Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u vezi sa poljoprivrednim subvencijama

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu Milovana Pajovića izjavljenu protiv presude Upravnog suda. Žalbom se, u suštini, osporava zakonitost odluke, a Ustavni sud nije utvrdio proizvoljnu ili diskriminacionu primenu prava koja bi ukazivala na povredu ustavnih prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milovana Pajovića iz sela Polokce, Deževa, Opština Novi Pazar, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. maja 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milovana Pajovića izjavljena protiv presude Upravnog suda 15 U 11565/10 (2009) od 18. novembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milovan Pajović iz sela Polokce, Deževa, Opština Novi Pazar, je 6. januara 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu, dopunjenu 7. marta 2011. godine, protiv presude Upravnog suda 15 U 11565/10 (2009) od 18. novembra 2010. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije i povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da mu je povređeno pravo iz člana 6. tačka 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: „da upravni organi nisu pravilno primenili materijalno pravo; da nisu poštovana pravila postupka; da činjenično stanje nije pravilno utvrđeno; da nije saslušan kao stranka; da su stavovi drugospepenog organa protivrečni i nezakoniti i da nemaju uporišta u propisu koji regulišu; da su na ovaj način diskriminisana poljoprivredna gazdinstva“ i od Ustavnog suda „zahteva da poništi osporenu presudu Upravnog suda ili utvrdi povredu Ustava i naknadi štetu od 150.000 dinara“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe i njene dopune, Ustavni sud je utvrdio da je Upravni sud osporenom presudom 15 U 11565/10 (2009) od 18. novembra 2010. godine, u predmetu korišćenja sredstva za podršku razvoja sela, odbio kao neosnovanu tužbu tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv rešenja Ministrastva poljoprivrede, šumarstava i vodoprivrede Republike Srbije broj 400-00-00889/2009-06 od 21. jula 2009. godine.

U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, navedeno: da je rešenjem Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije broj 400-00-00889/2009-06 od 21. jula 2009. godine, tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, odbijen zahtev za priznanje korišćenja sredstava za podršku razvoju sela kroz povećanje konkurentnosti poljoprivrede za nabavljenu motokosačicu 407 D, 8 ks i prskalicu po računu broj 152/09 od 30. aprila 2009. godine; da je u pitanju moto-kosačica koja ima svoj pogon i koji nije priključni deo mehanizacije za pripremu i distribuciju stočne hrane na gazdinstvu; da tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, ne ispunjava uslove propisane odredbama člana 6. Uredbe o korišćenju sredstava za podršku razvoja sela kroz povećanje konkurentnosti poljoprivrede za 2009. godinu („Službeni glasnik RS“, br. 14/09...36/09), kojima je propisano da se podsticajna sredstva za namene iz člana 1. stav 2. ove Uredbe utvrđuju u procentu od iznosa cene, i to 40% procenata od iznosa cene za marginalna područja, maksimalni iznos odobrenih sredstva u iznosu od 400.000 dinara za mehanizaciju za pripremu i distribuciju stočne hrane na gazdinstvu (kosačice, prevrtači sena i balirke); da je nesporno utvrđeno da se u konkretnom slučaju radi o samostalnoj mašini sa sopstvenim pogonom i da se ne radi o opremi za mehanizaciju za pripremu i distribuciju stočne hrane na gazdinstvu.

Upravni sud je rešavajući ovaj upravni spor ocenio, da je u sprovedenom upravnom postupku, pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, da nisu učinjene povrede pravila postupka i da je pravilno primenjeno materijalno pravo, što čini zakonitom odluku tuženog organa.

4. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su mu osporenom presudom Upravnog suda povređeno načelo zabrane dskriminacije iz člana 21. Ustava i pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Odredbom člana 16. stav 2. Ustava, na koju se podnosilac u ustavnoj žalbi poziva, utvrđeno je da su opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju i da potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu sa Ustavom.

Odredbama člana 21. Ustava zajemčeno je: da su svi pred Ustavom i zakonom jednaki (stav 1.); da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (stav 2.); da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (stav 3.); da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (stav 4.).

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je da svako ima pravo na nezavistan, nepristrasan i u zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovi pravima i obavezam, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

S obzirom na to da se odredbom člana 16. stav 2. Ustava ne garantuje neko ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda, Ustavni sud je razmatrao ustavnu žalbu sa stanovišta drugih prava zajemčenih Ustavom, na čiju se povredu u žalbi ukazuje.

Ustavni sud konstatuje da je označenim članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda garantovano pravo na pravično suđenje, čiju zaštitu pruža i Ustav u članu 32, te se ocena eventualne povrede ili uskraćivanja ovog prava vrši u odnosu na navedeni član Ustava.

5. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je osporena presuda doneta uz proizvoljnu ili diskriminacionu primenu prava, čime bi se ukazalo na očiglednu arbitrernost i nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a na štetu podnosioca ustavne žalbe, što bi dovelo do povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Po oceni Ustavnog suda, navodi ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje predstavljaju posledicu pogrešne ocene i tumačenja utvrđenog činjeničnog stanja i zakonskih odredaba od strane podnosioca, koji od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da ispita zakonitost osporene presude.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i načina na koji su sudovi primenili materijalno pravo, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizilazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno. U postupku po ustavnoj žalbi ne vrši se kontrola ocene dokaza ili primene zakona od strane redovnih sudova, osim ako dokazi nisu cenjeni očigledno na štetu stranke koja je podnela ustavnu žalbu, odnosno ako nije uočljiva greška u tumačenju prava zasnovana na načelno netačnom gledištu koje je od značaja za ostvarivanje i zaštitu nekog ljudskog prava i ima posebnu težinu u svom materijalnom značenju za konkretan pravni slučaj. U vezi sa tim, Ustavni sud je stanovišta da je Upravni sud dovoljno jasno obrazložio svoju odluku, a takvo obrazloženje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim. Navedeni pravni stav Ustavni sud je već izrazio u više svojih odluka (vidi, pored ostalih, Rešenje Už-3765/2010 od 10. marta 2011. godine), kojima je odbacivao ustavne žalbe kada je utvrdio da se njima od Ustavnog suda traži da postupa kao instancioni sud.

Kako je povreda načela zabrane diskriminacije akcesorne prirode, odnosno može biti vezana samo za istovremeno učinjenu povredu ili uskraćivanje nekog određenog ustavnog prava ili slobode, a u konkretnom slučaju nije utvrđena povreda Ustavom garantovanog prava ili slobode, Ustavni sud je ocenio da nema osnova za tvrdnju podnosioca ustavne žalbe da je osporenom presudom povređeno načelo zabrane diskriminacije garantovano članom 21. Ustava.

Ocenjujući da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenih ustavnih prava podnosioca ustavne žalbe, te imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda traži ocenu zakonitosti osporene presude, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u vezi sa poljoprivrednim subvencijama

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti