Sudska praksa

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao sedam godina i šest meseci. Sud je ocenio da ukupno trajanje postupka samo po sebi ukazuje na povredu označenog ustavnog prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Katarina Manojlović Andrić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dimitrija Dablidžanovića iz Površke, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. decembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Dimitrija Dablidžanovića i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Negotinu u predmetu K. 286/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Negotinu u predmetu K. 213/07) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dimitrije Dablidžanović iz Površke podneo je, 7. februara 2014. godine, preko punomoćnika Milovana Tupanjca, advokata iz Klodova, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Negotinu u predmetu K. 286/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Negotinu u predmetu K. 213/07).

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog ustavnog prava. Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je zbog dugog trajanja postupka obavezan na naknadu troškova krivičnog postupka u iznosu od 495.375,00 dinara, te je tražio da mu se nadoknadi (materijalna) šteta u visini iznosa troškova krivičnog postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrdđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Osnovnog suda u Negotinu u predmetu K. 286/10, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Istražni sudija Opštinskog suda u Negotinu doneo je 26. juna 2006. godine rešenje Ki. 113/06 o sprovođenju istrage protiv okrivljenog Dimitrija Dablidžanovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. KZ u vezi krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. KZ.

Oštećeni kao tužilac Momčilo Aleksić je 29. avgusta 2007. godine podneo optužnicu Opštinskom sudu u Negotinu protiv podnosioca ustavne žalbe, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. KZ u vezi krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. KZ. Po ovoj optužnici je formiran predmet K. 213/07.

Opštinski sud u Negotinu je dopisom od 23. novembra 2007. godine od Policijske uprave u Kladovu tražio da se optužnica uruči podnosiocu ustavne žalbe, jer je vraćena neuručena.

Policijska uprava u Kladovu je dopisom od 5. decembra 2007. godine obavestila sud da se podnosilac ustavne žalbe nalazi na privremenom radu u u Austriji i da njegova adresa nije poznata.

Imajući u vidu navedeno, kao i to da podnosilac nije obavestio sud o promeni adrese boravišta, sud je optužnicu dostavio preko oglasne table.

Do donošenja prve po redu prvostepene presude glavni pretres je zakazan osam puta, pri čemu četiri puta nije održan, i to zbog krivice podnosioca ustavne žalbe.

Opštinski sud u Negotinu je presudom K. 400/07 od 13. oktobra 2008. godine oslobodio od optužbe podnosioca ustavne žalbe.

Okružni sud u Negotinu je rešenjem Kž. 532/08 od 29. decembra 2008. godine usvojio žalbu oštećenog kao tužioca i ukinuo prvostepenu presudu.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Negotinu u predmetu K. 286/10.

Nalaz sa mišljenjem sudskog veštaka saobraćajne struke dostavljen je sudu 27. juna 2011. godine, a dopunski nalaz sa mišljenjem je dostavljen sudu 6. novembra 2011. godine.

Nalaz sa mišljenjem sudskog veštaka mašinske struke je dostavljen sudu 10. decembra 2012. godine.

Do donošenja druge po redu prvostepene presude glavni pretres je zakazan je zakazan 14 puta, pri čemu tri puta nije održan.

Osnovni sud u Negotinu je presudom K. 286/10 od 23. maja 2013. godine oglasio krivim podnosioca ustavne žalbe.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Kž1. 4584/13 od 19. novembra 2013. godine preinačio ožalbenu prvostepenu presudu u pogledu odluke o troškovima postupka, dok je u preostalom delu prvostepenu presudu potvrdio. Drugostepena presuda je dostavljena podnosiocu ustavne žalbe 14. januara 2014. godine.

4. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Period ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od 26. juna 2006. godine, kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage krivični postupak pokrenut protiv podnosioca, do 19. novembra 2013. godine, kada je Apelacioni sud u Beogradu doneo presudu Kž1. 4584/13, kojom je postupak pravnosnažno okončan. Dakle, krivični postupak je trajao sedam godina i šest meseci.

Navedeno trajanje krivičnog postupka, samo po sebi , može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Pri tom, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioce. Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činalaca, navedeno trajanje predmetnog krivičnog postupka ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu izreke.

5. S obzirom na to da podnosilac ustavne žalbe nije postavio zahtev za naknadu nematerijalne štete, već samo zahtev za naknadu materijalne štete u visini iznosa troškova krivičnog postupka, Ustavni sud ukazuje da utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku predstavlja adekvatno i pravično zadovoljenje za podnosioca, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

6. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu materijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da nisu dati ustavnopravni razlozi o naknadi ove vreste štete, te je odbacio zahtev podnosioca za naknadu ove štete, rešavajući kao u drugom delu izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu