ovde podnositeljke ustavne žalbe, za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 19 U. broj 15802/10 (2009) od 11. novembra 2010. godine, jer nisu bili ispunjeni uslovi za njegovo podnošenje propisani odredbom člana 49. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, pa je stoga zahtev odbačen na osnovu odredbe člana 53. stav 1. istog zakona.

4. Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe utvrdio da se ukazivanje na povredu prava na pravično suđenje odnosi na osporavanje pravilnosti primene materijalnog prava u upravnom postupku u kome su doneta pobijana rešenja i u upravnom sporu u kome je doneta osporena presuda. Imajući u vidu da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravno relevantne razloge koji bi se mogli dovesti u vezu sa osporenim procesnim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp 439/10 od 13. januara 2011. godine, kojim je zahtev za preispitivanje sudske odluke podnositeljke odbačen kao nedozvoljen, Ustavni sud je saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu protiv tog rešenja odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Ocenjujući blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na osporenu presudu Upravnog suda 19 U. broj 15802/10 (2009) od 11. novembra 2010. godine, Ustavni sud je pošao od utvrđenog pravnog stava da će se donošenjem odluke o tužbi podnetoj protiv konačnog upravnog akta smatrati da su u upravnom postupku iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe. Pri tome će se smatrati da su donošenjem odluke po zahtevu za preispitivanje sudske odluke podnetog protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe, samo ukoliko je izjavljivanje ovog pravnog sredstva, prema Zakonu o upravnim sporovima ili drugom posebnom zakonu, dozvoljeno i kada je izjavljeno na način propisan tim zakonom. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena podnošenjem tužbe protiv konačnog rešenja, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda donete po tužbi u upravnom sporu.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju zahtev za preispitivanje sudske odluke koji je izjavila podnositeljka ustavne žalbe, odbačen kao nedozvoljen, Ustavni sud je ocenio da se Zakonom o Ustavnom sudu propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe, računa od dana dostavljanja pravnosnažne sudske odluke podnositeljki ustavne žalbe, a ne od dana kada je podnositeljka primila rešenje povodom izjavljenog vanrednog pravnog sredstva. Kako je podnositeljka ustavne žalbe osporenu presudu Upravnog suda 19 U. broj 15802/10 (2009) od 11. novembra 2010. godine primila pre 13. januara 2011. godine, kada je doneto osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda Uzp 439/10, a ustavnu žalbu izjavila 11. marta 2011. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu protiv osporene presude donete u upravnom sporu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbačena ustavna žalba zbog nedozvoljenosti i neblagovremenosti pravnih lekova

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti