Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zbog ukupnog trajanja parničnog i izvršnog postupka preko devet godina. Dosuđuje naknadu nematerijalne štete i nalaže hitno okončanje izvršnog postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ratomira Savića iz Bojnika, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. aprila 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ratomira Savića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Lebanu u predmetu P. 758/03 i izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu – Sudska jedinic a u Lebanu u predmetu I. 10056/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemče no članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Usvaja se ustavna žalba Ratomira Savića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu – Sudska jedinic a u Lebanu u predmetu I. 10056/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije .

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nemater ijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, dok se zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete odbacuje. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

4. Na laže se Osnovnom sudu u Leskovcu – Sudska jedinic a u Leban u da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ratomir Savić iz Bojnika je 26. j anuara 2010. godine podneo Ustavnom sudu ust avnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Lebanu u predmetu P. 758/03, a u dopuni ustavne žalbe od 5. septembra 2011. godine podnosilac je istakao povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu , iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava , u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu - Sudskom jedinicom u Lebanu u predmetu I. 10056/10.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi i njenoj dopuni, između ostalog, naveo : da je pred Opštinskim sudom u Lebanu vodio parnič ni postupak; da je prvostepeni sud doneo presudu P. 758/03 od 20. novembra 2006. godine, protiv koje je izjavio žalbu; da je Viši sud u Leskovcu presudom Gž. 984/10 od 30. septembra 2010. godine uvažio njegovu žalbu i preinačio prvostepenu presudu; da je nakon pravnosnažnosti i izvršnosti prvostepene presude 26. novembra 2010. godine pred Osnovnim sudom u Leskovcu – Sudskom jedinicom u Lebanu pokrenuo izvršni postupak ; da je izvršni sud rešenjem I. 10056/10 od 30. novembra 2010. godine usvojio predlog za izvršenje, ali da je popis pokretnih stvari izvršnog dužnika izvršio tek nakon pola godine, 18. maja 2011. godine; da je odugovlačenje izvršnog postupka iskoristio sin izvršnog dužnika da u postupku izjavi prigovor kao treće lice ; da je podneskom od 11. jula 2011. godine tražio nastavak izvršnog postupka, jer prema Zakonu o izvršnom postupku prigovor trećeg lica ne odlaže izvršenje pravnosnažnog i izvršnog rešenja o izvršenju, ali da povodom podnetog zahteva izvršni sudija nije preduzeo nijednu procesnu radnju „čime se očigledno umišljajno odnosno namerno propuštanjem nanosi i tako već do sada pretrpljena šteta izvršnom poveriocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe “.

Imajući u vidu navedeno, p odnosilac smatra da su mu zbog suđenja u nerazumnim rokovima u parničnom predmetu Opštinskog suda u Lebanu P. 758/03 i izvršnom postupku pred Osnovnim sudom u Leskovcu – Sudskom jedinicom u Lebanu u predmetu I. 10056/10 povređena označena Ustavom garantovana prava. Predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu, naloži nadležnom sudu da u što kraćem roku okonča izvršni postupak i da mu dosudi naknadu nematerijalne štete, a da mu materijalnu štetu naknadi u visini iznosa potraživanja dosuđenog u parničnom postupku , sa pripadajućom zateznom kamatom. Podnosilac je istakao i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Članom 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 , 99/11 i 18/13-Odluka US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalb e povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise parničnog predmeta Opštinskog suda u Lebanu P. 758/03 i izvršnog predmeta Osnovnog suda u Leskovcu – Sudska jedinica u Lebanu I. 10056 /10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 16. septembra 2003. godine podneo Opštinskom sudu u Lebanu tužbu, radi isplate duga po osnovu naknade za izvršene advokatske usluge.

Predmet je u sudskom upisniku zaveden pod brojem P. 758/03. Pripremno ročište je održano 20. januara 2004. godine i sud je rešenjem odredio da će da izvrši uvid u spise određenih parničnih predmeta tog suda.

Na ročištima od 2. marta i 22. juna 2004. godine su saslušani predloženi svedoci.

Rešenjem v. d. Opštinskog suda u Lebanu VII Su. 51/04 od 21. jula 2004. godine je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca za izuzeće postupajućeg sudije u predmetu P. 758/03.

Na sledeće ročište od 26. oktobra 2004. godine nisu pristupili ni tužilac, ni tuženi, iako su uredno pozvani, pa je su d rešenjem odredio da postupak miruje do isteka zakonskog roka od tri meseca , a da će se postupak nastaviti na predlog stranaka. Rešenje je dostavljeno strankama početkom novembra 2004. godine.

Podneskom koji je 8. februara 2005. godine primljen u Opštinskom sudu u Lebanu tužilac je tražio nastavak postupka.

Ročište od 29. novembra 2005. godine je bilo odloženo zbog nedolaska tuženog, a na ročištu od 14. februara 2006. godine sud je nastavio dokazni postupak uvidom u određene parnične spise tog suda.

Sledeća ročišta koja su bila zakazana za 18. april, 20. juni i 19. septembar 2006. godine sud je odložio zbog nedostavljanja traženih parnič nih spisa, koji su se nalazili pred Okružnim sudom u L eskovcu.

Na ročištu od 20. novembra 2006. godine sud je saslušao parnične stranke i doneo presudu P. 758/03 kojom se: u stavu prvom izreke delimično usvaja t užbeni zahtev tužioca i obavezuje tuženi da mu na ime duga po osnovu naknade za izvršene advokatske usluge isplati opredeljene novčane iznose, sa zakonskom zat eznom kamatom; u stavu drugom odbija kao neosnovan preostali tužbeni zahtev , od dosuđenog do traženog ; u stavu trećem tuženi obavezuje da tužiocu naknadi troškove parničnog post upka, a u stavu četvrtom izreke odbija kao neosnovan zahtev za preostale troškov e parničnog postupka , od traženih do dosuđenih .

Navedena presuda je sredinom decembra 2006. godine dostavljena parničnim strankama i tužilac je 21 . decembra 2006. godine izjavio žalbu Okružnom sudu u Leskovcu.

Apelacioni sud u Nišu je doneo rešenje Gž. 804/2010 od 16. februara 2010. godine kojim se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje po žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Lebanu P. 758/03 od 20. novembra 2006. godine i spise predmeta dostavio Višem sudu u Leskovcu kao stvarno nadležnom, radi odlučivanja po žalbi. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da se radi o sporu male vrednosti.

Viši sud u Leskovcu je doneo presudu Gž. 984/10 od 30. septembra 2010. godine kojom se preinačava presuda Opštinskog suda u Lebanu P. 758/03 od 20. novembra 2006. godine u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke tako što se obavezuje tuženi da tužiocu na ime izvršenih advokatskih usluga isplati tražene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom i da mu naknadi troškove parnično g postupka u opredeljenom iznosu, a osporena prvostepena presuda u stavu prvom izreke ostaje neizmenjena.

Drugostepena presuda je dostavljena parničnim strankama 11. i 12. novembra 2010. godine.

Podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, je 26. novembra 2010. godine Osnovnom sudu u Leskovcu – Sudskoj jedinici u Lebanu podneo predlog za izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika – Ž. D. iz Kacabaća, na osnovu pravnosnažne p resude Opštinskog suda u Lebanu P. 758/03 od 20. novembra 2006. godine koja je preinačena presudom Višeg suda u Leskovcu Gž. 984/10 od 30. septembra 2010. godine.

Izvršni sud je rešenjem I. 10056/10 od 30. novembra 2010. godine odredio predloženo izvršenje.

Sudski izvršitelj je 18. maja 2011. godine izvršio popis pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Podneskom od 23. maja 2011. godine treće lice je izjavilo prigovor kojim je tražilo da sud proglasi nedopuštenim izvršenje u predmetu I. 10056/10.

Osnovni sud u Leskocu – Sudska jedinica u Lebanu je rešenjem I. 10056/10 od 17. juna 2011. godine uputilo treće lice da pokrene parnični postupak protiv izvršnog poverioca radi proglašenja nedopustivim izvršenja na pokretnim stvarima koje su popisane 18. maja 2011. godine.

Sudski izvršitelj je 4. oktobra 2011. godine izlazio na lice mesta, ali nije zatekao izvršnog dužnika kod kuće, pa mu je ostavio poziv da se 7. oktobra 2011. godine javi u sud.

Podnescima koji su primljeni u izvršnom sudu 11. jula, 11. avgusta, 26. septembra i 7. novembra 2011. godine izvršni poverilac je urgirao sudu da preduzme potrebne radnje kako bi se izvršenje sprovelo, odnosno kako bi se izvršni postupak okončao.

U spisima predmeta stoji dopis kojim je Više javno tužilaštvo u Leskovcu, nakon izvršenog uvida, 5. januara 2012. godine vratilo Osnovnom sudu u Leskovcu spise izvršnog pred meta I. 10056/10.

Nakon toga, Osnovni sud u Leskovcu nije preduzeo nijednu radnju izvršenja do 1. marta 2013. godine kada su spisi predmeta dostavljeni Ustavnom sudu.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) ; da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.) i da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o parničnom postupku („ Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku ( član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („ Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine i koji se primenjuje na konkretan postupak propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova ( član 10. st. 1. i 2.) .

Za odlučivanje o ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), kojima je bilo propisano: da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3. stav 1.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, kao i da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana (član 5. st. 1. i 2.); da sud određuje izvršenje odnosno obezbeđenje onim sredstvom i na onim predmetima koji su navedeni u izvršnom predlogu, odnosno predlogu za obezbeđenje (član 8. stav 1.). Odredbama čl. 69. do 97. Zakona bilo je propisano izvršenje na pokretnim stvarima.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju («Službeni glasnik RS», broj 31/11) propisano je: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.). Odredbama čl. 81. do 103. Zakona, propisano je izvršenje na pokretnim stvarima.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je ocenio da se kao jedinstvena celina moraju sagledati parnični postupak koji je vođen pred Opštinskim sudom u Lebanu , kao i izvršni postupak koji se nakon pravnosnažnog okončanja parničnog postupka vodi pred O snovnim sudom u Leskovcu – Sudskom jedinicom u Lebanu. Ustavni sud nalazi da je i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu u svojoj praksi izrazio slično stanovište (videti presudu Evropskog suda od 19. marta 1997. godine, u predmetu ''Hornsby protiv Grčke'', broj aplikacije 18357/91, stav 40.).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 16. septembra 2003 . godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Lebanu , te da je izvršni postupak usledio nakon parničnog, podnošenjem predloga za izvršenje 26. novembra 2010. godine Osnovnom sudu u Leskovcu – Sudskoj jedinici u Lebanu i da još uvek nije okončan.

Kada je reč o dužini trajanja postupaka, Ustavni sud je utvrdio da sudski postupci ukupno traju preko devet godina, s tim da izvršni postupak još uvek nije okončan.

Navedeno trajanje parničnog i izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupci nisu okončan i u okviru razumnog roka. Ipak, pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, po stupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se odlučuje za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je uvidom u spise predmeta , zaključio da u parničnom postupku koji je tr ajao sedam godina i četrnaest dana nije bilo složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja bi zahtevala obiman i dugotrajan dokazni postupak.

Razmatrajući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe , Ustavni sud je zaključio da on ima legitiman interes da postupajući sudovi u razumnom roku odluče o osnovanosti nje govog tužbenog zahteva za isplatu du ga. Ispitujući njegovo pona šanje, Ustavni sud je utvrdio da svojim ponašanjem ni je značajnije doprineo trajanju postupka time što je izostao sa ročišta od 26. oktobra 2004. godine, iako je poziv za ročište uredno primio, pa je sud odredio mirovanje postupka u trajanju od tri meseca.

Osnovni razlog dugom vremenskom trajanju parničnog postupka je nedelotvorno postupanje prvostepenog, a pre svega drugostepenog suda koji nisu preduzimali sve zakonom predviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se ovaj postupak efikasno okonča i da se o podnetoj tužbi odluči bez nepotrebnog odugovlačenja.

Nedelotvorno postupanje Opštinskog suda u Lebanu se ogleda u tome što prvostepeni sud u periodu od godinu dana nije preduzimao radnje, iako je tužilac podneskom od 8. februara 2005. godine tražio da sud nastavi postupak, a postupak je nastavljen tek na ročištu od 14. februara 2006. godine. .

Ipak, Ustavni sud smatra da veću odgovornost za neprimereno dugo trajanje parničnog postupka snosi Okružni sud u Leskovcu , koji za tri godine nije odlučio o žalbi koju je tužilac 21. decembra 2006. godi ne izjavio protiv presude Opštinskog suda u Lebanu P. 758/03 od 20. nov embra 2006. godine, već je to učinio tek Viši sud u Leskovcu presudom Gž. 984/10 od 30. septembra 2010. godine, tako da je odlučivanje o žalbi ukupno trajalo tri godine, devet meseci i devet dana.

Ustavni sud, i u ovom predmetu, konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

U odnosu na osporeni izvršni postupak koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu – Sudskom jedinicom u Lebanu u predmetu I. 10056/10, Ustavni sud je konstatovao da je započeo 26. novembra 2010. godine podnošenjem predloga za izvršenje i da još uvek nije okončan. Nakon što je doneo rešenje o izvršenju I. 10056/10 od 30. novembra 2010. godine izvršni sud je tek nakon više od pet meseci izršio popis pokretnih stvari izvršnog dužnika, a u periodu od više od godinu dana, od 5. januara 2012. godine do 1. marta 2013. godine , sud nije preduzeo ni jednu radnju izvršenja.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključio da je nedelotvorno postupanje nadležnih sudova dovelo do toga da su predmetni parnični i izvršni postupak ukupno trajali preko devet godina, s tim da izvršni postupak još uvek nije okončan.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u osporenom parničom i izvršnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava i odlučio kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu da izvršni postupak nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, naložio Osnovnom sudu u Lesko vcu – Sudskoj jedinici u Leban u da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 4. izreke.

7. Razmatrajući način pravičnog zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, kojom je propisano da će odlukom kojom se usvaja ustavna žalba Ustavni sud odlučiti o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete, kada je takav zahtev postavljen.

Podnosilac ustavne žalbe je istakao zahtev za naknadu materi jalne i nematerijalne štete.

Imajući u vidu navedeno, na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 9 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno postupanje sudova i ukupnu duž inu trajanja osporenih postupaka. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo prevashodno zbog neažurnog postupanja sudova.

U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je ocenio da se ovaj zahte v podnosioca ne može usvojiti, jer je preuranjen. U stavni sud je konstatovao da osporeni izvršni postupak još uvek nije okončan, te se ne može prihvatiti zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete, jer još uvek ne postoje dokazi da podnosilac ustavne žalbe, kao izvršn i poverilac neće naplatiti novčano potr aživanje koje mu je dosuđeno u parničnom postupku. Shodno navedenom, Ustavni sud je zahtev za naknadu materijalne štete odbacio kao preuranjen u drugom delu tačke 3. izreke .

Povodom zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, ovaj sud ukazuje da je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred ovim sudom snose svoje troškove.

8. U pogledu povrede prava na imovinu u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu – Sudskom jedinicom u Lebanu u predmetu I. 10056/10 , Ustavni sud smatra da navedeni propust suda da sprovede iz vršenje u korist podnosioca ustavne žal be, predstavlja i povredu njegovog prava na mirno uživanje imovine stečene potraživanjem utvrđenim pravnosnažnom parničnom presudom, koje je zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. S obzirom na to da prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, treba istaći i stav Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu po kome propust države da izvrši pravnosnažnu presudu ili drugu izvršnu ispravu izrečenu u korist podnosioca predstavke predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine (videti presudu u predmetu "Vlahović protiv Srbije" od 16. decembra 2008. godine). Takođe, Ustavni sud je u svojoj Odluci Už-1499/08 od 16. jula 2009. godine zauzeo stav da svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje utvrđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine garantovanog odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pa je odlučio kao u tački 2 . izreke.

9. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b. stav 1 tačka 1) , člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević