Odluka Ustavnog suda o opravdanosti produženja pritvora nakon podizanja optužnice

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu, smatrajući da nije povređeno pravo na ograničeno trajanje pritvora. Apelacioni sud je naveo relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora, zasnovane na posebno teškim okolnostima krivičnog dela i visini zaprećene kazne.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. O . i G . K, obojice iz Novog Kneževca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. juna 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba D. O . i G . K . izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 2571/13 od 29. septembra 2013. godine, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. O . i G . K, obojica iz Novog Kneževca su , 19. decembra 2013. godine, preko punomoćnika S . T, advokata iz Novog Kneževca, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 249/12 od 14. septembra 2012. godine, rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 275/12 od 12. oktobra 2012. godine, rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 462/12 od 10. decembra 2012. godine, rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 49/13 od 8. februara 2013. godine, rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 130/13 od 4. aprila 2013. godine, rešenja Višeg suda u Zrenjaninu K. 100/12 od 21. maja 2013. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 2571/13 od 29. septembra 2013. godine, zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Podnosioci u ustavnoj žalbi navode da je 17. avgusta 2012. godine protiv njih podignuta optužnica i produžen pritvor rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 224/12 za 30. dana. Podnosioci smatraju da su od narednog rešenja o produženju pritvora Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 249/12 od 14. septembra 2012. godine, sve do 28. novembra 2013. godine, kada im je pritvor ukinut, bili neosnovano lišeni slobode. Ističu da im je pritvor produžavan „pozivanjem na teške telesne povrede oštećene kao osobitih okolnosti, što je nedopustivo, budući da teške telesne povrede predstavljaju kvalifikativ krivičnog dela za koje se terete“ i zaključuju da su „442 dana“ bili neosnovano lišeni slobode .

Predložili su da Ustavni sud usvoji, utvrdi povredu označenog prava, kao i prava na naknadu nematerijalne štete.



2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.



3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:



A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak



Pred Višim sudom u Zrenjaninu u predmetu K. 100/12 vodio se krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe i još jednog lica .

Krivični postupak je pokrenut 20. jula 2012. godine donošenjem rešenja istražnog sudije Višeg suda u Zrenjaninu da se protiv podnosilaca ustavne žalbe i još jednog lica sprovede istraga.

Nakon sprovedene istrage, koja je trajala nepunih mesec dana, Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu je 16. avgusta 2012. godine protiv podnosilaca ustavne žalbe i još jednog lica podiglo optužnicu Kt. 101/12.

Viši sud u Zrenjaninu je nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, 21. maja 2013. godine doneo presudu K. 100/12 kojom je podnosioce ustavne žalbe oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika i osudio ih na kaznu zatvora u trajanju od po pet godina.

Apelacioni sud u Novom Sadu je 29. septembra 2013. godine doneo rešenje Kž1. 2571/13 kojim je, pored ostalog, uvažio izjavljene žalbe, ukinuo presudu Višeg suda u Zrenjaninu K. 100/12 od 21. maja 2013. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.



B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor



Podnosioci su se nalazili u pritvoru ukupno jednu godinu i četiri meseca, računajući od 19. jula 2012. godine kada su lišeni slobode, do 28. novembra 2013. godine kada im je pritvor ukinut i kada su pušteni na slobodu.

Pritvor je prema podnosiocima ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Zrenjaninu Ki. 60/12 od 20. jula 2012. godine iz razloga propisanog odredbom člana 142. stav 1. tačka 5) Zakonika o krivičnom postupku.

Tokom trajanja krivičnog postupka pritvor je prema podnosiocima ustavne žalbe produžavan.

Nakon donošenja prvostepene presude, pritvor je podnosiocima ustavne žalbe produžen rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu K. 100/12 od 21. maja 2013. godine, do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne, a najduže dok ne istekne vreme trajanja kazni izrečenih prvostepenom presudom, na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 5) Zakonika o krivičnom postupku.

Pritvor je prema podnosiocima ustavne žalbe poslednji put produžen osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 2571/13 od 29. septembra 2013. godine, na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 5) Zakonika o krivičnom postupku, i to najduže do 29. novembra 2013. godine. Obrazlažući razloge za produženje pritvora iz člana 142. stav 1. tačka 5) Zakonika o krivičnom postupku prema podnosiocima ustavne žalbe, Apelacioni sud u Novom Sadu je u osporenom rešenju, pore ostalog, naveo da „i dalje postoje razlozi iz člana 142. stav 1. tačka 5) Zakonika o krivičnom postupku“, jer je „za krivično delo iz člana 178. stav 3. Krivičnog zakonika, za koje postoji osnovana sumnja da su ga okrivljeni učinili, propisana kazna zatvora preko 10 godina, a postoji osnovana sumnja da su okrivljeni u više navrata vršili obljubu nad oštećenom, kao i osnovana sumnja da je oštećena zadobila teške telesne povrede, zbog kojih je zadržana na lečenju, što prevazilazi uobičajene okolnosti krivičnog dela“.

Rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 397/13 od 28. novembra 2013. godine je prema podnosiocima ustavne žalbe pritvor ukinut i oni su pušteni na slobodu.

4. Odredbom člana 31. stav 2. Ustava, na čiju povredu se pozivaju podnosioci u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP), koji je važio u vreme donošenja osporenog rešenja, bilo je propisano: da pre donošenja pravnosnažne presude ili rešenja o kažnjavanju, okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakonik (član 1. stav 2.); da trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće neophodno vreme (član 16. stav 2.); da se pritvor može odrediti samo odlukom suda pod uslovima propisanim u ovom zakoniku, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka i ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 141. st. 1. do 3.).

Odredbom člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP bilo je propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno preko pet godina za krivično delo sa elementom nasilja i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela.

Odredbama člana 358. ZKP je, pored ostalog, bilo propisano: da ako se optuženi već nalazi u pritvoru a veće nađe da još postoje razlozi zbog kojih je pritvor bio određen ili da postoje razlozi iz člana 142. stav 1. tačka 6) i stava 1. ovog člana, doneće posebno rešenje o produženju pritvora, da posebno rešenje veće donosi i kad treba odrediti ili ukinuti pritvor i da žalba protiv rešenja ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama prethodnih stavova može trajati do upućivanja optuženog, odnosno osuđenog u ustanovu za izdržavanje kazne, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi (stav 6.); da na zahtev optuženog, koji se posle izricanja kazne zatvora nalazi u pritvoru, predsednik veća može optuženog rešenjem uputiti u ustanovu za izdržavanje kazne i pre pravnosnažnosti presude (stav 7.).

Saglasno odredbi člana 389. stav 4. ZKP ako se optuženi nalazi u pritvoru, drugostepeni sud će ispitati da li još uvek postoje razlozi za pritvor i doneće rešenje o produženju ili ukidanjnu pritvora, protiv kog rešenja nije dozvoljena žalba.

Članom 178. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/2009, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14) je propisano krivično delo silovanje, i to: da ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina (stav 1.); da ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila teška telesna povreda lica prema kojem je delo izvršeno ili ako je delo izvršeno od strane više lica ili na naročito svirep ili naročito ponižavajući način ili prema maloletniku ili je delo imalo za posledicu trudnoću, učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina (stav 3.).



5. U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. stav 2. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 2571/13 od 29. septembra 2013. godine nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosilaca na koje su se pozvali.

Ustavni sud je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opavdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 2571/13 od 29. septembra 2013. godine je: u stavu prvom ukinuta presuda Višeg suda u Zrenjaninu K. 100/12 od 21. maja 2013. godine kojom su podnosioci ustavne žalbe bili oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika i osuđeni na kaznu zatvora u trajanju od po pet godina i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje; u stavu drugom produžen pritvor prema podnosiocima ustavne žalbe iz razloga predviđenog odredbom člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP i određeno da isti može trajati najduže do 29. novembra 2013. godine.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocima ustavne žalbe produžen zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, za koje delo je zaprećena kazna zatvora od pet do petnaest godina. Pritvor je prema podnosiocima ustavne žalbe osporenim rešenjem produžen na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP, odnosno zbog toga što je za krivično delo koje im se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, a po oceni nadležnog suda je to bilo opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela.

U odnosu na navedeni pritvorski razlog, u obrazloženju osporenog rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 2571/13 od 29. septembra 2013. godine je, pored ostalog, navedeno da je za krivično delo silovanje koje se podnosiocima ustavne žalbe stavlja na teret zaprećena kazna zatvora preko deset godina, a da je produženje pritvora opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela koje su se, po oceni nadležnog suda, ogledale u tome da postoji osnovana sumnja da je krivično delo izvršeno vršenjem obljube nad oštećenom u više navrata, usled čega postoji osnovana sumnja da je oštećena zadobila teške telesne povrede zbog kojih je zadržana na lečenju.

Po oceni Ustavnog suda, Apelacioni sud u Novom Sadu je osporeno rešenje zasnovao na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava i postupio je u skladu sa ZKP kada je utvrdio da postoje uslovi za produženje pritvora prema podnosiocima ustavne žalbe po označenom zakonskom osnovu. Nadležni sud je u osporenoj odluci naveo i jasno obrazložio, pored visine zaprećene kazne, zašto je prema podnosiocima opravdano produžiti pritvor zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela, i to jer postoji osnovana sumnja da je krivično delo izvršeno u više navrata i da postoji osnovana sumnja da je usled višestruke obljube došlo do teških telesnih povreda oštećene koja je zadržana na bolničkom lečenju, te stoga Ustavni sud ne nalazi da je osporeno rešenje posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja.

Konačno, Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak koji se u konkretnom slučaju vodio protiv podnosilaca ustavne žalbe i još jednog lica pred Višim sudom u Zrenjaninu veoma složen imajući u vidu krivično delo za koja postoji osnovana sumnja da su ih okrivljeni izvršili (krivično delo silovanje), odnosno zbog kompleksnosti činjeničnih i pravnih pitanja koja nadležni sud treba da raspravi i oceni i na osnovu kojih treba da potom donese odluku. Kako je do trenutka podnošenja ustavne žalbe, krivični postupak trajao jednu godinu i pet meseci, za koje vreme je sprovedena istraga, a predmet optužbe razmatran i pred prvostepenim i pred drugostepenim sudom, Ustavni sud smatra da predmetni krivični postupak vođen sa primerenom hitnošću.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud smatra da je nadležni sud sa primerenom hitnošću vodio predmetni krivični postupak, kao i da je, u okolnostima konkretnog slučaja, osnovanost daljeg zadržavanja podnosilaca ustavne žalbe u pritvoru pažljivo i svestrano razmatrana.

Polazeći od svega prethodno iznetog, Ustavni sud je ocenio da je sud u osporenom rešenju naveo relevantne i dovoljne razloge zbog kojih je smatrao da je zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, koji je u dotadašnjem toku vođen sa potrebnom hitnošću.

Sledom navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjem nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca na koje se pozvao, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , u ovom delu odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.



6. Ispitujući postojanje pretpostavki za vođenje postupka u odnosu na osporeno rešenje Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 249/12 od 14. septembra 2012. godine, rešenje Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 275/12 od 12. oktobra 2012. godine, rešenje Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 462/12 od 10. decembra 2012. godine, rešenje Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 49/13 od 8. februara 2013. godine, rešenje Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 130/13 od 4. aprila 2013. godine i rešenje Višeg suda u Zrenjaninu K. 100/12 od 21. maja 2013. godine, Ustavni sud konstatuje da su podnosioci ustavne žalbe navedena rešenja primili svakako najkasnije do 29. septembra 2013. godine (kada je doneto poslednje rešenje o produženju pritvora), a da su ustavnu žalbu izjavili 19. decembra 2013. godine. Sledom iznetog, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao nebalgovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona.



7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.