Odbijanje ustavne žalbe zbog doprinosa podnosioca dužini trajanja postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Iako je krivični postupak trajao šest godina i osam meseci, utvrđeno je da je pretežan doprinos dužini trajanja dao sam podnosilac svojim neopravdanim izostancima.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. M . iz Niša , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. septembra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba S. M . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu K. 939/14 (ranije u predmetu istog suda K. 355/11), dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. M. iz Niša podneo je Ustavnom sudu, 4. decembra 201 7. godine, preko punomoćnika Đ. B , advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 893/17 od 18. oktobra 2017. godine, zbog povrede načela i prava iz člana 21, člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu K. 939/14 (ranije u predmetu istog suda K. 355/11).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da „drugostepeni sud u osporenoj presudi nije dao razloge o svim žalbenim navodima, a dati razlozi o tim navodima su nejasni i nerazumljivi na štetu okrivljenog, a istom nije omogućeno da iznese dokaze i to određivanjem veštačenja u vezi njegove uračunljivosti prilikom izvršenja dela“; da činjenično stanje nije potpuno utvrđeno; da je „postupak pokrenut 2009. godine, a pravnosnažna odluka je doneta oktobra 2017. godine, što znači da je proteklo devet godina“.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih prava, kao i pravo podnosi oca na naknadu nematerijalne štete i na naknadu troškova postupka za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je iz spisa predmeta Osnovnog suda u Nišu K. 939/14 utvrdio:

- da je Osnovno javno tužilaštvo u Nišu 4. februara 2011. godine podnelo zahtev za sprovođenje istrage Kt. 492/11 Osnovnom sudu u Nišu protiv S. M, ovde podnosioca ustavne žalbe, i M.A, zbog postojanja osnovane sumnje da su učinili krivično delo razbojništva iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika;

- da je istraga vođena u predmetu Ki. 236/11 Osnovnog suda u Nišu;

- da je Osnovni sud u Nišu 4. februara 2011. godine doneo rešenje o sprovođenju istrage Ki. 236/11 protiv S. M . (podnosioca ustavne žalbe) i M.A;

- da su u toku istrage saslušani okrivljeni, ispitan je svedok, a okrivljenima je određen pritvor;

- da je Osnovno javno tužilaštvo u Nišu 11. februara 2011. godine podnelo optužnicu Kt. 492/11 Osnovnom sudu u Nišu protiv okrivljenih S. M . (podnosioca ustavne žalbe) i M.A;

- da je rešenjem Osnovnog suda u Nišu Kv. 318/11 od 4. marta 2011. godine okrivljenom S. M . ukinut pritvor;

- da je krivični postupak vođen u predmetu Osnovnog suda u Nišu K. 355/11;

- da glavni pretres zakazan za 8. mart 2011. godine nije održan zbog nedolaska okrivljenih, a 19 . aprila 2011. godine je održan;

- da su presudom Osnovnog suda u Nišu K. 355/11 od 19. aprila 2011. godine okrivljeni S. M . (podnosilac) i M.A. oglašeni krivim da su izvršili krivično delo razbojništva iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika u saizvršilaštvu u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i posledično su im izrečene kazna zatvora;

- da su rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 402/13 od 12. avgusta 2014. godine usvojene žalbe branilaca optuženih, te je ukinuta presuda Osnovnog suda u Nišu K. 355/11 od 19. aprila 2011. godine, a predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

- da je krivični postupak nastavljen u predmetu K. 939/14 Osnovnog suda u Nišu;

- da glavni pretres 2. de cembra 2014. godine nije održan zbog nedolaska okrivljenih, njihovih branilaca (koji nisu došli zbog štrajka advokata), kao i zbog nedolaska oštećenog A.G;

- da je Osnovni sud u Nišu doneo dve naredbe K. 939/14 od 2. decembra 2014. godine o prinudnom dovođenju okrivljenih u sud;

- da je naredbom Osnovnog suda u Nišu K. 939/14 od 2. decembra 2014. godine određeno psihijatrijsko veštačenje uračunljivosti podnosioca ustavne žalbe, a sudski veštak je svoj nalaz i mišljenje dostavio postupajućem sudu 26. januara 2015. godine;

- da glavni pretres 27. januara 2015. godine nije održan usled nedolaska okrivljenih , kao i branioca advokata Đ . B . i oštećenog A.G. (za branioca i oštećenog nema podataka u spisima predmeta da su uredno pozvani);

- da je postupajući sud doneo naredbe K. 939/14 od 27. januara 2015. godine da se okrivljeni M.A. i oštećeni prinudno dovedu u sud; takođe, Osnovni sud je uputio akt Okružnom zatvoru u Leskovcu kojim je naložio da se S . M . sprovede u sud 10. marta 2015. godine;

- da dva puta glavni pretres nije održan, i to 10. marta i 16. aprila 2015. godine (na pretres 16. aprila nisu pristupili okrivljeni i branilac S . M .); postupajući sud je doneo naredbe o prinudnom dovođenju okrivljenih i oštećenog A.G;

- da je rešenjem Osnovnog suda u Nišu Kv. 696/15 od 28. aprila 2015. godine okrivljenom M.A. određen pritvor; naredbom istog suda Kv. 696/15 od 28. aprila 2015. godine protiv okrivljenog M.A. određeno je izdavanje poternice;

- da glavni pretres zakazan za 21. maj 2015. g odine nije održan usled nedol aska okrivljenih i oštećenog A.G;

- da je rešenjem Osnovnog suda u Nišu Kv. 1763/15 od 17. novembra 2015. godine dozvoljeno suđenje u odsustvu okrivljenom M.A;

- da 19. januara 2016. godine glavni pretres nije održan, jer nisu bili prisutni advokat D . J, koji je uredno pozvan i okrivljeni S . M, za koga je na povratnici konstatovano „da je odseljen“ ; branilac S. M . – advokat Đ . B . je otkazao punomoćje okrivljenom , a Osnovni sud je doneo naredbe da se okrivljeni S. M . i oštećeni A.G. prinudno dovedu u sud;

- da podnosilac ustavne žalbe i oštećeni nisu pristupili na glavni pretres zakazan za 3. mart 2016. godine, a branilac okrivljenog nije došao zbog bolesti , pa je Osnovni sud je doneo naredbe o prinudnom dovođenju podnosioca i svedoka A.G;

- da u tri sledeća navrata glavni pretres nije održan, a postupajući sud je donosio naredbe o prinudnom dovođenju okrivljenog, odnosno svedoka; prvi put pretres je održan 17. septembra 2016. godine, a sud je doneo naredbu o prinudnom dovođenju svedoka A.G; dana 8. novembra 2016. godine glavni pretres nije održan;

- da je 10. januara 2017. godine glavni pretres održan;

- da su presudom Osnovnog suda u Nišu K. 939/14 od 10. januara 2017. godine okrivljeni oglašeni krivim da su učinili krivično delo razbojništva iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika u saizvršilaštvu u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i osuđeni su na kazne zatvora;

- da su osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 893/17 od 18. oktobra 2017. godine odbijene kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Nišu i branilaca okrivljenih, a presuda Osnovnog suda u Nišu K. 939/14 od 10. januara 2017. godine je potvrđena;

- da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 638/18 od 5. juna 2018. godine odbačen kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S. M . (podnosioca ustavne žalbe) podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu K. 939/14 od 10. januara 2017. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 893/17 od 18. oktobra 2017. godine.

4. Članom 21. Ustava utvrđeno je da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (stav 1.), da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije (stav 2.), da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (stav 3.), te da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (stav 4.).

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 36. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 1.) i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 2.).

5. U odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni krivični postupak trajao šest godina i osam mesec i, računajući od 4 . februara 20 11. godine, kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage krivični postupak pokrenut, do 18. oktobra 201 7. godine, kada je Apelacioni sud u Nišu doneo presudu Kž .1. 893/17 kojom je postupak pravnosnažno okončan. Navedeno trajanje postupka, samo po sebi, može ukazivati da isti nije okončan u razumnom roku.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak čije se trajanje osporava vođen protiv podnosi oca ustavne žalbe i još jednog lica, zbog krivičnog dela razbojništa u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 33. Krivičnog zakonika. Navedeno krivično delo je po svojoj pravnoj prirodi teže krivično delo, a koje zahteva sprovođenje određenog dokaznog postupka. Tokom krivičnog postupka obavljen o je psihijatrijsko veštačenja okrivljenog S. M. Po oceni Ustavnog suda, sve napred navedeno ukazuje da su činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u osporenom postupku takve prirode da ukazuju na složenost konkretnog krivičnog predmeta, te da mogu predstavljati opravdani razlog za duže trajanje ovog postupka. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da je, i pored činjenice da je postupak po žalbama na presudu Osnovnog suda u Nišu K. 355/11 od 19. aprila 2011. godine trajao skoro tri godine, pretežan doprinos dužini trajanja postupka dao sam podnosilac ustavne žalbe. Naime, zbog nedolaska podnosioca ustavne žalbe, njegovog branioca, okrivljenog M.A. i svedoka oštećenog A.G, kao i zbog štrajka advokata, glavni pretres je često odlagan, pa se te činjenice ne mogu pripisati u krivicu postupajućem sudu. Ustavni sud posebno ukazuje da je od ukupno 15 puta zakazivanog, glavni pretres održan svega tri puta, te da je sam podnosilac odlučujuće uticao na njegovo neodržavanje. Podnosilac je neopravdano 12 puta izostao sa glavnog pretresa, pa je na taj način doprineo stvaranju dva duža vremenska peri oda neodržavanja glavnog pretresa. Naime, u vremenskim periodima od 8. marta 2011. do 19. aprila 2011. godine, kao i od 10. marta 2015. do 17. septembra 2016. godine glavni pretres nije održan nijedno m, zbog ponašanja samog podnosioca, te se taj period od jedne godine i osam meseci ne može pripisati u krivicu postupajućim sudovima. Pri tome naročito treba imati u vidu da je u osporenom periodu Osnovni sud u Nišu dva puta meritorno odlučio o optužbi protiv podnosioca i okrivljenog M.A. Polazeći od svega napred navedenog, Ustavni sud je ocenio da ukupna dužina trajanja postupka, kao jedinstvena celina, ne izlazi iz okvira razumnog roka, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja.

S obzirom na napred izloženo, Ustavni sud je ocenio da u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu K. 939/14 (ranije pred istim sudom u predmetu K. 355/11) nije povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) , rešavajući kao u prvom delu izreke.

6. Ustavni sud je, uvidom u presudu Osnovnog suda u Nišu K. 939/14 od 13. januara 2017. godine i osporenu presudu Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 893/17 od 18. oktobra 2017. godine, utvrdio da one sadrže detaljno i jasno obrazloženje, zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, te je , stoga, polazeći od prethodno navedenog, ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporene presude.

U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 36. Ustava, Ustavni sud ukazuje da samo formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

Ustavni sud konstatuje da se odredbom člana 21. Ustava ne jemči nijedno određeno pravo ili sloboda, već se utvrđuje načelo zabrane diskriminacije u skladu sa kojim se ostvaruju sva zajemčena prava i slobode, te je njegova povreda akcesorne prirode, što znači da do nje može doći samo u vezi sa utvrđenom povredom ili uskraćivanjem nekog određenog prava, odnosno slobode, a do čega u konkretnom slučaju nije došlo.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu odbacio ustavnu žalbu u delu u kome se osporava presuda Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 893/17 od 18. oktobra 2017. godine, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe zbog doprinosa podnosioca dužini trajanja postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti