Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko pet godina. Sud je ocenio da su prevashodno propusti prvostepenog suda doveli do nerazumno dugog trajanja postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda Vesna Il ić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. S lijepčević, dr Marija Draškić, Milan Stanić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. Đ. iz Aleksinca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. aprila 2016. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Z. Đ . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu – Sudska jedinica u Aleksincu u predmetu P1. 1569/11 (inicijalno predmet P1. 304/08 ranijeg O pštinskog suda u Aleksincu) povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. Đ . iz Aleksinca podneo je Ustavnom sudu, 20. decembra 2013. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji je vo đen pred O snovnim sudom u Nišu – Sudska jedinica u Aleksincu u predmetu P1. 1569/1 (inicijalno predmet P1. 304/08 ranijeg Opštinskog suda u Aleksincu), kao iz zbog povrede prava na rehabilitaciju i naknadu štete, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, kao i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 35. st. 2. i 3, člana 36. st. 1. i 2. i člana 58. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe ističe da je radni spor, koji je vodio protiv poslodavca „T. D.“ AD iz Smedereva, okončan posle pet godina i tri meseca, iako se ovaj postupak, shodno važećim propisima, smatra hitnim. Podnosilac je mišljenja da mu je „neosnovano dugim trajanjem“ osporenog postupka povređeno, najpre, pravo na suđenje u razumnom roku, a da je ova povreda dovela do povrede i ostalih označenih ustavnih prava. Naime, po mišljenju podnosioca njegova potraživanja iz radnog odnosa, utvrđena pravnosnažnom i izvršnom presudom, su postala neneplativa jer je, u međuvremenu, rešenjem Privrednog suda u Požarevcu St. 15/2013 od 15. novembra 2013. godine, usvojen Plan reorganizacije, a „i prema podacima Narodne banke Srbije tuženom je na dan 20. decembar 2013. godine blokiran račun za iznos preko 700.000,00 dinara“. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i naknadi podnosiocu materijalnu štetu u iznosima koji su bili dosuđeni presudom O snovnog sud a u Nišu – Sudska jedinica u Aleksincu P1. 1569/11 od 19. marta. 2012. godine, „i to na ime naknade zarade u ukupnom iznosu od 736.564,10 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznose i u rokovima preciziranim navedenom presudom, troškove spora u iznosu od 27.700,00 dinara, kao i poreze i doprinose utvrđene presudom u iznosu od 458.102,55 dinara“. Podnosilac nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dostavljene dokaze uz ustavnu žalbu, kao i spise predmeta P1. 1569/11 Osnovnog sud a u Nišu – Sudska jedinica u Aleksincu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 10. juna 2008. godine Opštinskom sudu u Aleksincu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tuženog T. „D.“ AD iz Smedereva, radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa od 11. aprila 2006, poništaja aneksa ugovora o radu od 13. marta 2008. godine, vraćanja na rad i isplate zaostalih zarada, naknada zarada, poreza i doprinosa, sa zakonskom zateznom kamatom od 1. juna 2006. godine. Predmet je pred Opštinskim sudom zaveden pod brojem P1. 304/08. Podneskom od 28. oktobra 2008. godine tužilac je povukao tužbu za deo zarada koje mu je poslodavac u međuvremenu isplatio, te tražio još i poništaj rešenja tuženog od 6. februara 2008. godine.

Nakon četiri održana ročišta, Opštinski sud je, delimičnom presudom P1. 304/08 od 13. januara 2009. godine, u prvom stavu izreke, odbacio kao neblagovremenu tužbu tužioca kojim je tražio poništaj rešenja tuženog od 6. februara 2008. godine, u drugom stavu izreke je usvojio tužbeni zahtev tužioca i poništio kao nezakonit aneks ugovora o radu od 13. marta 2008. godine i rešenje tuženog od 11. aprila 2006. godine, te obavezao tuženog da tužioca vrati na rad i rasporedi ga u skladu sa stručnom spremom koju poseduje, dok je trećim stavom izreke odlučeno da će se o zahtevu tužioca kojim je tražio da mu se priznaju prava iz radnog odnosa po osnovu neisplaćenih zarada i doprinosa od 16. aprila 2008. godine, pa nadalje, odlučiti konačnom presudom. Odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj 27. februara 2009. godine, Okružni sud u Nišu je rešenjem Gž1. 645/09 od 17. juna 2009. godine ukinuo delimičnu presudu u drugom stavu izreke i u tom delu vratio predmet prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Predmet je u ponovnom prvostepenom postupku dobio novi broj P1. 256/09 i nakon dva održana ročišta, presudom Opštinskog suda P1. 256/09 od 21. septembra 2009. godine je u celosti odbijen tužbeni zahtev tužioca. Odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj 30. oktobra 2009. godine, Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž1. 1333/10 od 11. februara 2011. godine, preinačio prvostepenu presudu tako što je usvojio tužbeni zahtev tužioca i poništio rešenje tuženog od 11. aprila 2006. godine kao nezakonito i obaveza o tužen og da tužioca vrati na rad i prizna mu sva prava iz radnog odnosa, te odbio žalbu „tuženika“ (rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž1. 1333/10 od 5. septembra 2011. godine ispravljena je ova presuda, jer umesto žalbe tuženika treba da stoji žalba tužioca) i potvrdio prvostepenu presudu kojom je odbijen zahtev tužioca za poništaj aneksa ugovora o radu od 13. marta 2008. godine, dok je prvostepenu presudu ukinuo u delu koji se odnosi na potraživanje tužioca za isplatu zarade i doprinosa, te troškova postupka i u tom delu vratio spise predmeta prvostepenom sudu radi ponovnog suđenja.

Do donošenja treće po redu prvostepene presude, sada Osnovnog suda u Nišu – Sudska jedinica u Aleksincu P1. 1569/11 od 19. marta 2012. godine, kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca radi isplate iz radnog odnosa, održano je pet ročišta na kojima je saslušan tužilac i obavljeno finansijsko veštačenje, sa dve dopune nalaza veštaka. Jedno ročište nije održano jer je nalaz veštaka dostavljen neposredno pred ročište. Tuženi je, nezadovoljan navedenom presudom, izjavio žalbu 3. maja 2012. godine. Rešenjem Apelacionog sud a u Nišu Gž1. 193/12 od 30. novembra 2012. godine su, najpre, vraćeni nerazmotreni spisi prvostepenom sudu radi otklanjanja nedostataka, a zatim je taj sud presudom Gž1. 192/13 od 27. septembra 2013. godine, u ovom sporu radi naknade štete zbog nezakonitog otkaza, delimično potvrdio a delimično preinačio prvostepenu presudu. Spisi predmeta su dostavljeni 31. oktobra 2013. godine Osnovnom sudu u Nišu, a navedena presuda je primljena 7. novembra 2013. godine u Sudskoj jedinici u Aleksincu, te uručena punomoćniku tužioca 21. novembra 2013. godine.

Rešenjem Privrednog suda u Požarevcu St. 15/2013 od 15. novembra 2013. godine, prvim stavom izreke, utvrđeno je da se otvara stečajni postupak nad stečajnim dužnikom T. „D.“ AD iz V. – Smederevo, drugim stavom izreke je potvrđeno usvajanje plana reorganizacije predlagača - stečajnog dužnika bliže određenog u izreci, te trećim stavom izreke obustavljen je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom i konstatovano, između ostalog, da je Plan reorganizacije izvršna isprava i da se smatra novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena, uključujući i eventualna potraživanja poverilaca koj i nisu obuhvaćeni planom i nisu učestvovali u postupku , nastala do dana usvajanja Plana.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 10 . Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11) (u daljem tekstu: ZPP), koji se, saglasno odredbi člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), primenjivao do okončanja parnice, propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odug ovlačenja i sa što manje troškova.

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je parnica, čije trajanje osporava podnosilac, kao tužilac u ovom postupku, trajala pet godina, pet meseci i 11 dana, računajući od 10. juna 200 8. godine, kao dana podnošenja tužbe Opštinskom sudu u Aleksincu, do 21. novembra 2013. godine, kao dana kada je punomoćniku tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, uručena presuda Apelacionog suda u Nišu, kojom je okončan ovaj postupak.

Ovo bi moglo da ukazuje da navedeni parnični postupak nije okončan u okviru standarda razumnog roka, na šta i podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi. Međutim, polazeći od toga da je razumna dužina trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja koje u sporu treba raspraviti, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja nadležnih sudova, kao i značaja prava o kome se raspravljalo za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na du žinu trajanj a postupka.

Po mišljenju Ustavnog suda, predmetni postupak u kom se odlučivalo o osnovanosti tužbenog zahteva podnosioca povodom prestanka radnog odnosa i naknade štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa ne može se okarakterisati kao posebno složen, s obzirom na pravna i činjenična pitanja koja je trebalo raspraviti.

Razmatrajući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne ža lbe, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac imao poseban značaj, i u psihološkom i egzistencijalnom smislu, da sud o njegovim zahtevima iz tužbe odluči u razumnom roku, s obzirom na vrstu spora i karakter štete čiju naknadu je potraživao.

Prema nalaženju Ustavnog suda, na strani podnosioca ustavne žalbe nema doprinosa dužem trajanju postupka.

Ispitujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud je zaključio da je prevashodno postupanje nadležnih prvostepenih sudova dovelo do toga da predmetni parnični postupak duže traje i da bude pravnosnažno okončan nakon više od pet godina u dve instance, što ne odgovara obavezi suda da hitno postupa u ovoj vrsti sporova. Ustavni sud konstatuje da su odluke prvostepenog suda dva puta ukidane od strane drugostepenog suda, najpre, delimična presuda u celini, a zatim je naredna prvostepena presuda, koja je preinačena u delu odluke o nezakonitosti rešenja o prestanku radnog odnosa, ukinuta u delu koji se odnosio na novčana potraživanja tužioca. Tek nakon treće po redu prvostepene presude, koja je takođe delimično preinačena od strane Apelacionog suda u Nišu, spor je pravnosnažno okončan. Takođe, u prilog propustima prvostepenog suda da preduzme sve procesne mere za okončanje spora u okviru razumnog roka govori i to da su mu u žalbenom postupku jednom vraćani nerazmotreni spisi radi dopune postupka. Pored iznetog, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u presudi od 6. septembra 2005. godine u predmetu Pavlyulynets protiv Ukrajine (broj aplikacije 70767/01, stav 51 .), u kome je konstatovano da ponovno razmatranje jednog predmeta posle vraćanja na nižu instancu može, samo po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu tužene države .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da se ne može prihvatiti da je razumno da radni spor, nastao povodom prestanka radnog odnosa i naknade štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa, a u odsustvu doprinosa podnosioca, u dve sudske instance, traje više od pet godina. Ovo posebno jer, kako prema domaćem pravu, tako i prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, u pogledu postupanja sudova u radnim sporovima postoji obaveza hitnog postupanja i odlučivanja. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15 -dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu ovom delu usvojio, odlučujući kao u prvom delu izreke.

Budući da podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u smislu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud smatra da je donošenje odluke kojom je utvrđena povreda označenog prava, dovoljno da se postigne adekvatno pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe.

6. Povodom istaknutih povreda prava na rehbilitaciju i naknadu štete, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, kao i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 35. st. 2. i 3, člana 36. st. 1. i 2. i člana 58. Ustava, Ustavni sud je ocenio da trajanjem postupka nisu mogla biti povređena ova prava. Podnosilac, pri tome nije nav eo nijedan drugi razlog i dokaz kojim bi potkrepio tvrdnje o povredi ovih prava, izuzev što je novonastalu situaciju kod tuženog , shodno rešenju Privrednog suda u Požarevcu St. 15/2013 od 15. novembra 2013. godine , protumačio kao uzrok nenaplativosti njegovih potraživanja, iako je, suprotno navodima ustavne žalbe, usvojeni Plan reorganizacije izvršna isprava, koja kao novi ugovor za izmirenje potraživanja, uključuje, ne samo ona potraživanja koja su u njemu navedena, već i eventualna potraživanja poverilaca koja nisu obuhvaćeni planom i poverilaca koji nisu učestvovali u tom postupku, a koja su nastala do dana usvajanja plana, te u koju kategoriju spada i tužilac, čije je potraživanje iz radnog odnosa pravnosnažno utvrđeno 27. septembra 2013. godine.

Što se tiče zahteva za naknadu materijalne štete, Ustavni sud ukazuje da iz odredbe člana 85. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu nesumnjivo proizilazi obaveza podnosioca da u svakom konkretnom slučaju dostavi dokaze da je pretrpeo štetu zbog postupanja suda, kao i da dostavi dokaze o visini štete i navede činjenice koje potkrepljuju te tvrdnje. Ustavni sud konstatuje da, u konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe nije dokazao da je pretrpeo materijalnu štetu zbog dugog trajanja parničnog postupka.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u drugom delu izreke, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1), člana 45. ta čka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti