Povreda prava na pravno sredstvo zbog retroaktivne primene novog izvršnog zakona

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu i utvrdio povredu prava na pravno sredstvo. Sud je zaključio da se trenutno dejstvo novog procesnog zakona ne može primeniti tako da poništi pravo na žalbu stečeno i iskorišćeno po ranije važećem zakonu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1102/2012
16.04.2015.
Beograd

Republika Srbija

USTAVNI SUD

Broj: Už-1102/2012

_____ 2015. godine

B e o g r a d

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Branislava Popadića iz Loznice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. aprila 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Branislava Popadića i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Loznici IPV(I). 52/11 od 26. decembra 2011. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje iz tačke 1. i određuje da Osnovni sud u Loznici ponovo odluči o žalbi kao o prigovoru podnosioca podnetoj protiv rešenja Osnovnog suda u Loznici I. 2237/10 od 1. septembra 2011. godine.

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete .

O b r a z l o ž e nj e

1. Branislav Popadić iz Loznice podneo je, 13. februara 2012. godine, preko punomoćnika Dragana Filipovića, advokata iz Loznice, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Loznici I. 2237/10 od 1. septembra 2011. godine i IPV(I). 52/11 od 26. decembra 2011. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije. Podnosilac se ist ovremeno poziva i na povredu prava zagarantovanih odredbama člana 6. stav 1. i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim rešenjima povređeno pravo na pravno sredstvo, budući da je postupajući sud retroaktivno primenio odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju, odnosno da je, u konkretnom slučaju, morao da postupa po već izjavljenoj žalbi, a ne da je odbaci. Takođe , podnosil ac tvrdi da mu je povređeno i pravo na pravično suđenje, jer je po njegovoj žalbi trebalo da odluči Viši sud u Šapcu, kao stvarno nadležan sud, a ne veće Osnovnog suda u Loznici. Imajući u vidu navedeno, podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i da utvrdi da su mu u izvršnom postupku koji je prethodio ustavnosudsko m povređen a navedena ustavna prava , kao i da mu se odrede naknada nematerijalne štete i troškovi postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, utvrdio sledeće činjenice i o kolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudsk oj stvari:

Osnovni sud u Loznici je rešenjem I. 2237/10 od 1 8. jula 2011. godine obustavio izvršni postupak protiv izvršnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe, određen rešenjem o izvršenju tog suda I. 2237/10 od 3. marta 2011. godine.

Osnovni sud u Loznici je rešenjem I. 2237/10 od 1. septembra 2011. godine usvojio žalbu izvršnog poverioca izjavljenu protiv rešenja tog suda I. 2237/10 od 18. jula 2011. godine i to rešenje ukinuo u celini, i odredio da se postupak izvršenja ima nastaviti u svemu na način kako je to određeno rešenjem I. 2237/10 od 3. marta 2011. godine. U pouci o pravnom leku je navedeno da se protiv ovog rešenja može izjaviti žalba u roku od tri dana od dana prijema tog rešenja Višem sudu u Šapcu.

Izvršni dužnik je 12. septembra 2011. godine podneo Višem sudu u Šapcu žalbu protiv rešenj a Osnovnog suda u Loznici I. 2237/10 od 1. septembra 2011. godine .

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Loznici IPV(I). 52/11 od 26. decembra 2011. godine odbačen je kao nedozvoljen prigovor izvršnog dužnika izjavljen protiv rešenja tog suda I. 2237/10 od 1. septembra 2011. godine. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno: da je Veće tog suda žalbu tretiralo kao prigovor; da je članom 39. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano da se protiv rešenja suda može izjaviti prigovor, samo kad je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen; da u momentu odlučivanja Zakonom o izvršenju i obezbeđenju nije predviđena mogućnost podnošenja prigovora protiv pobijanog rešenja, pa je Veće odlučilo kao u izreci rešenja.

4. Odredbama Ustava , na čij u s e povred u podnosil ac ustavne žalbe poziva , utvrđeno je : da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04) (u daljem tekstu: ZIP), koji se primenjivao u vreme podnošenja predloga za izvršenj e i u vreme podnošenje žalbe podnosioca protiv rešenja Osnovnog suda u Loznici I. 2237/10 od 1. septembra 2011. godine , bilo je propisano da se protiv rešenja donetog u prvom stepenu može izjaviti žalba, osim ako je ovim zakonom propisano da žalba nije dozvoljena (član 12. stav 2.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11) (u daljem tekstu: ZIO), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, propisano je: da je pravni lek u postupku izvršenja i obezbeđenja u izvršnom postupku prigovor, da se protiv rešenja suda može izjaviti prigovor, samo kad je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen (član 39. st. 1. i 2.); da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona, kao i da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona izjavljena žalba na rešenje o izvršenju ili obezbeđenju, ustupiti sudu nadležnom za odlučivanje po prigovoru na rešenje o izvršenju ili obezbeđenju, u skladu sa ovim zakonom (član 358.).

Kako su odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava zajemčena prava koja su po svojoj sadržini istovetna pravima iz člana 6. stav 1. i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to Ustavni sud povredu ovih prava u postupku ustavnosudske kontrole ceni u odnosu na odredbe Ustava.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta povrede prava na pra vno sredstvo iz člana 3 6. stav 2. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da je opštom odredbom člana 12. stav 2. ZIP bilo predviđeno da se protiv rešenja donetog u prvom stepenu može izjaviti žalba, osim ako je ovim zakonom propisano da žalba nije dozvoljena. U vezi sa tim, osporeno rešenje Osnovnog suda u Loznici I. 2237/10 od 1. septembra 2011. godine , doneto u vreme važenja ZIP , sadrži pouku o pravnom leku da je žalba dozvoljena protiv takvog rešenja Višem sudu u Šapcu, te je podnosilac ustavne žalbe, dana 12. septembra 2011. godine, protiv tog rešenja i podneo žalbu Višem sudu u Šapcu, kao stvarno nadležnom žalbenom sudu. U periodu odlučivanja o podnetoj žalbi počeo je da se primenjuje ZIO (od 17. septembra 2011. godine), koji je u članu 358. stav 1. odredio trenutno dejstvo tog procesnog zakona na postupak izvršenja koji je u toku. To znači da su se na konkretni izvršni postupak od 17. septembra 2011. godine (koji je tada bio u fazi odlučivanja o pravnom leku) primenjivale odredbe ZIO. Navedeni zakon je kao pravni lek odredio jedino prigovor koji se može izjaviti samo u slučaju da je zakonom propisano da je prigovor dozvoljen (član 39. st. 1. i 2.). Navedene procesne odredbe ZIO imale su za posledicu da podneta žalba podnosioca ustavne žalbe u trenutku odlučivanja (26. decembra 201 1. godine) bude tretirana kao nedozvoljeni prigovor, s obzirom na to da ZIO nije propisano da je prigovor dozvoljen protiv rešenja kojim se ukida rešenje o obustavi postupka. Međutim, Ustavni sud još jednom ukazuje da se pravo na izjavljivanje pravnog leka stiče danom donošenja odluke protiv koje se pravni lek izjavljuje. Trenutno dejstvo novog procesnog zakona, u ovom slučaju Zakona o izvršenju i obezbeđenju, na postupak koji je u toku ne može da ima za posledicu poništaj radnje (podnošenje žalbe) preduzete u skladu sa ranije važećim procesnim zakonom, u konkretnom slučaju Zakonom o izvršnom postupku (u vezi sa navedenim , videti Odluku Ustavnog suda IUz-2/2010 od 14. marta 2013. godine, objavljen u u „Službenom glasniku RS“, broj 53/13, kao i Odluku Už-6182/2011 od 12. juna 2014. godine).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Loznici IPV(I). 52/11 od 26. decembra 201 1. godine, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava. Stoga je Ustavni sud u ovom delu ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je u tački 2. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se štetne posledice povrede navedenog ustavnog prava mogu otkloniti jedino poništajem rešenja Osnovnog suda u Loznici IPV(I). 52/11 od 26. decembra 201 1. godine i određivanjem da Osnovni sud u Loznici , primenom zakona koji je važio u momentu sticanja prava podnosioca na podnošenje žalbe, donese novu odluku o ovom pravnom leku, kao o prigovoru, podnetom protiv rešenja istog suda I. 2237/10 od 1. septembra 2011. godine, ne prejudicirajući pri tome konačnu odluku izvršnog suda.

6. Ustavni sud ukazuje da su ustavnopravno neprihvatljivi navodi podnosioca da mu je pra vo na pravično suđenje povređeno time što o žalbi koju je izjavio protiv rešenja Osnovnog suda u Loznici I. 2237/10 od 1. septembra 2011. godine nije odlučivao Viši sud u Šapcu. Ovo stoga što se, saglasno odredbi član a 358. stav 2. ZIO , odlučivanje o izjavljenoj žalb i na rešenje o i zvršenju ili obezbeđenju, ustupa sudu nadležnom za odlučivanje o prigovoru na rešenje o izvršenju ili obezbeđenju , odnosno, u konkretnom slučaju, ustupa se Osnovnom sudu u Loznici. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu ustavnu žalbu odbacio kao očigledno neosnovanu.

7. Odlučujući o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na pravno sredstvo dovoljno prav ično zadovoljenje za podnosioca. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je prethodno odredio da će se štetne posledice zbog učinjene povrede prava otkloniti poništajem osporen og rešenja. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio zahtev za naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u tački 3. izreke.

U pogledu zahteva za naknadu "troškova postupka" , Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na obrazloženje dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na www.ustavni.sud.rs).

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i čl ana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na pravno sredstvo zbog retroaktivne primene novog izvršnog zakona

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti