Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao 17 godina i deset meseci. Iako je podnosilac delimično doprineo odugovlačenju, glavni razlog je neefikasno postupanje prvostepenog suda. Dosuđena je naknada štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1104/2014
25.02.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Stambene zadruge radnika Univerziteta u Novom Sadu „Tehničar“, u stečaju , iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. februara 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Stambene zadruge radnika Univerziteta u Novom Sadu „Tehničar“, u stečaju , i utvrđuje da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 2188/13.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stambena zadruga radnika Univerziteta u Novom Sadu „Tehničar“, u stečaju , iz Novog Sada , podnela je , 7. februara 2014. godine, preko zakonskog zastupnika Ninoslava Šimića, stečajnog upravnika iz Novog Sada, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se tada vodio pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 2188/13 (ranije pred Opštinskom sudom u Novom Sadu u predmetu P. 5478/96).

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da predmetni parnični postupak, od podnošenja tužbe Opštinskom sudu u Novom Sadu do podnošenja ustavne žalbe, traje 18 godina; da su sudovi svojim „ponašanjem“ uslovili da podnosilac dugo bude u neizvesnom očekivanju okončanja parnice, a da na strani podnosioca nije bilo delotvornog pravnog leka da se rad sudova ubrza; da predmet nije bio pravno složen, a čak i da jeste, takva činjenica ne bi mogla opravdati odugovlačenje postupka i da podnosilac nije ničim doprineo ovakvom radu sudova. Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, a istaknut je i zahtev za naknadu nematerijalne štete i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, iz sadržine ustavne žalbe i na osnovu uvida u priložene dokaze i spise predmeta Privrednog suda u Novom Sadu P. 2188/13, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu P. 21418/10 od 16. septembra 2013. godine pokrenut je postupak za obnavljanje spisa predmeta istog suda P. 21418/10 (stari broj P. 6287/05) po tužbi Stambene zadruge radnika Univerziteta u Novom Sadu „Tehničar“, u stečaju, Novi Sad, protiv tužene Mirjane Vujin, radi duga.

Osnovni sud u Novom Sadu je obaveštenjem P. 21418/10 od 16. septembra 2013. godine pozvao punomoćnike parničnih stranaka da dostave prepise tužbe, odgovora na tužbu, podnesaka, zapisnika, sudskih odluka i drugih pismena kojima raspolažu.

Postupajući po nalogu suda, tužilac je 30. septembra 2013. godine dostavio Osnovnom sudu u Novom Sadu dokumentaciju - pismena koja je posedovao, bitna za obnovu spisa predmeta. Iz dostavljene tužiočeve dokumentacije proizlazi:

- da je tužilac 11. septembra 1996 . godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Novom Sadu protiv troje tuženih - Mirjane Vujin iz Novog Sada, B. R. iz Bačke Palanke i Lj. V. iz Novog Sada, radi isplate duga u iznosu od 35.762,90 dinara;

- da je sud rešenjima od 15. maja i 14. oktobra 1997. godine pozivao punomoćnika tužioca da dostavi tačnu adresu drugotuženog, jer su se pozivi i podnesci vraćali sa naznakom „nepoznat na datoj adresi“;

- da je punomoćnik tužioca podneskom od 9. februara 1999. godine povukao tužbu u odnosu na drugotuženog i trećetuženu;

- da je 16. maja 2000. godine održano ročište za glavnu raspravu, na kome je određeno izvođenje dokaza ekonomskim veštačenjem ;

- da je 12. juna 2001. godine održano ročište za glavnu raspravu, na kome je tužilac precizirao tužbeni zahtev;

- da je na ročištu od 4. oktobra 2001. godine određeno izvođenje dokaza dopunskim ekonomskim veštačenjem;

- da je na ročištu od 22. januara 2002. godine izveden dokaza saslušanjem sudskog veštaka i ponovo određeno dopunsko ekonomsko veštačenje;

- da ročište zakazano za 10. septembar 2002. godine nije održano zbog nepostojanja procesnih pretpostavki;

- da je na ročištu od 27. novembra 2002. godine određeno izvođenje dokaza ekonomskim veštačenjem;

- da je 9. februara 2005. godine održano ročište za glavnu raspravu;

- da je punomoćnik tužioca, podneskom od 8. juna 2005. godine, predložio povraćaj u pređašnje stanje zbog donošenja rešenja Opštinskog suda u Novom Sadu P. 5478/963 od 2. juna 2005. godine kojim se tužba smatra povučenom;

- da je rešenjima suda od 26. septembra 2005. i 18. januara 2007. godine određeno kontrolno veštačenje;

- da je rešenjem donetim na ročištu od 6. marta 2007. godine prekinut postupak na predlog parničnih stranaka;

- da je punomoćnik tužioca podneskom 13. februara 2013. godine predložio nastavak postupka.

Nakon jednog održanog ročišta, Osnovni sud u Novom Sadu se rešenjem P. 11023/13 od 25. novembra 2013. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje i po pravnosnažnosti rešenja spise predmeta dostavio Privrednom sudu u Novom Sadu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Privredni sud u Novom Sadu je, po prijemu spisa, sproveo ekonomsko veštačenje i na prvom ročištu, nakon saslušanja sudskog veštaka, zaključio glavnu raspravu.

Presudom Privrednog suda u Novom Sadu P. 2188/13 od 28. marta 2014. godine je, u stavu prvom izreke, obavezana tužena da tužiocu isplati iznos od 48.685,07 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11. septembra 1996. godine do isplate; stavom drugim izreke je odbijen kao neosnovan deo tužbenog zahteva da se tužena obaveže na zakonsku zateznu kamatu na iznos od 13.910,02 dinara počev od 25. januara 1994. do 10. septembra 1996. godine, a stavom trećim izreke presude je obavezana tužena da tužiocu naknadu troškove parničnog postupka u iznosu od 165.381,10 dinara.

Odlučujući o žalbi tužene, Privredni apelacioni sud je presudom Pž. 4487/14 od 16. jula 2014. godine, u stavu prvom izreke, delimično odbio žalbu tužene kao neosnovanu i potvrdio ožalbenu presudu Privrednog suda u Novom Sadu P. 2188/13 od 28. marta 2014. godine u stavu prvom njene izreke, u delu kojim je obavezana tužena da tužiocu isplati iznos od 13.910,02 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11. septembra 1996. godine do isplate. Stavom drugim izreke ove presude preinačena je prvostepena presuda u stavovima prvom i trećem njene izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu isplati iznos od 34.775,05 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11. septembra 1996. godine do isplate i obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 129.221,10 dinara. Stavom trećim izreke drugostepene presude je odbijen kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82 i 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02 ) bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11) bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

5. Ocenjujući najpre navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je tužba podneta 11. septembra 1996. godine, Opštinskom sudu u Novom Sadu i da je postupak pravnosnažno okončan presudom Privrednog apelacionog suda Pž. 4487/14 od 16. jula 2014. godine. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj parnični postupak ukupno trajao 17 godina i deset meseci, što može ukazivati da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava. Međutim, kako je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ocenjujući složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, Ustavni sud je ocenio da je predmet spora bio relativno činjenično i pravno složen. Naime, parnični sud je trebalo da utvrdi, nakon perioda hiperinflacije, u kojoj meri su ispunjene međusobne ugovorne obaveze stranaka, što je uslovilo i nešto obimniji dokazni postupak i višestruko ekonomsko-finansijsko veštačenje, ali što nikako ne može biti opravdanje za gotovo osamnaestogodišnje trajanje postupka.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je podnosilac imao legitiman pravni interes da se o njegovom tužbenom zahtevu odluči u razumnom roku.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe i njegovog punomoćnika, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac, kao tužilac, doprineo dužini trajanja označenog parničnog postupka. Naime, prvostepeni sud je rešenjima od 15. maja i 14. oktobra 1997. godine pozivao punomoćnika podnosioca da dostavi tačnu adresu drugotuženog, s obzirom na to da pozivi i podnesci istom nisu mogli biti uručeni na adresi koja je označena u tužbi. Pored navedenog, Ustavni sud nalazi da je podnosilac dve godine nakon podnošenja tužbe istu povukao u odnosu na dvoje tuženih, između ostalog i u odnosu na tuženog za koga mu je nalagano da dostavi tačnu adresu. Dalje, Ustavni sud nalazi da je usled izostanka punomoćnika parničnih stranaka sa ročišta od 2. juna 2005. godine, sud doneo rešenje kojim se tužba smatra povučenom, te je odlučivanje o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje za tri meseca produžilo trajanje parničnog postupaka. Postupak je na predlog punomoćnika parničnih stranaka prekinut 6. marta 2007. godine, a punomoćnik podnosioca je predlog za nastavak postupka podneo tek nakon skoro šest godina.

Osnovni razlog dugom trajanju parničnog postupka je, ipak, nedelotvorno postupanje sudova koji nisu preduzimali sve zakonom predviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se postupak efikasno okonča i da se o podnetoj tužbi i istaknutim tužbenim zahtevima odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Ustavni sud je utvrdio da prvostepeni sud od podnošenja tužbe 11. septembra 1996. godine, pa do podnošenja predloga tužioca za nastavak postupka 13. februara 2013. godine, nije doneo nijednu presudu. U nastavku postupka, nakon prekida i oglašavanja Osnovnog suda u Novom Sadu stvarno nenadležnim, postupak je nastavljen pred Privrednim sudom u Novom Sadu, koji je nakon sprovedenog veštačenja i jednog održanog ročišta konačno odlučio o tužbenom zahtevu.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 -dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopunama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja parničnog postupka, relativnu složenost činjeničnih i pravnih pitanja i nesumnjiv doprinos podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova za sastav ove ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na obrazloženje dato, pored drugih, i u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na: www.ustavni.sud.rs).

8. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti