Odbačaj ustavne žalbe zbog nespojivosti sa pravom na pravično suđenje
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o odbacivanju optužnice oštećenog kao tužioca. Sud je utvrdio da se oštećeni ne može pozivati na povredu prava na pravično suđenje kada krivični postupak nije ni vođen zbog nedostatka zahteva ovlašćenog tužioca.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ranka Dinića iz Zaječara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. juna 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Ranka Dinića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Zaječaru Kv. 51/09 od 23. februara 2009. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Ranko Dinić iz Zaječara je 17. juna 2009. godine godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Zaječaru Kv. 51/09 od 23. februara 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) sadrži odredbu istovetne sadržine kao član 170. Ustava.
3. Na osnovu navoda iz ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je osporenim rešenjem Opštinskog suda u Zaječaru Kv. 51/09 od 23. februara 2009. godine, na osnovu člana 274. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, odbačena optužnica oštećenog kao tužioca Ranka Dinića, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv J.G.M. zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, krivičnog dela nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela rasne i druge diskriminacije iz člana 387. stav 1. Krivičnog zakonika. U obrazloženju osporenog rešenja se, pored ostalog, navodi da je utvrđeno da u konkretnoj krivičnoj stvari nema zahteva ovlašćenog tužioca.
Rešenjem Okružnog suda u Zaječaru Kž. 234/09 od 6. aprila 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba oštećenog kao tužioca Ranka Dinića, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv prvostepenog rešenja.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava svakome se jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Prema odredbi člana 1. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: Zakonik) („Službeni list SFRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07 i 122/08), koji je važio u vreme donošenja osporenog rešenja, ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.
Članom 274. stav 2. Zakonika bilo je propisano da ako veće ustanovi da nema zahteva ovlašćenog tužioca, potrebnog predloga ili odobrenja za krivično gonjenje, ili da postoje druge okolnosti koje privremeno sprečavaju gonjenje, rešenjem će optužnicu odbaciti.
Iz navedenih odredaba Zakonika proizlazi, s jedne strane, da je cilj vođenja krivičnog postupka da se utvrdi postojanje krivičnog dela koje se stavlja na teret okrivljenom, odnosno da se u odnosu na okrivljenog raspravi i odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka, kao i o optužbama protiv njega, kako bi se obezbedilo da niko nevin ne bude osuđen, a, sa druge strane, da će sud, rešenjem optužnicu odbaciti ako ustanovi da nema zahteva ovlašćenog tužioca. Dakle, krivični postupak se može pokrenuti ako postoji zahtev ovlašćenog tužioca. Zbog toga se oštećeni kao mogući tužilac ne može pozivati na to da je rešenjem kojim je odlučeno da se odbaci njegova optužnica jer nema svojstvo ovlašćenog tužioca, povređeno njegovo pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, jer suđenja nije ni bilo.
Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer je ustavna žalba nespojiva ratione materiae sa odredbom Ustava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, te ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić