Ustavna žalba odbačena jer Ustavni sud nije instancioni sud

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažnih parničnih presuda. Sud je utvrdio da podnosilac u suštini traži preispitivanje utvrđenog činjeničnog stanja i ocene dokaza, što ne spada u nadležnost Ustavnog suda, koji ne postupa kao instancioni sud.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubisava Mucića iz Pančeva, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. maja 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ljubisava Mucića izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Pančevu P. 539/10 od 16. juna 2010. godine i presude Višeg suda u Pančevu Gž. 2376/10 od 1. februara 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljubisav Mucić iz Pančeva je 10. marta 2011. godine, preko punomoćnika Saše Levnajića, advokata iz Pančeva, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Pančevu P. 539/10 od 16. juna 2010. godine i presude Višeg suda u Pančevu Gž. 2376/10 od 1. februara 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da su obe presude donete uz nepoštovanje prava tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, na pravično suđenje i da se Ustavni sud mora pozabaviti ''suštinom spora'' koji je vođen protiv tuženog. Podnosilac detaljno iznosi sadržaj iskaza svedoka i njihovu ocenu, te ističe da je potrebno ozbiljno analizirati sve dokaze.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i priloženih dokaza, Ustavni sud je utvrdio da je pred Osnovnim sudom u Pančevu vođen parnični postupak po tužbi Mucić Marije protiv tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi naknade štete.

Osporenom presudom Osnovnog suda u Pančevu P. 539/2010 od 16. juna 2010. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa je u prvom stavu izreke obavezan tuženi da isplati tužilji na ime naknade štete ukupan iznos od 130.673,00 dinara, dok je u drugom stavu izreke, u preostalom delu od dosuđenih 130.673,00 dinara do traženih 205.173,00 dinara, a za iznos od 74.500,00 dinara odbijen tužbeni zahtev tužilje kao previsoko postavljen.

Osporenom presudom Višeg suda u Pančevu Gž. 2376/10 od 1. februara 2011. godine u prvom stavu izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke tako što je obavezan tuženi da isplati tužilji ukupno 50.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete, kao i troškove postupka, dok je odbijen tužbeni zahtev tužilje preko dosuđenih iznosa do traženih iznosa kao neosnovan. U drugom stavu izreke prvostepena presuda je potvrđena u preostalom pobijanom delu kojim je obavezan tuženi da plati tužilji na ime troškova lekara iznos od 673,00 dinara.

4. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim presudama povređeno pravo na pravično suđenje iz odredbe člana 32. stav 1. Ustava, pri čemu povredu ovog prava obrazlaže navodima da se sud nije bavio suštinom spora i nije kritički preispitao ulogu svakog od saslušanih svedoka, te je samo formalno ispoštovao predloge i dokaze tuženog, ali se suštinski njima nije bavio. Stoga je Ustavni sud zaključio da podnosilac ustavne žalbe, nezadovoljan ishodom pravnosnažno okončanog parničnog postupka, formalno se pozivajući na povredu navedenog Ustavom zajemčenog prava, od Ustavnog suda zapravo traži da postupa kao instancioni sud. Ovo iz razloga što iz navoda ustavne žalbe proizlazi da podnosilac povredu prava na pravično suđenje obrazlaže nepravilno i nepotpuno utvrđenim činjeničnim stanjem u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom, odnosno da prvenstveno osporava pravilnost sprovedenog dokaznog postupka od strane redovnih sudova.

Međutim, postupajući u parničnom postupku, u skladu sa načelom slobodne ocene dokaza, sud nije vezan, ograničen ili na bilo koji način uslovljen posebnim formalnim dokaznim pravilima. U konkretnom slučaju, sud je izveo od stranaka predložene dokaze koje je cenio pojedinačno, i u njihovoj međusobnoj vezi, a nakon toga svoju ocenu i obrazložio. Odlučujući o ustavnoj žalbi, Ustavni sud ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi i priloženih dokaza, ne proizlazi da je njihovo zaključivanje u osporenim odlukama bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba u konkretnom slučaju ne sadrži takve ustavnopravne razloge na kojima bi se zasnivali navodi o povredi označenog ustavnog prava, već se od Ustavnog suda u suštini zahteva da kao redovni sud još jednom oceni zakonitost osporenih presuda.

Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje na to da u postupku pružanja ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, ovaj Sud nije nadležan da preispituje pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenjuje valjanost izvedenih dokaza u postupku pred redovnim sudovima, niti da vrši instancionu kontrolu zakonitosti donetih sudskih odluka. Otuda formalno pozivanje na povredu Ustavom zajemčenih prava, bez navođenja ustavnopravnih razloga kojima se sa stanovišta sadržine zajemenog prava potvrđuju navodi ustavne žalbe, ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Ustavna žalba odbačena jer Ustavni sud nije instancioni sud

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti