Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu i suđenje u razumnom roku u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja u stečaju. Takođe, utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku i dosuđuje naknadu materijalne i nematerijalne štete podnosiocima žalbi.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama S . Ž . iz sela C . kod Lebana i S . S . iz sela Ž . kod Lebana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. oktobra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavne žalbe S. Ž . i S . S . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 91/10 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavnih žalb i na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 91/10, umanjenog za iznose koji su im eventualno već naplaćeni po tom osnovu. Naknad e se isplaćuj u na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba S . Ž . i utvrđuje da je rešenj ima Privrednog apelacionog suda R4 St. 3193/15 od 21. juna 2017. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 48/17 od 14. septembra 2017. godine podnosioc u ustavn e žalb e povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

4. Usvaja se ustavna žalba S . S . i utvrđuje da je rešenj ima Privrednog apelacionog suda R4 St. 3197/15 od 22. decembra 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 2/17 od 30. marta 2017. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

5. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavn ih žalb i iz tačke 1. na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 91/10 eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. Ž . iz sela C . kod Lebana i S . S. iz sela Ž . kod Lebana su , 4. decembra 201 7. godine, preko punomoćnika S. S, advokata iz Lebana, Ustavnom sudu podneli ustavn e žalb e zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 91/10, kao i protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 3193/15 od 21. juna 201 7. godine i R4 St. 3197/15 od 22. decembra 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 48/17 od 14. septembra 2017. godine i Rž gp. 2/17 od 30. marta 2017. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, zajemčenih članom 32. stav 1. Ustava.

U ustavnim žalb ama je navedeno da su podnosi oci, na osnovu pravnosnažnih i izvršn ih sudsk ih odluk a, pokrenuli izvršn e postupk e pred Opštinskim sudom u Lebanu, u koj ima ni su uspe li da namir e svoj a potraživanj a iz radnog odnosa zbog nedostatka imovine izvršnog dužnika, da su ti postup ci prekinut i usled otvaranja stečaja nad izvršnim dužnikom, kao i da su svoj a potraživanj a prijavi li u predmetnom stečajnom postupku. Podnosi oci su nave li da im je onemogućavanjem da naplat e potraživanj a koja su im utvrđena pravnosnažn im presudama povređeno pravo na imovinu. Takođe je navedeno da su podnosi oci zbog neefikasnog postupanja suda trpe li štetu, pa je, imajući u vidu dužinu trajanja postup aka izvršenja, neefikasnost suda i značaj predmeta spora za podnosioce, potrebno da im se obezbedi pravično zadovoljenje zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, što se može ostvariti ne smo okončanjem predmetnog postupka u što kraćem roku, nego i isplatom adekvatne naknade nematerijalne štete, kao načina neutralizovanja frustracija koje su podnosioci ima li zbog nerešavanja spornog odnosa. Od Ustavnog suda, između ostalog, traženo je da ukine osporena rešenja i podnosioc ima utvrdi povredu označenih ustavnih prava, te da obaveže Republiku Srbiju da im, na ime potraživanja priznatih u stečajnom postupku, isplati opredeljene novčan e iznos e, kao i na ime naknade nematerijalne štete zbog utvrđene povrede ustavnog prava isplati iznose od po 3.000 evra. Takođe, podnosioci su istak li i zahtev e za naknadu troškova za sastav ustavne žalbe u opredeljenom iznosu.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), spojio postupke po ustavnim žalbama radi jedinstvenog odlučivanja.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda R4. St. 3193/15 od 21. juna 201 7. godine i R4. St. 3197/15 od 22. decembra 2016. godine, u st. 1. i 2. izreka, usvojeni su zahtev i predlagača S. Ž . i S . S, ovde podnosilaca ustavn ih žalb i, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, te je utvrđeno da je predlagačima u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 91/10 i u postupcima koji su mu prethodili povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je naloženo Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere i radnje kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku. Istim rešenjima, u st. 3. i 4. izreka, utvrđeno je pravo predlagača na primerenu naknadu u iznosu od po 20.000 dinara, dosuđeni su im troškovi postupka odlučivanja o zahtevu u iznosu od po 6.78 0,00 dinara, sa kamatom, dok su njihovi zahtevi za određivanje primerene naknade u iznosu od po 130.000,00 dinara odbijeni kao neosnovan i. U obrazloženju označenih rešenja , između ostalog, navedeno je da se primerenom naknadom, u slučaju kada je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, pruža satisfakcija predlagaču, polazeći od njegovog trpljenja i n eizvesnosti kojoj je bio izložen zbog trajanja postupak koji je prevazišao razumni rok. Dalje je navedeno da se prilikom određivanja visine ove naknade ne vodi računa samo o dužini trajanja postupka u odnosu na koji se traži utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku, nego i o značaju dobra koje je povređeno. Polazeći od navedenog, te imajući u vidu da je svrha odredaba Zakona o uređenju sudova, pre svega, ubrzanje i okončanje postupka koji traje duže od razumnog roka, te da navedena naknada nije sama sebi cilj, prvostepeni sud je, slobodnom ocenom u skladu sa odredbom člana 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova, odredio naknad e u visini od 20.000,00 dinara, a preko tih iznosa je odbio kao neosnovane zahteve predlagača. U obrazloženju rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 3197/15 od 22. decembra 2016. godine navedeno je i da je, prilikom određivanja visine naknade, taj sud imao u vidu da predlagač u postupku stečaja, niti u ranije vođenim postupcima, nije ostvario ni procentualni deo svog potraživanja, ali i da objektivne okolnosti utiču na mogućnost i brzinu unovčenja stečajne mase. Osim toga, kako je navedeno u obrazloženju označenog rešenja, prilikom odlučivanja o visini primerene naknade, sud se rukovodio praksom Vrhovnog kasacionog suda, kao i ekonomskim i socijalnim prilikama Republike Srbije.

Označena rešenj a Privrednog apelacionog suda potvrđen a su osporenim rešenj ima Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 48/17 od 14. septembra 2017. godine , odnosno Rž gp. 2/17 od 30. marta 2017. godine. U obrazloženju osporenih drugostepenih rešenja navedeno je da se, ceneći činjenice da predlagači u postupku stečaja ostvaruju potraživanja iz radnog odnosa, da svojim ponašanjem nisu doprineli dužini trajanja stečajnog postupka, ali i činjenice da je stečajni postupak složen i dug sudski postupak koji u konkretnom slučaju nije okončan imajući u vidu niz objektivnih okolnosti, predlagačima je dosuđena primerena naknada, te su neosnovani žalbeni navodi da se dosuđeni iznosi ne mogu smatrati adekvatnim. Dalje je navedeno da kada je predlagaču u sudskom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, primarni cilj je da se sudski postupak završi, dok je eventualno određivanje naknade za povredu ovog prava sekundarnog karaktera, a visina se određuje na osnovu okolnosti konkretnog slučaja. Prema oceni drugostepenog suda iznetoj u osporenim rešenjima, dosuđeni iznosi predlagačima predstavljaju primerenu satisfakciju uz izrečenu meru, što je Privredni apelacioni sud imao u vidu i obrazložio.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (člana 58. stav 1.).

5. U vezi sa pritužbama podnosi laca o nepostupanju suda u izvršnom i stečajnom postupku i nemogućnosti da u celini namire potraživanja koja ima ju protiv dužnika koje je preduzeće sa pretežnim državnim kapitalom, Ustavni sud podseća na stav da propust suda da obezbedi namirenje potraživanj a utvrđen ih u stečajnom postupku podnosiocima ustavn ih žalb i, a protiv stečajnog dužnika AD „A.“ Bošnjace – u stečaju , koji je u vreme nastanka potraživanja poslovao sa pretežno društven im/državnim kapitalom, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine, zajemčenog članom 58. Ustava, koju čine potraživanj a utvrđen a sudskim odlukama ( isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už- 1712/10 od 21. marta 20 13. godine, dostupnoj na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). Stoga je Ustavni sud usvojio ustavn e žalb e u ovom delu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 -dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavn ih žalb i na naknadu materijalne štete , svakom u visini potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 91/10, umanjenog za iznose koji su eventualno već naplaćeni po tom osnovu. Naknade se, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15), isplaćuj u na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Odlučujući o ustavnim žalbama izjavljenim protiv označenih rešenja Privrednog apelacionog suda i Vrhovnog kasacionog suda, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud zaključuje da podnosioci smatraju da je visina primerene naknade koja im je dosuđena osporenim rešenjima zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U pogledu osnovanosti ovih pritužbi i tvrdnji podnosilaca koja se odnose na osporena rešenja, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

Ustavni sud posebno ukazuje na praksu i jedinstven pristup Evropskog suda u odlučivanju o visini naknade nematerijalne štete u predmetima neizvršenja, odnosno kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, kao i ocenu Evropskog suda iz odluke Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Ustavni sud i u ovom predmetu prihvata da jedinstven pristup u odlučivanju o pitanju visine naknade nematerijalne štete u ovoj vrsti predmeta ima svoje opravdanje zbog postojanja većeg broja istovrsnih predmeta. Pored toga, Ustavni sud smatra da je neophodno imati u vidu i sledeće elemente, od kojih su većina primenjena u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije: suštinu naknade nematerijalne štete koja se dosuđuje u ovoj vrsti predmeta; činjenicu da li je ili ne sporna sudska odluka izvršena; trajanje postupka izvršenja i potpunog namirenja podnosioca (koji može uključivati i kasniji stečajni postupak) i ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji.

Primenjujući navedeno, Ustavni sud ukazuje da naknada nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku mora da bude odgovarajuća, odnosno dovoljna i adekvatna, shodno okolnostima konkretnog slučaja. U pogledu okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je, u predmetnom slučaju, stečajni dužnik prethodno pravosnažnim presudama obavezan da podnosiocima, na ime neisplaćenih zarada, isplati određene novčane iznose, koje oni nisu uspeli da namire u izvršnom postupku, kao i da su, nakon otvaranja stečajnog postupka rešenjem Privrednog suda u Leskovcu od 27. maja 2011. godine, podnosioci ova potraživanja prijavili u predmetnom stečajnom postupku. Nadalje, Ustavni sud je konstatovao da je osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda i Vrhovnog kasacionog suda cenjena dužina trajanja izvršnog i stečajnog postupka, u kojima su podnosioci pokušali da ostvare svoja prava, s tim što je u trenutku odlučivanja predmetni stečajni postupak trajao pet godina i sedam meseci, odnosno šest godina, a izvršni postupak je do otvaranja predme tnog stečajnog postupka trajao četiri godine.

Ustavni sud dalje konstatuje da je podnosiocima osporenim rešenjima dosuđena primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara. Ustavni sud primećuje da su sudovi prilikom određivanja visine primerene naknade istakli da ova naknada treba da pruži satisfakciju podnosiocu, kao i da su vodili računa, ne samo o dužini trajanja postupka, nego i o značaju dobra koje je povređeno i o ekonomskim i socijalnim prilikama Republike Srbije. Ustavni sud dalje konstatuje da se sudovi u osporenim rešenjima nisu pozivali na praksu Evropskog suda ili Ustavnog suda, niti iz osporenih rešenja proizlazi da je za određivanje visine primerene naknade od uticaja bila činjenica da je u pitanju predmet koji se tiče neizvršenja, odnosno kašnjenja u izvršenju sudske odluke u kom je dužnik preduzeće, prvobitno, sa društvenim, a potom sa državnim kapitalom.

Ustavni sud smatra da su sudovi prilikom određivanja visine naknade nematerijalne štete morali imati u vidu vrstu predmeta, tj. da je u pitanju predmet tzv. dugovanja društvenog preduzeća, da su do momenta njihovog odlučivanja izvršni i stečajni postupci ukupno trajali deset godina, te da se iznos dosuđene naknade od 20.000,00 dinara ne može smatrati razumnim, odnosno dovoljnim i adekvatnim, kao i da se visina ovih iznosa ne može opravdati ni diskrecionim ovlašćenjem suda, niti ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je za ovakvu ocenu od posebnog značaja vrsta predmeta, kao i činjenica da će sporna potraživanja podnosilaca i njihova imovina biti suštinski namirena izvršenjem ove odluke Ustavnog suda, a čime će podnosioci u potpunosti delotvorno ostvariti svoja prava.

Stoga Ustavni sud smatra da primerene naknade koje su osporenim rešenjima dosuđene podnosiocima zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, ne predstavljaju dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljene povrede prava na suđenje u razumnom roku i da podnosioci ni su izgubi li status „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ovakva ocena Ustavnog suda zasnovana je, pre svega, na prekomernom trajanju postupaka za potpuno namirenje podnosilaca, ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji, ranijoj praksi Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, kao i jedinstvenom pristupu Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju osnovani navodi podnosilaca ustavnih žalbi o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je u tač. 3. i 4. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe i u ovom delu utvrdio da je osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda i Vrhovnog kasacionog suda podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice učinjene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti utvrđivanjem prava podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjeno m za iznos koji je po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 91/10 eventualno već isplaćen. Naknade nematerijalne štete isplaćuju se na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknada nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog učinjene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njihovo utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja spornih postupaka, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, raniju praksu Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, praksu Evropskog suda donetu u odnosu na Srbiju, iz kog razloga je Sud zaključio da dosuđeni iznosi iz tačke 5. izreke ove odluke predstavljaju adekvatne iznose naknade nematerijalne štete.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu odredbe člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.