Odbijena ustavna žalba zbog odbacivanja revizije u imovinskopravnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu Olge Ilić, utvrdivši da Vrhovni sud Srbije nije povredio pravo na pravično suđenje odbacivanjem njene revizije. Merodavna vrednost spora je ona označena u tužbi, a naknadna izmena sporazumom stranaka ne proizvodi pravno dejstvo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-111/2010
10.10.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi V eća, u postupku po ustavnoj žalbi Olge Ilić iz Stepanovićeva , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Olge Ilić izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 2880/09 od 30 . septembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Olga Ilić iz Stepanovićeva podnela je 8. januara 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu , dopunjenu podneskom od 23. marta 2010. godine, protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 2880/09 od 30. septembra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 36. stav 2. i članom 58. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je Vrhovni sud Srbije pogrešno konstatovao da je vrednost spora 280.000,00 dinara, a ne 510.000,00 dinara, kako je, na osnovu sporazuma stranaka, utvrđeno na ročištu održan om 12. maja 2008. godine. Dalje je navela da nijednim propisom nije zabranjeno da se menja vred nost spora označena u tužbi , te smatra da kako je dozvoljeno menjati tužbeni zahtev, tako je dozvoljeno menjati i neke njegove delove, pogotovo kad postoji saglasnost tuženog . Predložila je da Ustavni sud poništi osporeno rešenje.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Sadu P. 6720/07 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Protiv podnositeljke ustavne žalbe kao tužene je 18. septembra 2007. godine podneta tužba Opštinskom sudu u Novom Sadu , radi pobijanja dužnikovih pravnih radnji. Tužioci su u tužbi naznačili vrednost predmeta spora na iznos od 280.000,00 dinara.

Punomoćnik tužene je na ročištu za glavnu raspravu održanom 2 . novembra 2007. godine osporio osnovanost tužbenog zahteva tužilaca.

Nakon više održanih ročišta, pred zaključenje glavne rasprave, punomoćnik tužilaca i punomoćnik tužene su na ročištu odr žanom 12. maja 2008. godine saglasno izjavili da kao vrednost predmeta spora opredeljuju iznos od 510.000,00 dinara. Sud je doneo rešenje kojim je utvrdio da vrednost predemeta spora iznosi 510.000,00 dinara. Tokom glavne rasprave nije bilo preinačenja tužbenog zahteva.

Prvostepeni postupak je okončan 12. maja 2008. godine, presudom Opštinskog sud a u Novom Sadu P. 6720/07, kojom je tužbeni zahtev tužilaca usvojen.

Okružni sud u Novom Sadu je 19. marta 2009. godine, odlučujući o žalbi tužene, doneo presudu Gž. 5366/08 kojom je odbio žalbu tužene i potvrdio presudu Opštinskog suda u Novom Sadu P. 6720/07 od 12. maja 2008. godine.

Vrhovni sud Srbije je 30. septembra 2009. godine, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 5366/08 od 19. marta 2009. godine , doneo osporeno rešenje Rev. 2880/09, kojim je reviziju odbacio kao nedozvoljenu. U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da se radi o imovinskopravnom sporu radi utvrđenja, po tužbi podnetoj 18. septembra 2007. godine, u kojoj je označena vrednost predmeta spora od 280.000,00 dinara; da prema članu 394. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora ne prelazi 500.000,00 dinara; da kako vrednost predmeta spora ne prelazi 500.000,00 dinara, revizija tužene nije d ozvoljena na osnovu člana 394. stav 3. Zakona o parničnom postupku; da je bez uticaja utvrđenje vrednosti predmeta spora na ročištu za glavnu raspravu održanom 12. maja 2008. godine u iznosu od 510.000,00 dinara, jer je sud postupio suprotno odredbi člana 34. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je zajemčeno svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 2. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Odredbama člana 58. Ustava je utvrđeno: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.); da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (stav 4.).

Odredbama člana 34. Zakona o parničnom postupku(„Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano: da ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, ali tužilac u tužbi navede da pristaje da umesto ispunjenja tog zahteva primi određeni novčani iznos, kao vrednost predmeta spora uzeće se taj iznos (stav 1.); da je u drugim slučajevima, kad se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, merodavna vrednost predmeta spora koju je tužilac naznačio u tužbi (stav 2.); da ako je u slučaju iz stava 2. ovog člana tužilac očigledno suviše visoko ili suviše nisko označio vrednost predmeta spora, sud će, najdocnije na pripremnom ročištu, a ako pripremno ročište nije održano onda na glavnoj raspravi, pre početka raspravljanja o glavnoj stvari, brzo i na pogodan način proveriti tačnost označene vrednosti (stav 3.).

Odredbom člana 394. stav 2. navedenog zakona bilo je propisano da revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi 500.000 dinara.

Članom 404. istog zakona bilo je propisano da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti revizijski sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 401 .), nije učinio prvostepeni sud.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije nisu povređena prava podnositeljke na prav ično suđenje i na pravno sredstvo zajemčena ovim ustavnim odredbama.

Naime, parnični postupak koji je prethodio postupku po ustavnoj žalbi započet je tužbom koju su 18. septembra 2007. godine podneli tužioci protiv tužene, ovde podnositeljke ustavne žalbe , i u kojoj su o značili vrednost predmeta spora na iznos od 280.000,00 dinara. Iz prethodno citiranih odredaba Zakona o parničnom postupku proizlazi da je merodavna ona vrednost predmeta spora koja je označena u tužbi. Stoga Ustavni sud nalazi da su tvrdnje podnositeljke ustavne žalbe o pravu stranaka da tokom trajanja parnice izmene vrednost predmeta spora posledica pogrešnog tumačenja relevantnih procesnih normi. Naime, Ustavni sud ističe da vrednost predmeta spora označena u tužbi može biti izmenjena ako sud, isključivo na samom početku parničnog postupka, pre početka raspravljanja o glavnoj stvari, nađe da je vrednost predmeta spora u tužbi određena očigledno previsoko ili prenisko, što se u konkretnom slučaju nije dogodilo, a na šta ni podnositeljka ustavna žalbe kao tužena nije ukazala, već se na ročištu održanom 2. novembra 2007. godine, osporavanjem osnovanosti tužbenog zahteva, upustila u raspravljanje o glavnoj stvari. Sa druge strane, prema stanovištu Ustavnog suda, a koje je zastupljeno i u pravnoj teoriji i praksi , vrednost predmeta spora označena u tužbi može biti izmenjena u toku postupka, ali samo kao posledica preinačenja tužbenog zahteva, što se takođe u konkretnom slučaju nije dogodilo. Stoga je, po oceni Ustavnog suda, Vrhovni sud Srbije u osporenom rešenju zauzeo ustavnopravno prihvatljiv stav kada je našao da saglasnost parničnih stranaka da povećaju vrednost predmeta spora označen u tužbi ne moži proizvoditi pravno dejstvo, te da stoga nisu ispunjeni Zakonom propisani uslovi za izjavljivanje revizije, a što za pravnu posledicu ima njeno odbacivanje.

Ustavni sud, pri tome, napominje da sud koji odlučuje o izjavljenom pravnom leku , ima ne samo pravo, već i obavezu da pre upuštanja u ocenu njegove osnovanosti odluči i o njegovoj dopuštenosti. U tom pogledu revizijski sud ne može biti vezan ocenom prvostepenog suda da vrednost predmeta spora prelazi granični iznos, ako je promena vrednosti spora u toku parnice bila izvršena suprotno članu 34. stav 3. tada važećeg Zakona o parničnom postupku. Kada je reč o reviziji, ovlašćenje revizijskog suda da odbaci svaku reviziju za koju nađe da je nedozvoljena izričito je bila propisana članom 404. navedenog zakona. Vrhovni sud, stoga, nije bio veza n ni utvrđenjem prvostepenog suda da vrednost predmetnog spora iznosi 510.000,00 dinara, s obzirom na to da je prvostepeni sud postupio suprotno odredbi člana 34. stav 3. istog zakona (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u slučaju „Dobrić protiv Srbije“ od 21. juna 2011. godine , stav 54.). Polazeći od izloženog, Ustavni sud nalazi da odluka Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nije bila rezultat proizvoljne primene procesnog prava na štetu podnositeljke ustavne žalbe.

Iz prethodno iznete ocene Ustavnog suda da osporenim pojedinačnim aktom podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, sledi i ocena da su neosnovani i navodi podnositeljke da joj je odbacivanjem izjavljenog vanrednog pravnog leka povređeno pravo zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava. Ustavni sud napominje da je povodom ovog ustavnopravnog pitanja isti stav zauzeo u više svojih odluka (videti odluke Ustavnog suda Už - 232/2008 od 25. decembra 2008. godine, Už - 272/2008 od 24. februara 2010. godine , Už - 1125/2008 od 7. jula. 2011. godine i dr.), kao i da se stav Ustavnog suda temelji na praksi Evropskog suda za ljudska prava (videti presudu u slučaju „Dobrić protiv Srbije“ od 21. juna 2011. godine).

Konačno, Ustavni sud ističe da je neosnovano pozivanje podnositeljke ustavne žalbe na povredu prava na imovinu iz člana 58. Ustava. jer osporenim rešenjem nije odlučivano ni o jednom njenom imovinskom pravu, već samo o tome da li su ispunjene procesne pretpostavke za izjavljivanje revizije.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu

kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11).

6. Na osnovu svega navedenog i odre daba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , Ustabvni s ud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbijena ustavna žalba zbog odbacivanja revizije u imovinskopravnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti