Ustavni sud: prigovor radi ubrzavanja postupka dozvoljen do pravnosnažnosti

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenje kojim je odbačen prigovor radi ubrzavanja postupka. Sud zauzima stav da se prigovor može podneti dok postupak nije pravnosnažno okončan, a ne samo do donošenja prvostepene odluke, čime je povređeno pravo na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-11078/2020
29.06.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić , dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Milan Škulić, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi M . T . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. juna 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. T . i utvrđuje da je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu R4P. 278/20 od 7. oktobra 2020. godine povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu R4P. 278/20 od 7. oktobra 2020. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja parničnog postupka koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 21930/20 .

O b r a z l o ž e nj e

1. M. T . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 12 . novembra 2020. godine, preko punomoćnika P . T , advokata iz Beograda , ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu R4P. 278/20 od 7. oktobra 2020. godine , zbog po vrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. i člana 58. Ustava Republike Srbije. Podnosilac se istovremeno pozvao i na povredu prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i prava iz člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, čiju eventualnu povredu ili uskraćivanje Ustavni sud ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava kojima su zajemčena ista prava.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi , između ostalog, naveo: da je osporenim rešenjem odbačen kao nedozvoljen njegov prigovor radi ub rzavanja parničnog post upka; da je osporeno rešenje potpuno nezakonito , jer je odredbom člana 5 . stav 1 . Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča, ali pod okončanjem postupka se ne smatra sama radnja donošenja odluke od strane prvostepenog sud a kojom se postupak okončava, već se pod okončanjem postupka smatra pravnosnažnost odluke kojom je postupak okončan; da u momentu podnošenja prigovora radi ubrzavanja predmetni postupak nije bio pravnosnažno okončan, te sud nije bio ovlašćen da prigovor odbaci .

Podnosilac ustavne žalbe je predl ožio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno rešenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu R4P. 278/20, sajt Portala pravosuđe Srbije i drugu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Podnosilac ustavne žalbe M. T . je 4. septembra 2020. godine podneo prigovor radi ubrzavanja parničnog postupka koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 21930/20 .

Prvi osnovni sud u Beogradu je osporenim rešenjem R4P. 278/20 od 7. oktobra 2020. godine odbacio kao nedozvoljen podnosiočev prigovor. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno: da iz spisa predmeta P. 21930/20 proizlazi da je 23. septembra 2020. godine doneta prvostepena presuda kojom je održano na snazi rešenje o izvršenju kojom je podnosilac obavezan da pravnom prethodniku tužioca plati određeni novčani iznos; da je svrha podnetog prigovora ubrzavanje postupka, a kako je prvostepeni sud okončao parnični postupak donošenjem presude 23. septembra 2020. godine to podneti prigovor ne može da ostvari svrhu ubrzanja postupka zbog čega je ovaj institut i ustanovljen, pa je sud odlučio kao u izreci rešenja.

3.2. Podnosilac ustavne žalbe je 22. oktobra 2020. godine podneo žalbu protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 21930/20 od 23. septembra 2020. godine.

Viši sud u Beogradu je presudom Gž. 18504/21 od 25. avgusta 2021. godine delimično potvrdio i delimično preinačio prvostepenu presudu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava , prema kojem g reška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica načinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, najpre , konstatuje da se u stavnom žalbom osporava rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu R4P. 278/20 od 7. oktobra 2020. godine kojim je odbačen kao nedozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja parničnog postupka, sa obrazloženjem da je svrha podnetog prigovora ubrzavanje postupka, a kako je prvostepeni sud okončao parnični postupak donošenjem presude 23. septembra 2020. godine to podneti prigovor ne može da ostvari navedenu zakonsku svrhu.

Ustavni sud, dalje, konstatuje da je u sprovedenom postupku utvrdio da je prvostepena parnična presuda u predmetu P. 21930/20 doneta 23. septembra 2020. godine , da je drugostepena parnična presuda doneta 25. avgusta 2021. godine. Podnosilac ustavne žalbe je prigovor radi ubrzavanja predmetnog parničnog postupka podneo 4. septembra 2020. godine , znači znatno ranije pre pravnosnažnog okončanja parničnog postupka.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanovište koje je zauzeto u osporenom rešenju Prvog osnovnog suda u Beogradu R4P. 278/20 od 7. oktobra 2020. godine da je prigovor radi ubrzavanja predmetnog parničnog postupka nedozvoljen, jer je podnet nakon njegovog okončanja , ustavnopravno neprihvatljivo (ovako se Ustavni sud izjasnio u Odlukama Už- 2005/2018 od 29. septembra 2022. godine i Už-1507/2018 od 24. oktobra 2019. godine, videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

6. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je osporenim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu R4P. 278/20 od 7. oktobra 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povre de navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu i određenjem da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja parničnog postupka koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 21930/20 , odlučujući kao u tački 2. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

7. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica, to nije posebno razmatrao istaknutu povred u prava iz čl. 36. i 58. Ustava.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Ustavni sud: prigovor radi ubrzavanja postupka dozvoljen do pravnosnažnosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti