Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud je usvojio žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku jer je izvršni postupak trajao skoro 15 godina. Dosuđena je naknada nematerijalne štete. Deo žalbe o povredi prava na imovinu odbačen je jer država ne odgovara za dugove privatnih lica.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-11036/2017
21.05.2020.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Tijana Šurlan , članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi I . T . iz Tutina , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. maja 2020. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba I . T . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji j e vođen pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru – Sudska jednica Tutin u predmetu I. 1549/10 povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1 .800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.
O b r a z l o ž e nj e
1. I . T . iz Tutina podneo je Ustavnom sudu, 9. maja 2012. godine, preko punomoćnika H . K, advokata iz Tutina, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Us tava Republike Srbije, u izvršnom postupku navedenom u tački 1. izreke. Podnosilac istovremeno ističe povredu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju. Kako su označenim odredbama Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Protokola uz ovu konvenciju garantovana prava čiju zaštitu pruža i Ustav Republike Srbije, to se ocena postojanja povrede ili uskraćivanja ovih prava vrši u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava. Po ustavnoj žalbi bio je formiran predmet Už-3799 /2012.
Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kojem je istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku ustupio na nadležnost Apelacionom sudu u Kragujevcu koji je doneo rešenje R4 g. 212/14 od 29. jula 2014. godine kojim se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i predmet ustupio Višem sudu u Novom Pazaru na dalji postupak.
Zatim je Viši sud u Novom Pazaru doneo rešenje R4. I 18/14 od 2. decembra 2014. godine kojim je odredio da se spisi predmeta Už-3799/2012 vrate Ustavnom sudu, jer su mu spisi dostavljeni očiglednom omaškom. Po ustupanju tog predmeta, predmet je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už- 11036/2017.
Podnosilac ustavne žalbe obrazlažući osporeni izvršni postup ak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, navodi da, u konkretnom slučaju, postupajući sudovi nisu preduzimali sve neophodne m ere kako bi se osporeni postupak okončao u što je moguće kraćem roku i bez odugovlačenja. Podnosilac predlaže da se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku te da mu se odredi naknada nematerijalne štete, kao i da se odredi nadkada za sastav ustavne žalbe i utvrdi povreda prava na imovinu.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.
U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u ustavnu žalbu i spise predmeta Vi šeg suda u Novom Pazaru R4. I 18/14 i Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jednica Tutin I. 1549/10 (ranij e Opštinskog suda u Tutinu I. 166/02 ), na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:
Izvršni poverilac I . T , ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 22. avgusta 2002. godine Opštinskom sudu u Tutinu, predlog za izvršenje protiv izvršnih dužnika R. Dž i I. Dž. na osnovu izvršne isprave - pravosnažne presude Opštinskog suda u Tutinu P. 12/02 od 7. maja 2002 . godine, plenidbom pokretnih i nepokretnih stvari izvršnih dužnika, njihovom prodajom i prenosom novčanih sredstava na ruke izvršnom poveriocu ili njegovom punomoćniku. Rešenje m Opštinskog suda u Tutinu I. 166/02 od 26. avgusta 2002. godine je dozvoljeno izvršenje.
Sudski izvršitelji Opštinskog suda u Tutinu, odnosno Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jednica Tutin su dana 1. novembra 2002. godine, 27. oktobra 2004. godine, 9. juna 2005. godine i 21. maja 2014 . godine izašli na lice mesta radi sprovođenja izvršenja i zapisnički konsta tovali da izvršni dužnici nisu nađeni na datim adresama, te da su obavešteni da se R. Dž. odselio i živi u Novom Pazaru, a I. Dž. živi i radi u inostranstvu u Saveznoj Republici Nemačkoj. Takođe je sudski izvršitelj Opštinskog suda u Novom Pazaru dana 15. aprila 2004. godine izašao na lice mesta radi sprovođenja izvršenja i zapisnički konstato vao da izvršni dužnik R. Dž. nije nađen na datoj adresi u Novom Pazaru, jer se isti nalazi u selu V . kod Tutina, a u Novom Pazaru poseduje kuću u kojoj žive njegova deca.
Iz zapisnika Opštinskog suda u Novom Pazaru od 20. aprila 2004. godine proizlazi da je pred sudom R. Dž. izjavio da je njegovo stalno mesto prebivališta selo V. kod Tutina, a da u Novom Pazaru poseduje kuću u izgradnji u kojoj žive njegova deca i da nije u mogućnosti da plati predmetni dug, te da predlaže da se predmet izvršenja vrati Opštinskom sudu u Tutinu na nadležnost.
Rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru I. 1549/10 od 8. marta 2011. godine odbijen je kao neosnovan predlog izvršnog poverioca za promenu sredstava izvršenja na nepokretnosti izvršnog dužnika R.Dž. Rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru Ipv. 4/11 od 28. marta 2011. godine odbijen je kao neosnovan prigovor izvršnog poverioca i potvrđeno je rešenje Osnovnog suda u Novom Pazaru I. 1549/ 10 od 8. marta 2011. godine.
Dopisom od 21. marta 2014. godine Osnovni sud u Novom Pazaru – Sudska jednica Tutin je tražio od Po licijske stanice u Tutinu da nadležni sud obavesti o odjavi i prijavi prebivališta izvršnih dužnika. Postupajući po navedenom dopisu Policijska stanica u Tutinu je obavestila nadležni sud da izvršni dužnici imaju prebivalište u selu V . kod Tutina , ali da se oni nalaze na privremenom radu u Saveznoj Republici Nemačkoj.
Zaključkom Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jednica Tutin I. 1549/10 od 18. aprila 2016. godine promenjen o je sredstvo izvršenja određen o rešenjem Opštinskog suda u Tutinu I. 166/02 od 26. avgusta 2002. godine.
Zaključkom Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jednica Tutin I. 1549/10 od 24. marta 2017. godine je naloženo izvršnom poveriocu da u roku od 30 dana dostavi sudu tržišne vrednosti nepokretnosti izvršnog dužnika R.Dž.
Rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jednica Tutin I. 1549/10 od 12. maja 2017. godine obustavljeno je predmetno izvršenje, budući da izvršni poverilac nije postupio po nalogu suda od 24. marta 2017. godine.
U toku postupka u više navrata su spisi predmeta dostavljani i vraćani na nadležnost određenom sudu, i to: d opisom od 23. decembra 2002. godine Opštinski sud u Titunu je dostavio spise predmeta Opštinskom su du u Novom Pazaru na nadležnost; dopisom od 20. aprila 2004. godine Opštinski sud u Novom Pazaru je vratio spise predmeta Opštinskom sudu u Tutinu na nadležnost; dopisom od 10. maja 2006. godine Opštinski sud u Titunu je ponovo dostavio spise predmeta Opštinskom sudu u Novom Pazaru na nadležnost; dopisom od 22. decembra 2011. godine Osnovni sud u Novom Pazaru je dostavio spise predmeta Osnovnom sudu u Novom Pazaru – Sudska jednica Tutin na dalju nadležnost.
Podnesima od 3. marta 2011. i 8. juna 2016. godine punomoćnik izvršnog poverioca je urgirao postupanje u predmetnom izvršenju.
4. Polazeći od toga da je ustavnom žalbom istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da je ustavna žalba kao pravni institut za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda ustanovljen Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, kada je i prvi put proklamovano pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje, te je stoga i Ustavni sud nadležan da ispituje povredu ovog prava u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Međutim, imajući u vidu da izvršni postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koji započinje podnošenjem predloga za izvršenje, a završava se prinudnim sprovođenjem rešenja o izvršenju ili donošenjem rešenja kojim se postupak obustavlja, Ustavni sud je stao na stanovište da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja izvršnog postupka koji je vođen pre d Osnovnim sudom u Novom Pazaru – Sudska jednica Tutin u predmetu I. 1549/10 mora uzeti celokupan period od dana podnošenja predloga za izvršenje do donošenja rešenja Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jednica Tutin I. 1549/10 od 12. maja 2017. godine kojim je pravosnažno obustavljen taj postupak. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je predmetn i izvršni postupak trajao 14 godina i deset meseci.
Navedeno trajanje izvršnog postupka sudom, samo po sebi, može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. S obzirom na navedeno, Ustavni sud smatra da se i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioce, navedeno trajanje izvršnog postupka ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca. Ovo stoga što je predmetni izvšni postupak trajao 14 godina i deset meseci, s tim da u periodu od 9. juna 2005. do 21. maja 2014. godine, dakle skoro devet godina postupajući sudovi nisu preduzeli nijednu radnju u cilju sprovođenja predmetnog izvršenja, osim sačinjavanja dopisa od 21. marta 2014. godine kojim je izvršni sud tražio od Policijske stanice u Tutinu da ga oba vsti o odjavi i prijavi prebivališta izvršnih dužnika. Pri tom, iako iz zapisnika Opštinskog suda u Novom Pazaru od 20. aprila 2004. godine proizlazi da je pred sudom izvršni dužnik R. Dž. izjavio da je njegovo stalno mesto prebivališta selo V. kod Tutina , dana 10. maja 2006. godine Opštinski sud u Titunu je (ponovo) dostavio spise predmeta Opštinskom sudu u Novom Pazaru na nadležnost, da bi tek 22. decembra 2011. godine Osnovni sud u Novom Pazaru vratio spise predmeta Osnovnom sudu u Novom Pazaru – Sudska jednica Tutin.
Imajući u vidu navedeno i da je država dužna da se potrudi da se izvršenje sprovede bez neopravdanog kašnjenja i da celokupan sistem izvršenja bude delotvoran i po zakonu i u praksi, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u osporenom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.
Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 1.800 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).
Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovoj ustavnopravnoj stvari. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac pretrpeo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu dužinu trajanja predmetnog postupka i postupanje nadležnog suda, postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.
Pored toga, Ustavni sud je uzeo u obzir i noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela.
Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava na imovinu zajemčenog članom 58. Ustava, zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru – Sudska jednica Tutin u predmetu I. 1549/10 , Ustavni sud je najpre ocenio da se predmetno potraživanje podnosioca ustavne žalbe na osnovu pravnosnažne presude, koje je priznato rešenjem o izvršenju, može smatrati imovinom u smislu člana 58. Ustava. Sa druge strane, Ustavni sud ima u vidu i shvatanje Evropskog suda za ljudska prava prema kome se „država ne može smatrati odgovornom za obaveze privatnih subjekata, niti se Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda može tumačiti na način da prisiljava državu da zauzme mesto fizičkih lica, kao ni pravnih lica sa većinskim privatnim kapitalom koji više ne mogu plaćati svoje dugove (vid eti presudu Evropskog suda za ljudska prava Bobrova protiv Rusije, od 17. novembra 2005. godine, predstavka broj 24654/03, stav 16.). Prema tome, iako je zadatak suda u izvršnom postupku da preduzme sve potrebne radnje usmerene na sprovođenje izvršenja, izvršni sud ne može biti odgovoran i za namirenje potraživanja (ovakav stav je Ustavni sud već zauzeo u svojoj Odluci Už-1110/2009 od 25. oktobra 2012. godine).
Imajući u vidu da je Ustavni sud prihvatio stav Evropskog suda za ljudska prava prema kome se država ne može smatrati odgovornom za obaveze privatnih subjekata, Sud je ocenio da, u konkretnom slučaju, izvršni sud, i pored propusta da predmetni izvršni postupak okonča u razumnom roku, ne može biti odgovoran za nesprovođenje izvršenja i namirenje podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca koji ima potraživanje prema fizičkom licu kao izvršnom dužniku.
S obzirom na napred navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imo vinu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1 . izreke.
5. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46 tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Snežana Marković, s.r.