Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu i pravično suđenje u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na imovinu zbog nenaplaćenih potraživanja u stečaju, kao i povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog neadekvatne naknade dosuđene od strane redovnih sudova. Dosuđuje materijalnu i nematerijalnu štetu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Jovan Ćirić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. P . iz sela D, opština Bojnik, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. marta 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ust avna žalb a R. P . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskov cu u predm etu St. 28/10 (prvobitno St. 30/09) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalb e na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavn e žalb e iz tačke 1. na naknadu materijalne štete u iznosima koji su utvrđeni u stečajnom postu pku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 (prvobitno St. 30/09) , umanjenim za iznose koji su joj po istom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dos tavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba R. P , i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 24/17 od 2 4. marta 2017. godine i rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 3040/15 od 8. decembra 2016. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

4. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavn e žalb e R. P . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su joj po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 28/10 eventualno već isplaćen i. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. P . iz sela D, opština Bojnik, podnela je Ustavnom sudu, 4. decembra 2017. godine, preko punomoćnika S. S, advokata iz Lebana, ustavn u žalb u zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbama člana 58. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10, kao i protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 3040/15 od 8. decembra 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. Gp. 24/17 od 24. marta 2017. godine, zbog povrede prava na prav ično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Iako podnositeljka ustavne žalb e navod i da joj je osporenim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, iz navoda ustavne žalb e i zahteva o ko me Ustavni sud treba da odluči, proizlazi da podnosi teljka navedena rešenja osporava i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku koji je sastavni deo označenog člana 32. stav 1. Ustava.

Podnositeljka od Ustavnog suda traž i da utvrdi da joj je u predmetnom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu, da utvrdi pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja priznatih u predmetnom stečajnom postupku, naknadu nematerijalne štete u iznosu od 3.000 evra, kao i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u ustavnu žalb u i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavn e žalb e je prijavil a svoja potraživanja u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 30/09 od 22. oktobra 2009. godine, nad stečajnim dužnikom DP „P. R .“ Bojnik. Prijavljena potraživanja su joj priznata, ali joj nisu isplaćena , a stečajni postupak nad stečajnim dužnikom još uvek nije okončan.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda usvojen je zahtev podnosi teljke ustavne žalb e, kao predlagača, utvrđeno da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10, naloženo Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se navedeni stečajni postupak što pre okončao, delimično je usvojen zahtev predlagača u pogledu naknade koju je tražil a, a koja joj je dosuđena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, u iznosu od 20.000,00 dinara, kao i troškovi postupka, dok je u preostalom delu zahtev predlagača odbijen i odbačen.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda odbijena je kao neosnovana žalb a predlagača i potvrđ eno rešenj e Privrednog apelacionog suda . U obrazloženju ovog rešenja, u delu koji se odnosi na određivanje primerene naknade, navedeno je: da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka kategorija koja zavisi od više činilaca koji se cene u svakom konkretnom slučaju, kao što su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u predmetu, ponašanje podnosioca zahteva kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava za podnosioca zahteva; da Vrhovni kasacioni sud smatra da naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku predstavlja vrstu satisfakcije za predlagača zbog dugog trajanja sudskog postupka, a da nije svrha postupka; da je svrha ovog postupka da se postupak koji dugo traje okonča u što kraćem roku, a u konkretnom slučaju prvostepeni sud je naložio Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere da bi se stečajni postupak sproveo u najkraćem roku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Prema oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja podnositeljke ustavn e žalb e utvrđenih u stečajnom postupku , a protiv stečajnog dužnika DP „P. R .“ Bojnik, koji je u trenutku nastanka potraživanja bio sa pretežnim društvenim kapitalom, u konkretnom slučaju, predstavlja povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskim odlukama (isti stav izražen je u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalb u usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Imajući u vidu, pored ostalog, i praksu Evropskog suda, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosi teljke ustavn e žalb e na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10, umanjenih za iznose koji su joj po istom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnositeljke u delu izjavljenom protiv osporen ih rešenja Privrednog apelacionog suda i Vrhovnog kasacionog suda, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud zaključuje da podnosi teljka smatra da je visina primerene naknade koja joj je dosuđena osporenim rešenjima zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („S lužbeni glasnik RS“, broj 101/13), nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi sa osnovanošću ov e pritužb e i tvrdnj e podnosi teljke, a koja se odnos i na osporena rešenja, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-277/ 2017 od 4. juna 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

Ustavni sud posebno ukazuje na praksu i jedinstven pristup Evropskog suda u odlučivanju o visini naknade nematerijalne štete u predmetima neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim/društvenim kapitalom, kao i ocenu Evropskog suda iz odluke Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Ustavni sud i u ovom predmetu prihvata da jedinstven pristup u odlučivanju o pitanju visine naknade nematerijalne štete u ovoj vrsti predmeta ima svoje opravdanje zbog postojanja većeg broja istovrsnih predmeta. Pored toga, Ustavni sud smatra da je neophodno imati u vidu i sledeće elemente, od kojih su većina primenjena u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije: suštinu naknade nematerijalne štete koja se dosuđuje u ovoj vrsti predmeta; činjenicu da li je ili ne sporna sudska odluka izvršena; trajanje postupka izvršenja i potpunog namirenja podnosioca (koji može uključivati i kasniji stečajni postupak) i ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji.

Primenjujući napred navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud ukazuje na to da naknada nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku mora biti odgovarajuća, odnosno dovoljna i adekvatna i to shodno okolnostima konkretnog slučaja. U pogledu okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud konstatuje da je tuženi DP „P. R .“ Bojnik obavezan prema podnosi teljki ustavn e žalb e pravosnažnim i izvršnim presudama Opštinskog suda u Lebanu na ispl atu potraživanja po osnovu radnog odnosa (neisplaćene garantovane zarade ) i troškova postupka . Nakon otvaranja stečajnog postupka rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 5/09 od 29. aprila 2009. godine podnositeljka je prijavila svoja potraživanja u navedenom stečajnom postupku. Osporenim rešenj em Privrednog apelacionog suda i Vrhovnog kasacionog suda cenjen a je dužina trajanja stečajnog postupka, prema sadržini zahteva predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku odnosno cenjeno je ukupno trajanje postupka za ostvarenje potraživanja predlagača. U navedenim rešenjima je konstatovano da su Privredni apelacioni sud i Vrhovni kasacioni sud našli da je podnosi teljki u navedenom stečajnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i da podnosi teljka još uvek nije ostvarila svoja prav a, budući da nije u celini napla tili svoja potraživanja. Ustavni sud dalje konstatuje da je podnositeljki osporenim rešenjima dosuđena primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u visini od 20.000,00 dinara. Ustavni sud primećuje da su sudovi prilikom određivanja visine primerene naknade istakli da ova naknada treba da pruži satisfakciju podnositeljki, kao i da su vodili računa ne samo o dužini trajanja postupka u odnosu na koji se traži utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, nego i o značaju dobra koje je povređeno, zbog čega im je zakonodavac i ostavio ovlašćenje da po slobodnoj oceni, a u skladu sa članom 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova, procene potrebu određivanja primerene naknade i njenu visinu. Ustavni sud dalje konstatuje da se sudovi u osporenim rešenjima nisu pozivali na praksu Evropskog suda ili Ustavnog suda, niti iz osporenih rešenja proizlazi da je za određivanje visine primerene naknade od značaja bila činjenica da je u pitanju predmet koji se tiče neizvršenja, odnosno kašnjenja u izvršenju sudske odluke u kome je dužnik preduzeće sa većinskim državnim kapitalom.

Ustavni sud smatra da su sudovi prilikom određivanja visine naknade nematerijalne štete morali imati u vidu vrstu predmeta, tj. da je u pitanju predmet tzv. dugovanja društvenog preduzeća, da je do momenta njihovog odlučivanja postupak podnositeljke trajao preko šest godina, te da se iznos dosuđene naknade od 20.000,00 dinara ne može smatrati razumnim, odnosno dovoljnim i adekvatnim, kao i da se visina iznosa ne može opravdati ni diskrecionim ovlašćenjem suda, niti ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji. Pored toga, Ustavni sud ukazuje na to da je za ovakvu ocenu od posebnog značaja vrsta predmeta, kao i činjenica da će sporna potraživanja podnositeljke i nj ena imovin a biti suštinski namireni izvršenjem ove odluke Ustavnog suda, a čime će podnositeljka u potpunosti delotvorno ostvariti svoja prava.

Stoga Ustavni sud smatra da primerena naknada koja je osporenim rešenjima dosuđena podnositeljki zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i d opunama Zakona o uređenju sudova, ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu zbog pretrpljene povrede prava na suđenje u razumnom roku i da podnositeljka nije izgubil a status „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ovakva ocena Ustavnog suda zasnovana je, pre svega, na prekomernom trajanju stečajnog postupka i potpunog namirenja pod nositeljke, ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji, ranijoj praksi Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, kao i jedinstvenom pristupu Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju osnovani navodi podnositeljke ustavn e žalb e o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je u tač ki 3. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usv ojio ustavnu žalb u i utvrdio da je osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda i Vrhovnog kasacionog suda podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

8. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice učinjene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti utvrđivanjem prava podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos koji joj je po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 28/10 eventualno već isplaćen. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosi teljka ustavn e žalb e pretrpel a zbog učinjene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja spornog postupka, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, raniju praksu Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, praksu Evropskog suda donetu u odnosu na Srbiju, iz kog razloga je Sud zaključio da dosuđeni iznos iz tačke 4. izreke ove odluke predstavlja adekvatan iznos naknade nematerijalne štete.

U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

9. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.