Odbačaj ustavne žalbe protiv rešenja privatnog poslodavca o prestanku radnog odnosa

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu protiv rešenja o otkazu ugovora o radu. Osporeni akt nije akt državnog organa niti organizacije sa javnim ovlašćenjima, a podnosilac nije iscrpeo dostupna pravna sredstva, poput tužbe pred nadležnim redovnim sudom.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi B.R. iz B., na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 25. decembra 2008. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba B.R. izjavljena protiv rešenja o prestanku radnog odnosa koje je doneo direktor D.O.O. ''Zaštita'' Bor broj 05-664/08 od 29. avgusta 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. B.R. iz B. podneo je Ustavnom sudu 17. septembra 2008. godine ustavnu žalbu protiv rešenja o prestanku radnog odnosa koje je doneo direktor D.O.O. ''Zaštita'' Bor broj 05-664/08 od 29. avgusta 2008. godine, ističući da mu je navedenim rešenjem drastično povređeno Ustavom zajemčeno pravo na rad i da je podvrgnut diskriminaciji, jer mu direktor privrednog društva već drugi put uzastupno otkazuje ugovor o radu, a što podnosilac ustavne žalbe smatra očiglednim šikaniranjem zaposlenog lica.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Prema članu 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/2007), ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
3. Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa, ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, i to samo ako su prethodno iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva, ili je zakonom isključeno pravo na sudsku zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda.
U konkretnom slučaju, podnosilac je ustavnu žalbu izjavio protiv rešenja poslovodnog organa – direktora pravnog lica u kome je bio zaposlen, iz čega proizlazi da osporeni akt ne predstavlja pojedinačni akt državnog organa ili organizacije kojoj su poverena javna ovlašćenja, protiv koga se, saglasno Ustavu i Zakonu o Ustavnom sudu može izjaviti ustavna žalba. Osim toga, podnosilac ustavne žalbe nije podneo dokaz da je protiv osporenog rešenja pokrenuo tužbom radni spor za poništaj rešenja pred nadležnim redovnim sudom, a na koje pravno sredstvo je upućen poukom o pravnom leku sadržanom u osporenom rešenju, što znači da nije iscrpeo zakonom predviđena pravna sredstva za zaštitu svojih eventualno povređenih Ustavom zajemčenih prava, a koja moraju prethoditi podnošenju ustavne žalbe kao supsidijarnog pravnog sredstva. Zbog toga je Ustavni sud, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom predviđene pretpostavke za postupanje i odlučivanje Ustavnog suda.
4. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić, s.r.