Nepostojanje povrede prava na pravično suđenje oštećenog kao tužioca

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu. Sud je ocenio da se nesprovođenjem krivičnog postupka po optužnici oštećenog kao tužioca, kada sud nađe da nisu ispunjeni zakonski uslovi, ne može povrediti pravo oštećenog kao tužioca na pravično suđenje iz člana 32. Ustava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dušana Filipovića iz Loznice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 6. aprila 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dušana Filipovića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Loznici Kv. 110/08 od 30. maja 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Šapcu Kž. II 448/08 od 26. juna 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dušan Filipović iz Loznice podneo je Ustavnom sudu 15. septembra 2008. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Loznici Kv. 110/08 od 30. maja 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Šapcu Kž. II 448/08 od 26. juna 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi kao jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je ljudsko ili manjinsko pravo ili sloboda na čiju se povredu ili uskraćivanje poziva, povređeno upravo podnosiocu ustavne žalbe.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je osporenim rešenjem Opštinskog suda u Loznici Kv. 110/08 od 30. maja 2008. godine, u stavu prvom izreke odlučeno da nema mesta optužbi protiv D.P. zbog krivičnog dela povreda ravnopravnosti građana iz člana 60. Krivičnog zakona Republike Srbije i obustavljen je krivični postupak po optužnici oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, dok je u stavu drugom izreke odbačena kao neblagovremena optužnica oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv D.P. zbog jednog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije. Okružni sud u Šapcu je osporenim rešenjem Kž. II 448/08 od 26. juna 2008. godine odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca ustavne žalbe izjavljenu protiv osporenog rešenja Opštinskog suda u Loznici Kv. 110/08 od 30. maja 2008. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava svakome se jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 1. Ustava svakome se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Prema odredbi člana 1. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: Zakonik) („Službeni list SFRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), koji je važio u vreme donošenja osporenih rešenja, ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Iz navedene odredbe Zakonika proizlazi da je cilj vođenja krivičnog postupka da se utvrdi postojanje krivičnog dela i krivične odgovornosti okrivljenog, odnosno da se u odnosu na okrivljenog raspravi i odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka, kao i o optužbama protiv njega, kako bi se obezbedilo da niko nevin ne bude osuđen.

5. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava ne znači da se oštećenom kao tužiocu u krivičnom postupku garantuje da će se protiv okrivljenog lica protiv koga je podneta optužnica obavezno sprovesti krivični postupak i da će to lice biti osuđeno. Naprotiv, ovo pravo garantuje okrivljenom da će sud na Ustavom i Zakonikom zajemčeni način odlučiti o optužbama protiv njega. Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, sledi da nesprovođenjem krivičnog postupka po podnetoj optužnici oštećenog kao tužioca, kada sud nađe da za to nisu ispunjeni Zakonikom predviđeni uslovi ili nedonošenjem osuđujuće presude, kada je vođen krivični postupak, ne može biti povređeno pravo oštećenog kao tužioca na pravično suđenje. Stoga je Sud ocenio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje o podnetoj ustavnoj žalbi u vezi sa istaknutom povredom prava iz člana 32. stav 1. Ustava, a kako podnosilac povredu prava na jednaku zaštitu prava zasniva upravo na povredi prava na pravično suđenje, to se izneta ocena Ustavnog suda o nedopuštenosti ustavne žalbe odnosi i na ovo Ustavom zajemčeno pravo, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe samo formalno pozvao.

Sledom navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Nepostojanje povrede prava na pravično suđenje oštećenog kao tužioca

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti