Povreda prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog neefikasnog vođenja izvršnog postupka koji je trajao preko četiri godine. Sud je konstatovao period neaktivnosti suda od skoro tri godine i dosudio naknadu nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-11039/2017
21.05.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić , dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović dr Vladan Petrov i dr Tijana Šurlan , članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi N . Ć . iz sela Š . kod Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sedni ci Veća održanoj 21. maja 2020 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N . Ć . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji j e vođen pred Osnovnim sudom u No vom Pazaru – Sudska jednica Tutin u predmetu I. 665/10 povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev N . Ć . za nak nadu materijalne štete.

4. Odbacuje se ustavna žalba N . Ć . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu , iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava, u izvršnom p ostupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u No vom Pazaru u predmetu I. 385/98.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. Ć . iz sela Š . kod Novog Pazara podneo je Ustavnom sudu, 11. septembra 2012. godine, preko punomoćnika H. K, advokata iz Tutina , ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, u izvršnim postupcima navedenim u tač. 1. i 4. izreke. Podnosilac istovremeno ističe povredu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju. Kako su označenim odredbama Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Protokola uz ovu konvenciju garantovana prava čiju zaštitu pruža i Ustav Republike Srbije, to se ocena postojanja povrede ili uskraćivanja ovih prava vrši u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava. Po ustavnoj žalbi bio je formiran predmet Už-7205/2012.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kojem je istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku ustupio na nadležnost Apelacionom sudu u Kragujevcu koji je doneo rešenje R4 g. 524/14 od 1. septembra 2014. godine kojim se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i predmet ustupio Višem sudu u Novom Pazaru na dalji postupak.

Zatim je Viši sud u Novom Pazaru doneo rešenje R4. I 46/14 od 9. decembra 2014. godine kojim je odredio da se spisi predmeta Už-7205/2012 vrate Ustavnom sudu, jer su mu spisi dostavljeni očiglednom omaškom. Po ustupanju tog predmeta, predmet je u U stavnom sudu dobio novi broj Už-11039/2017.

Podnosilac ustavne žalbe obrazlažući osporene izvršne postupke koji su prethodili podnošenju ustavne žalbe, navodi da, u konkretnom slučaju, postupajući sudovi nisu preduzimali sve neophodne mere kako bi se osporeni postupci okončali u što je moguće kraćem roku i bez odugovlačenja. Podnosilac predlaže da se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, te da mu se odredi naknada materijalne i nematerijalne štete, kao i da se odredi nadkada za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u ustavnu žalbu i spise predmeta Višeg suda u Novom Pazaru R4. I 46/14 i Osnovnog suda u Nov om Pazaru – Sudska jednica Tutin I. 665/10 (ranije Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 232/08 ), na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Izvršni poverilac N. Ć , ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 16. oktobra 2008. godine Opštinskom sudu u Novom Pazaru, pre dlog za izvršenje protiv više izvršnih dužnika na osnovu izvršne isprave - presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 417/08 od 2. jula 2008. godine, radi predaje u svojinu i državinu predmetnih nepokretnosti . Rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 232/08 od 16. oktobra 2008. godine je dozvoljeno izvršenje. Rešenjem Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 1537/08 od 5. januara 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba izvršnih dužnika i potvrđeno je rešenje Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 232/08 od 16. oktobra 2008. godine.

Sudski izvršitelji Opštinskog suda u Novom Pazaru , odnosno Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jednica Tutin su dana 24. jula 2009. godine, zatim 30. maja i 4. juna 2012. godine izašli na lice mesta radi sprovođenja izvršenja što su zapisnički konstatovali i izvršnim dužnicima naložili najpre da u što kraćem roku isprazne i predaju nepokretosti, a zatim im je ostavljena mogućnost da to učine u roku od 15 dana.

Punomoćnik izvršnog poverioca je predlogom od 6. jula 2012. godine zatražio da se izvršni dužnici izjasne da li prihvataju da umesto predaje dela nepokretnosti gde se nalazi kuća i pomoćni objekti izvršnom poveriocu predaju drugu nepokretnost.

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jednica Tutin I. 665/10 od 16. jula 2012. godine odbačen je prigovor trećih lica podnet protiv rešenja Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 232/08 od 16. oktobra 2008. godine. Rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jednica Tutin Ipv. I. 241/12 od 28. avgusta 2012. godine odbijen je kao neosnovan prigovor trećih lica izjavljen protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jednica Tutin I. 665/10 od 16. jula 2012. godine.

Naredbom v.f predsednika suda Osnovnog suda u Novom Pazaru od 6. septembra naloženo je postupajućem sudiji da preduzme mere da se što pre okonča postupak u predmetu I. 232/08, s obzirom na to da je N . Ć . podneo pritužbu Apelacionom sudu u Krgujevcu kojom je insistirao da se što pre okonča navedeni izvršni postupak.

Službenom beleškom Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu od 28. septembra 2012. godine je konstatovano da izlazak na lice mesta i izvršenje nije sprovedeno, jer Policijska stanica Tutin nije obezbedila asistenciju policije, kao i zbog neadekvatnog postupanja Centra za socijalni rad iz Tutina.

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica Tutin I. 665/10 od 28. septembra 2012. godine odbačen je prigovor trećih lica podnet protiv rešenja Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 232/08 od 16. oktobra 2008. godine. Rešenjem tog suda Ipv. I. 274/12 od 24. oktobra 2012. godine odbijen je kao neosnovan prigovor trećih lica izjavljen protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica Tutin I. 665/10 od I. 665/10 od 28. septembra 2012. godine.

Sudski izvršitelj Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jednica Tutin je dana 29. oktobra 2012. godine izašao na lice mesta radi sprovođenja izvršenja i zapisnički konstatovao, pored ostalog, da izvršenju nije pristupio niko iz Centra za socijalni rad iz Tutina, kao ni izvršni poverilac niti njegov punomoćnik , koji nisu obezbedili odgovarajuću fizičku radnu snagu radi ispražnjenja stvari iz objekta iako je na to bio obavezan poverilac nalogom suda od 1. oktobra 2012. godine, te da se zbog toga izvršenje nije sprovelo.

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica Tutin I. 665/10 od 29. oktobra 2012. godine obustavljen je izvršni postupak u predmetnoj pravnoj stvari i ukinute su sve izvršne radnje iz razloga što izvršni poverilac, kao ni njegov punomoćnik, koji su uredno obavešteni nisu pristupli na lice mesta radi sprovođenja izvršenja, niti su obezbedili odgovarajući fizičku radnu snagu. Rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica Tutin Ipv. I. 289/12 od 3. decembra 2012. godine odbijen je kao neosnovan prigovor izvršnog poverioca izjavljen protiv rešenja tog suda od I. 665/10 od 29. oktobra 2012. godine.

Iz dopisa Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jednica u Tutinu dostavljen Višem sudu u Novom Pazaru od 16. oktobra 2014. godine proizlazi da je izvršni postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu I. 385/98 rešen 15. novembra 1999. godine i da je arhiviran.

4. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od toga da izvršni postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu i nedeljivu celinu, koji započinje podnošenjem predloga za izvršenje, a završava se prinudnim sprovođenjem rešenja o izvršenju ili donošenjem rešenja kojim se postupak obustavlja, Ustavni sud je stao na stanovište da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja izvršnog postupka koji je vođen pred Osnovnim s udom u Novom Pazaru – Sudska jednica Tutin u predmetu I. 665/10 mora uzeti celokupan period od dana podnošenja predloga za izvršenje do donošenja rešenja Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica Tutin Ipv. I. 289/12 od 3. decembra 2012. godine kojim je pravosnažno obustavljen taj postupak. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni izvršni post upak trajao četiri godine i jedan mesec.

Navedeno trajanje izvršnog postupka sudom, samo po sebi, može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. S obzirom na navedeno, Ustavni sud smatra da se i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioce, navedeno trajanje izvršnog postupka ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca. Ovo stoga što je predmetni izvšni postupak trajao četiri godine i jedan mesec, s tim da u periodu od 24. jula 2009. do 30. maja 2012. godine, dakle dve godine i deset meseci, postupajući sudovi nisu preduzeli nijednu radnju. Pri tome je 28. septembra 2012. godine konstatovano da izlazak na lice mesta i izvršenje nije sprovedeno, jer Policijska stanica Tutin nije obezbedila asistenciju policije, kao i zbog neadekvatnog postupanja Centra za socijalni rad iz Tutina.

Imajući u vidu navedeno i da je država dužna da se potrudi da se izvršenje sprovede bez neopravdanog kašnjenja i da celokupan sistem izvršenja bude delotvoran i po zakonu i u praksi, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u osporenom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovoj ustavnopravnoj stvari. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac pretrpeo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu dužinu trajanja predmetnog postupka i postupanje nadležnog suda, postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je uzeo u obzir i noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela.

Polazeći od zahteva koji je u ustavnoj žalbi istaknut, Ustavni sud je našao da je zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku podnosilac zahtevao naknadu materijalne štete. Međutim, Ustavni sud je konstatovao da podnosilac uz ustavnu žalbu nije dostavio dokaze o postojanju štete, njenoj visini, niti o jasnoj uzročnoj vezi između eventualne štete i radnje državnog organa kojom je ta šteta prouzrokovana, odnosno između neblagovremenog postupanja suda i eventualne materijalne šete , te je rešio kao u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava na imovinu zajemčenog članom 58. Ustava, zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru – Sudska jednica Tutin u predmetu I. 665/10, Ustavni sud je najpre ocenio da se predmetno potraživanje podnosioca ustavne žalbe na osnovu pravnosnažne presude, koje je priznato rešenjem o izvršenju, može smatrati imovinom u smislu člana 58. Ustava. Sa druge strane, Ustavni sud ima u vidu i shvatanje Evropskog suda za ljudska prava prema kome se država ne može smatrati odgovornom za obaveze privatnih subjekata, niti se Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda može tumačiti na način da prisiljava državu da zauzme mesto fizičkih lica, kao ni pravnih lica sa većinskim privatnim kapitalom koji više ne mogu plaćati svoje dugove (vid eti presudu Evropskog suda za ljudska prava Bobrova protiv Rusije, od 17. novembra 2005. godine, broj predstavke 24654/03, stav 16.). Prema tome, iako je zadatak suda u izvršnom postupku da preduzme sve potrebne radnje usmerene na sprovođenje izvršenja, izvršni sud ne može biti odgovoran i za namirenje potraživanja (ovakav stav je Ustavni sud već zauzeo u svojoj Odluci Už-1110/2009 od 25. oktobra 2012. godine).

Imajući u vidu da je Ustavni sud, prihvatio stav Evropskog suda za ljudska prava prema kome se država ne može smatrati odgovornom za obaveze privatnih subjekata, Sud je ocenio da, u konkretnom slučaju, izvršni sud, i pored propusta da predmetni izvršni postupak okonča u razumnom roku, ne može biti odgovoran za nesprovođenje izvršenja i namirenje podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca koji ima potraživanje prema fizičkom licu kao izvršnom dužniku.

S obzirom na napred navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imo vinu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke .

5. Ocenjujući pretpostavke od značaja za odlučivanje o ustavnoj žalbi u delu kojim je podnosilac tražio da se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu I. 385/98, Ustavni sud, najpre, konstatuje da je institut ustavne žalbe ustanovljen odredbom člana 170. Ustava, te da se ustavna žalba može podneti samo protiv akata koji su doneti ili radnji koje su izvršene nakon stupanja na snagu Ustava, dakle 8. novembra 2006. godine. S tim u vezi, Ustavni sud je uvidom u dostavljenu dokumentaciju utvrdio da je osporeni postupak rešen 15. novembra 1999. godine i da je arhiviran.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio kao nedozvoljenu ustavnu žalba u tom delu , jer su osporeni postupak okončan pre proglašenja Ustava od 2006. godine, rešavajući kao u tački 4. izreke.

6. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti