Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o prekršaju i rešenja Vrhovnog suda

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije, nalazeći da je zahtev za vanredno preispitivanje pravilno odbačen kao nedozvoljen. Žalba protiv nižestepenih prekršajnih rešenja odbačena je kao neblagovremena, jer je podneta nakon isteka propisanog roka od 30 dana.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milorada Živanova iz Čoke, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 11. februara 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Milorada Živanova izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Up. 160/08 od 10. aprila 2008. godine.

2. Odbacuje se ustavna žalba Milorada Živanova izjavljena protiv rešenja Opštinskog organa za prekršaje u Čoki Up. 77/06 od 19. oktobra 2007. godine i rešenja Veća za prekršaje u Novom Sadu Vp. 10808/07 od 29. januara 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milorad Živanov iz Čoke, podneo je Ustavnom sudu 18. septembra 2008. godine, preko punomoćnika Isidora M. Lazića, advokata iz Čoke, ustavnu žalbu protiv pojedinačnih akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje, posebnih prava okrivljenog i prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 33. st. 1. i 8. i člana 34. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Opštinskog organa za prekršaje u Čoki Up. 77/06 od 19. oktobra 2007. godine kojim je podnosilac ustavne žalbe oglašen odgovornim zbog prekršaja iz člana 273. stav 1. tačka 2) u vezi stava 2. Zakona o radu, koje je Veće za prekršaje u Novom Sadu potvrdilo svojim rešenjem Vp. 10808/07 od 29. januara 2008. godine, kao i rešenje Vrhovnog suda Srbije Up. 160/08 od 10. aprila 2008. godine kojim je odbačen zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja o prekršaju. Prema mišljenju podnosioca ustavne žalbe, prvostepeni i drugostepeni prekršajni organ, kao i Vrhovni sud Srbije su povredili ustavna prava podnosioca na fer, nepristrasno i pravično suđenje, kao i na pravnu sigurnost u kaznenom pravu i pravo na branioca, i to na taj način što su vodili postupak po Zakonu o prekršajima koji je prestao da važi 31. decembra 2006. godine, usled čega su se primenjivali propisi koji nisu na snazi. Dalje se navodi da je tokom prekršajnog postupka koji je prethodio donošenju osporenih rešenja povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje i pravo na branioca, zajemčeno članom 32, 33. i 34. Ustava jer okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, nije bio pozvan kada su saslušavani svedoci, što je, prema mišljenju podnosioca, suprotno članu 208. Zakona o prekršajima. Takođe, branilac okrivljenog nije pozvan kada su saslušavani svedoci 27. aprila 2007. godine, kada je saslušavan predstavnik podnosioca zahteva, kao i na pretres koji je održan 18. jula 2007. godine. Dalje se ističe da je podnosilac ustavne žalbe preduzetnik i da se u odnosu na njega trebao primeniti Zakon o privatnim preduzetnicima kao lex specialis, a ne Zakon o radu, s obzirom na to da je članom 36. stav 1. Zakona o privatnim preduzetnicima predviđeno da će se za prekršaj kazniti osnivač radnje ako koristi rad lica sa kojim nije zasnovao radni odnos. Predloženo je da se ustavna žalba usvoji i poništi rešenje Opštinskog organa za prekršaje u Čoki Up. 77/06 od 19. oktobra 2007. godine i utvrdi povreda navedenih ustavnih prava.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo i sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog organa za prekršaje u Čoki Up. 77/06, osporena rešenja i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Opštinski organ za prekršaje u Čoki osporenim rešenjem Up. 77/06 od 19. oktobra 2007. godine utvrdio je da je Milorad Živanov, vlasnik SZTR "Zekaplast" Subotica (ovde podnosilac ustavne žalbe), odgovoran što je 27. februara 2006. godine u radionici SZTR ''Zekaplast'' za mašinom za pravljenje plastične galanterije radio Bognar Mihalj bez ugovora o radu, dakle preduzetnik sa licem koje je radilo nije zaključio ugovor o radu, čime je učinio prekršaj iz člana 273. stav 1. tačka 2) u vezi stava 2. Zakona o radu, pa mu je na osnovu navedenog propisa, a primenom člana 38. Zakona o prekršajima izrečena novčana kazna u iznosu od 300.000,00 dinara.

Protiv navedenog rešenja podnosilac ustavne žalbe je izjavio 1. novembra 2007. godine žalbu. Rešavajući o žalbi, Veće za prekršaje u Novom Sadu donelo je osporeno rešenje Vp. 10808/07 od 29. januara 2008. godine, kojim je žalba odbijena i potvrđeno rešenje Opštinskog organa za prekršaje u Čoki Up. 77 /06 od 19. oktobra 2007. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je preko branioca podneo zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja Veća za prekršaje Vp. 10808/07 od 29. januara 2008. godine. Vrhovni sud Srbije je osporenim rešenjem Up. 160/08 od 10. aprila 2008. godine odbacio navedeni zahtev kao nedozvoljen, jer nisu bili ispunjeni uslovi propisani odredbama člana 272. Zakona o prekršajima.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 33. Ustava utvrđeno je da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega (stav 1.), da sva prava koja ima okrivljeni za krivično delo ima, shodno zakonu i u skladu sa njim, i fizičko lice protiv koga se vodi postupak za neko drugo kažnjivo delo (stav 8.).

Odredbama člana 34. Ustava utvrđeno je da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena (stav 1.), da se kazne određuju prema propisu koji je važio u vreme kad je delo učinjeno, izuzev kad je kasniji propis povoljniji za učinioca, da se krivična dela i krivične sankcije određuju se zakonom (stav 2.).

Zakonom o prekršajima ("Službeni glanik SRS", broj 44/89 i "Službeni glasnik RS", br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 65/01 i 55/04), koji je važio u trenutku donošenja osporenih rešenja, bilo je propisano: da se zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja o prekršaju može podneti kada je izrečena kazna zatvora, zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti, zaštitna mera zabrane pravnom licu da vrši određene delatnosti, zaštitna mera zabrane odgovornom licu da vrši određene poslove, zaštitna mera zabrane upravljanja vozilom na motorni pogon, licu koje je po zanimanju vozač, novčana kazna preko 100.000 dinara fizičkom licu ili odgovornom licu u pravnom licu i preduzetniku, odnosno 300.000 dinara pravnom licu za carinske, spoljnotrgovinske, devizne i poreske prekršaje i zaštitna mera oduzimanja predmeta za carinske, spoljnotrgovinske i devizne prekršaje (član 272.); da će neblagovremeni, nedozvoljeni ili od neovlašćenog lica podnet zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja o prekršaju Vrhovni sud Srbije odbaciti rešenjem (član 277. stav 1.).

Članom 308. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'', broj 101/05) propisano je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u ''Službenom glasniku Republike Srbije'', a primenjivaće se od 1. januara 2007. godine.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'', broj 116/08) propisano je da se u članu 308. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'', broj 101/05) reči : ''1. januar 2007. godine'', zamenjuju rečima: ''1. januar 2010. godine'' (član 25.).

Prema članu 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da su u odnosu na osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Up. 160/08 od 10. aprila 2008. godine u ustavnoj žalbi isključivo navedeni razlozi koji bi se mogli odnositi na povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe bilo obezbeđeno pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, jer je osporeno rešenje doneto od strane suda ustanovljenog zakonom, koji je postupao u granicama svoje nadležnosti i u propisanom sastavu. Po oceni Ustavnog suda, osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije se zasniva na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni materijalnog i procesnog prava na postojeće činjenično stanje. Suprotna tvrdnja podnosioca ustavne žalbe je izraz njegove subjektivne ocene o pogrešnoj primeni merodavnog prava. Naime, podnosilac smatra da su u konkretnom slučaju prvostepeni i drugostepeni prekršajni organ, kao i Vrhovni sud Srbije vodili postupak po Zakonu o prekršajima koji je prestao da važi 31. decembra 2006. godine, odnosno da je u konkretnom slučaju trebalo primeniti Zakon o prekršajima (''Službeni glasnik RS'', broj 101/05), čija je primena po mišljenju podnosioca počela 1. januara 2007. godine, a ne Zakon o prekršajima ("Službeni glanik SRS", broj 44/89 i "Službeni glasnik RS", br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 65/01 i 55/04), čijom primenom je Vrhovni sud Srbije odbacio zahtev podnosioca ustavne žalbe kao nedozvoljen. Ovakvi navodi podnosioca nisu prihvatljivi jer je, po oceni Ustavnog suda, a imajući u vidu odredbu člana 25. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'', broj 116/08), Vrhovni sud Srbije primenio odredbe člana 272. Zakona o prekršajima ("Službeni glanik SRS", broj 44/89 i "Službeni glasnik RS", br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 65/01 i 55/04) koji je važio u trenutku donošenja osporenog rešenja. Takođe, navedenom odredbom člana 272. Zakona o prekršajima propisano je u kojim slučajevima je dozvoljeno podnošenje zahteva za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja o prekršaju. U konkretnom slučaju, prekršaj za koji je podnosilac ustavne žalbe kažnjen, ni po vrsti prekršaja, ni po vrsti izrečene prekršajne sankcije ne ispunjava Zakonom propisane uslove za izjavljivanje navedenog vanrednog pravnog sredstva, jer je podnosiocu izrečena novčana kazna u iznosu od 300.000,00 dinara, ali ne za carinski, spoljnotrgovinski, devizni ili poreski prekršaj, već zbog prekršaja iz oblasti rada i radnih odnosa. Stoga je Ustavni sud ocenio da odbacivanjem navedenog zahteva osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Up. 160/08 od 10. aprila 2008. godine, podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. S obzirom da u konkretnom slučaju posle donošenja rešenja Veća za prekršaje u Novom Sadu Vp. 10808/07 od 29. januara 2008. godine podnosilac ustavne žalbe nije imao na raspolaganju nijedno zakonom dozvoljeno pravno sredstvo protiv pravnosnažnog rešenja o prekršaju, Sud je ocenio da se rok za izjavljivanje ustavne žalbe, u delu kojim se osporavaju rešenja iz tačke 2. izreke, u smislu člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, računa od dana dostavljanja drugostepenog, pravnosnažnog rešenja o prekršaju podnosiocu ustavne žalbe. Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena protiv rešenja Opštinskog organa za prekršaje u Čoki Up. 77/06 od 19. oktobra 2007. godine i rešenja Veća za prekršaje u Novom Sadu Vp. 10808/07 od 29. januara 2008. godine, a da je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe drugostepeno rešenje primio 25. februara 2008. godine, te da je ustavna žalba izjavljena 18. septembra 2008. godine, to je Ustavni sud utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu za ocenu da li je osporenim rešenjima iz tačke 2. izreke učinjena povreda Ustavom zajemčenih prava iz čl. 32, 33. i 34. Ustava.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08 i 27/08), Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o prekršaju i rešenja Vrhovnog suda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti