Odbacivanje ustavne žalbe oštećenog kao tužioca zbog obustave postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu podnetu od strane oštećenog kao tužioca. Sud je zaključio da se oštećeni kao tužilac ne može pozivati na povredu prava na pravično suđenje kada sud obustavi postupak protiv okrivljenog.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ranka Dinića iz Zaječara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. juna 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ranka Dinića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Zaječaru Kv. 42/2009 od 19. februara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ranko Dinić iz Zaječara je 17. juna 2009. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu, dopunjenu 31. avgusta 2009. godine, protiv rešenja Opštinskog suda u Zaječaru Kv. 42/2009 od 19. februara 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi da je ožalbenim rešenjem povređeno podnosiocu pravo na pravično suđenje, tako što je sud „utvrđivanjem pogrešnog činjeničnog stanja, povredio član 368. stav 1. tačka 11) Zakonika o krivičnom postupku, jer u dispozitivu pobijanog rešenja o odlučnim činjenicama postoji znatna protivurečnost između onog što se navodi u razlozima rešenja o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika“ i dodaje da po njegovoj oceni odnos okrivljene prema njemu ima sva bitna obeležja krivičnih dela navedenih u optužnici, a da je i pored toga prvostepeni sud obustavio krivični postupak „mada za to nisu postojali zakonski razlozi“.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) sadrži odredbu istovetne sadržine kao član 170. Ustava.

3. Na osnovu navoda iz ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je osporenim rešenjem Opštinskog suda u Zaječaru Kv. 42/2009 od 19. februara 2009. godine odlučeno da nema mesta optužbi protiv J.G.M. zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, krivičnog dela nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela rasna i druga diskriminacija iz člana 381. stav 1. Krivičnog zakonika, po optužnici oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, te je krivični postupak obustavljen. Osporeno rešenje je potvrđeno rešenjem Okružnog suda u Zaječaru Kž. 318/09 od 25. maja 2009. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava svakome se jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Prema odredbi člana 1. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: Zakonik) („Službeni list SFRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07 i 122/08), koji je važio u vreme donošenja osporenog rešenja, ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Članom 274. stav 1. tačka 4) Zakonika bilo je propisano da će rešavajući o prigovoru protiv optužnice, veće odlučiti da nema mesta optužbi i da se krivični postupak obustavlja ako ustanovi da nema dovoljno dokaza da je okrivljeni osnovano sumnjiv za delo koje je predmet optužbe.

Iz navedenih odredaba Zakonika proizlazi, s jedne strane, da je cilj vođenja krivičnog postupka da se utvrdi postojanje krivičnog dela i krivične odgovornosti okrivljenog, odnosno da se u odnosu na okrivljenog raspravi i odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka, kao i o optužbama protiv njega, kako bi se obezbedilo da niko nevin ne bude osuđen, a, sa druge strane, da će sud, rešavajući o prigovoru protiv optužnice, odlučiti da nema mesta optužbi i da će obustaviti krivični postupak ako ustanovi da nema dovoljno dokaza da je okrivljeni osnovano sumnjiv za delo koje je predmet optužbe. Dakle, u krivičnom postupku se ne raspravlja o osnovanosti sumnje protiv oštećenog kao tužioca, niti se utvrđuje njegova krivična odgovornost. Stoga se oštećeni kao tužilac, u konkretnom slučaju, ne može pozivati na to da je rešenjem kojim je odlučeno da nema mesta optužbi protiv okrivljenog, jer nema dovoljno dokaza da je osnovano sumnjiv za delo koje je predmet optužbe i kojim je krivični postupak obustavljen, povređeno njegovo pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer je ustavna žalba nespojiva ratione materiae sa odredbom Ustava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, te ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe oštećenog kao tužioca zbog obustave postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti