Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na povredu prava na suđenje u razumnom roku, zbog višegodišnje neaktivnosti suda, i dosudio naknadu štete. Zahtev za povredu prava na imovinu je odbijen, jer je izvršenje onemogućeno stečajem dužnika.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubice Marić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ljubice Marić i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Guči u predmetu I. 463/04 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija kao neosnovana .

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljubica Marić iz Beograda podnela je Ustavnom sudu 15. juna 2009. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Guči u predmetu I. 463/04.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je, na predlog podnositeljke, Opštinski sud u Guči 29. juna 2004. godine doneo rešenje o izvršenju I. 463/04; da je navedeno rešenje o izvršenju dostavljeno 18. novembra 2004. godine Narodnoj banci Srbije, ekspozituri Čačak; da se podnositeljka više puta obraćala Narodnoj banci Srbije da se izjasni o predmetnom izvršenju, te da se, nakon dobijene informacije da je izvršni dužnik u blokadi, obratila sudu tražeći nastavak izvršenja popisom pokretnih stvari dužnika, akcija i hartija od vrednosti, i zahtevajući da je sud obavesti o vremenu i mestu popisa; da o popisu nikada nije obaveštena, niti je na isti pozvana; da je u vreme pokretanja izvršnog postupka račun dužnika bio aktivan i da je dužnik radio; da ja navodno sudski izvršitelj 10. oktobra 2005. godine izašao na lice mesta radi popisa i procene pokretnih stvari i da je konstatovao da dužnik zvanično ne postoji; da je sud, po prijemu zahteva podnositeljke od 8. maja 2009. godine, „antidatirao“ zapisnik o popisu i proceni od 8. aprila 2009. godine; da imovinu izvršnog dužnika faktički koristi drugo privatno preduzeće; da podnositeljka nikada nije povukla predlog za izvršenje sa računa dužnika; da Narodna banka Srbije nikada nije obavestila sud o nemogućnosti sprovođenja rešenja o izvršenju, niti je pokrenula stečajni postupak protiv izvršnog dužnika. Podnositeljka ustavne žalbe je predložila da Ustavni sud utvrdi da su joj u predmetnom izvršnom postupku su povređena navedena Ustavom zajemčena prava, te da utvrdi pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne i materijalne štete.

Dopunom ustavne žalbe od 27. marta 2012. godine podnositeljka je opredelila istaknuti zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete u pogledu osnova i visine. Tako je na ime materijalne štete podnositeljka tražila da joj se isplati potraživanje po rešenju Opštinskog suda u Guči I. 463/04 od 29. juna 2004. godine, a na ime nematerijalne štete iznos od 180.000,00 dinara. Pored toga, podnositeljka je istakla da izvršni dužnik više ne postoji i da je predmetno izvršenje nesprovodivo.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U odgovoru Opštinskog suda u Guči navedeno je: da je pred ovim sudom, a na osnovu predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave od 29. aprila 2004. godine, pokrenut predmetni izvršni postupak radi naplate novčanog potraživanja; da je istog dana doneto i rešenje o izvršenju I. 463/04; da je sud, po pravnosnažnosti osporenog rešenja, prepis rešenja dostavio Narodnoj banci Srbije – Filijala u Užicu – Ekspozitura Čačak – Odeljenje za prinudnu naplatu, radi prenosa sredstava sa računa izvršnog dužnika; da je izvršni poverilac dana 12. septembra 2005. godine predložio promenu sredstva izvršenja, tražeći da se izvršenje sprovede popisom i procenom pokretnih stvari, kao i svih hartija od vrednosti, a ukoliko to nije moguće da se donese rešenje o obustavi izvršenja; da je sudski izvršitelj 10. oktobra 2005. godine izašao na lice mesta radi popisa pokretne imovine dužnika, ali da je konstatovao da je na mestu gde su se nalazile kancelarije dužnika sada predstavništvo drugog preduzeća i da nije pronašao nikakvu imovinu koja bi bila predmete procene i prodaje; da je, nakon toga, sud bio u obavezi da donese zaključak kojim će pozvati poverioca da predloži da se ponovo sprovede popis, ali da sud to nije učinio; da je 12. maja 2009. godine poverilac dostavio sudu podnesak kojim je tražio da ga sud obavesti o toku postupka; da je sud tek 13. maja 2009. godine obavestio poverioca da je novi popis od 8. aprila 2009. godine ostao bez uspeha , jer nisu nađene stvari koje bi bile predmet prodaje, i ujedno ga obavestio da u roku od 90 dana može predložiti novi popis; da sud nije mogao da sprovede predmetno izvršenje radi naplate potraživanja sa računa dužnika, iz razloga što je račun dužnika bio u blokadi, a nakon promene sredstva izvršenja sud je blagovremeno postupao, ali nije pronašao pokretnu imovinu koja bi mogla biti predmet prodaje; da je propust u radu suda to što nakon prvog popisa od 10. oktobra 2005. godine nije blagovremeno doneo zaključak o bezuspešnom popisu i pozvao poverioca da predloži novi popis, te da, ukoliko poverilac to ne učini ili ukoliko ponovni popis bude neuspešan, obustavi postupak i na taj način okonča predmetni izvršni postupak.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Kragujevcu I1. 1897/06 i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i pribavljenu toku postupka i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 29. juna 2004. godine podnela Opštinskom sudu u Guči predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Zanatske zadruge „Dragačevo“ Guča na osnovu verodostojne isprave – fakture broj 9/03 od 17. marta 2003. godine na ime izvršenih advokatskih usluga zastupanja . Predložila je da sud, ukoliko dužnik ne izvrši svoju obavezu dobrovoljno u roku od osam dana, odredi izvršenje radi naplate potraživanja poverioca u iznosu od 419.024,40 dinara, kao i troškove izvršenja, i naloži Narodnoj banci Srbije da izvrši plenidbu i prenos novčanih sredstava sa označenog tekućeg računa dužnika na označeni račun poverioca, kao i da u slučaju eventualnog nedostatka sredstava na računu dužnika, ili ukoliko je dužnikov račun ugašen ili je u blokadi, da sud sprovede izvršenje popisom i prodajom dužnikovih pokretnih stvari koje se nalaze u njegovoj državini, kao i plenidbom novca i hartija od vrednosti i prenosom tako unovčenih sredstava na označeni račun poverioca.

Opštinski sud u Guči je 29. juna 2004. godine doneo rešenje o izvršenju I. 463/04, kojim je usvojio predlog za izvršenje izvršnog poverioca, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i odredio troškove izvršenje u iznosu od 17.500,00 dinara. Prepis rešenja o izvršenju dostavljen je 5. jula 2004. godine izvršnom poveriocu, a 4. avgusta 2004. godine izvršnom dužniku.

Prepis rešenja dostavljen je 23. oktobra 2004. godine Ministarstvu finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Kragujevac – Filijala Čačak, koje je dopisom broj 434-884 od 5. novembra 2004. godine obavestilo sud da nije u mogućnosti da postup i po zahtevu suda, iz razloga što ta filijala nije nadležna da postupa u konkretnom slučaju. Nakon toga, Opštinski sud u Guči je navedenom organu 21. novembra 2004. godine ponovo dostavio prepis rešenja o izvršenju zajedno sa propratnim aktom I. 463/04 od 18. novembra 2004. godine.

Izvršni poverilac je podneskom od 12. septembra 2005. godine zatražio od suda da nastavi sa izvršenjem u predmetnom izvršnom postupku, s obzirom na to da je dužnik već duže vreme u blokadi, te da se izvršenje sprovede drugim sredstvom izvršenja određenim rešenjem o izvršenju. Predložila je da se izvršenje sprovede popis om pokretnih stvari dužnika koje se nalaze u njegovoj državini i popisom svih hartija od vrednosti, kao što su akcije kod banaka, te ukoliko se ne može sprovesti izvršenje da sud obustavi izvršenje.

Postupajući po rešenju o izvršenju, službeno lice Opštinskog suda u Guči pristupilo je 10. oktobra 2005. godine popisu i proceni pokretnih stvari. U zapisniku o popisu i proceni konstatovano je da je na licu mesta, gde su se nalazile kancelarije izvršnog dužnika, sada predstavništvo drugog pravnog lica, te da tom prilikom nije pronađena nikakva imovina koja bi bila predmet popisa.

Službeno lice Opštinskog suda u Guči ponovo je pristupilo popisu i proceni pokretnih stvari 8. aprila 2009. godine. U zapisniku o popisu i proceni konstatovano je da izvršni radnik na licu mesta nije pronašao nikog od predstavnika izvršnog dužnika, te da je od mesnog poštara saznao da za njih niko ne prima poštu.

Izvršni poverilac je podneskom od 12. maja 2009. godine tražio od Opštinskog suda u Guči da je , pored ostalog, obaveste o toku predmetnog izvršnog postupka , kao i da ga obaveste da li pred tim sudom postoji još neki izvršni postupak prema istom izvršnom dužniku.

Opštinski sud u Guči doneo je 13. maja 2009. godine zaključak I. 463/04, u kome je navedeno: da se uzima na znanje izveštaj sudskog izvršitelja ovog suda po zapisniku od 8. aprila 2009. godine, da je ostao bez uspeha, jer nisu nađene stvari koje mogu biti predmet izvršenja; da poverilac može u roku od 90 dana od dana prijema ovog zaključka predložiti da se ponovo sprovede popis; da će, ako izvršni poverilac u tom roku ne predloži da se popis ponovo sprovede, ili ako se ni prilikom ponovnog popisa ne nađu stvari koje mogu biti predmet izvršenja, sud obustaviti izvršenje, u skladu sa članom 79. stav 4. Zakona o izvršnom postupku.

Povodom zahteva izvršnog poverioca od 8. maja 2009. godine, Opštinski sud u Guči je dopisom od 18. maja 2009. godine obavestio poverioca o toku predmetnog izvršnog postupka. Pored toga, navedeno je da se protiv istog izvršnog dužnika pred Opštinskim sudom u Guči vodi još jedan postupak, te da ni taj postupak nije završen iz istih razloga kao i predmetni izvršni postupak .

Izvršni poverilac je 17. jula 2009. godine dostavio Opštinskom sudu u Guči podnesak kojim je predložio nastavak postupka izvršenja „na tekućem računu i na svoj imovini“ dužnika, kao i na imovini zadrugara, odnosno na imovini pravnog sledbenika, ako takva postoji. Pored toga, izvršni poverilac je tražio da prisustvuje svim budućim radnjama izvršenja.

Prema izveštaju Narodne banke Srbije – Prinudna naplata, Opšta zanatska zadruga „Dragačevo“ Guča se nalazila u trajnoj blokadi od 23. januara 2004. godine.

Rešenjem Privrednog suda u Čačku St. 180/10 od 24. juna 2010. godine otvoren je i zaključen stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Opšta zanatska zadruga „Dragačevo“ Guča.

Prema podacima Agencije za privredne registre, Opšta zanatska zadruga Dragačevo sa p .o. Guča, je bila pravno lice čiji su osnivači fizička lica i koja nije raspolagala imovinom u društvenoj svojini. Navedeno pravno lice je brisano iz registra 17. maja 2011. godine.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1. ); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1. ).

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 28/00, 73/00 i 71/01) (u daljem tekstu: ranije važeći ZIP), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.); da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 10. stav 1. ); da sud određuje izvršenje radi ostvarenja novčanog potraživanja onim sredstvima i na onim predmetima koji su navedeni u predlogu za izvršenje, da će sud, kad je poverilac predložio više sredstava ili više predmeta izvršenja, po službenoj dužnosti, izvršenje ograničiti samo na neka od tih sredstava, odnosno predmeta, ako su dovoljni za ostvarenje potraživanja (član 30.); da se rešenje o izvršenju, doneseno na osnovu verodostojne isprave, dostavlja odgovarajućem nosiocu platnog prometa tek pošto postane pravnosnažno, osim ako je izvršenje određeno na osnovu menice i čeka sa protestom i povratnim računom, ako su oni potrebni za zasnivanje zahteva (član 40. stav 3.); da će službeno lice, pre nego što pristupi popisu, predati dužniku rešenje o izvršenju i pozva ti ga da plati iznos za koji je određeno izvršenje, zajedno sa kamatom i troškovima , da se o vremenu i mestu popisa obaveštava poverilac ako je to tražio , da odsustvo poverioca ili dužnika ne sprečava da se pristupi popisu, kao i da će se o izvršenom popisu obavest iti stranka koja nije prisustvovala popisu (član 67.); da će, ako se prilikom popisa ne nađu stvari koje mogu biti predmet izvršenja, sud o tome obavestiti poverioca koji nije prisustvovao popisu, da poverilac može u roku od tri meseca od dana prijema tog obaveštenja, odnosno od dana popisa kome je prisustvovao, predložiti da se ponovo sprovede popis, kao i da će, ako poverilac u tom roku ne predloži da se popis ponovo sprovede, ili ako se ni prilikom ponovnog popisa ne nađu stvari koje mogu biti predmet izvršenja, sud obustaviti izvršenje (član 73.).

Odredbom člana 304. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, propisano je da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 28/2000, 73/2000 i 71/01).

Odredbama čl. 47. do 49. i člana 57. Zakona o platnom prometu („Službeni list SRJ“, br. 3/02 i 5/03 i „Službeni glasnik RS“, br. 43/04 i 62/06) bliže je regulisan postupak izvršenja prinudnom naplatom sa računa klijenta (izvršnog dužnika). Navedenim odredbama Zakona se, međutim, izričito ne predviđa obaveza Narodne banke Srbije da obavesti sud koji sprovodi izvršenje o mogućnosti, odnosno nemogućnosti predmetne isplate sa računa dužnika . Odredbom člana 54. stav 1. tačka 4) navedenog zakona bilo je propisano da Narodna banka Srbije, do prenošenja tih poslova u nadležnost drugih organa, odnosno drugog pravnog lica, u skladu sa zakonom, prati likvidnost i solventnost pravnih lica i podnosi predloge za pokretanje postupka stečaja protiv onih pravnih lica koja zbog neizmirenih obaveza imaju blokirane račune kod banaka duže od 60 dana neprekidno, odnosno 60 dana s prekidima u proteklih 75 dana. odredbom člana 44. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je, pored ostalog, da navedeni član 54. Zakona o platnom prometu prestaje da važi 1. januara 2010. godine.

Odlukom o načinu i uslovima praćenja likvidnosti pravnih lica („Službeni glasnik RS“, broj 29/05), koja se primenjivala od 2. aprila 2005. godine, bilo je propisano: da se ovom odlukom propisuje način na koji i uslovi pod kojima Narodna banka Srbije – organizaciona jedinica nadležna prema sedištu dužnika (u daljem tekstu: organizaciona jedinica) prati likvidnost pravnih lica (tačka 1.); da je na osnovu podataka o primljenim i evidentiranim neizvršenim osnovima i nalozima za prinudnu naplatu, organizaciona jedinica dužna da svakodnevno ažurno vodi evidenciju o danima nelikvidnosti pravnog lica (tačka 3.); da na osnovu podataka iz evidencije iz tačke 3. ove odluke organizaciona jedinica može, na zahtev zainteresovanih lica, davati potvrde o ukupnom broju dana i periodima nelikvidnosti određenog pravnog lica (tačka 4.).

Takođe, na zvaničnom veb- sajtu Narodne banke Srbije iz sredine 2005. godine, u opciji Prinudna naplata/Pretraživanje dužnika u prinudnoj naplati , omogućeno je svim zainteresovanim strankama da preko podataka o matičnom broju, PIB-u, i broju tekućeg računa dužnika dođu do informacije o visini njegove blokade, kao i o danima nelikvidnosti u poslednjih godinu dana, te da je navedena opcija uvedena kako bi poverioci koji pokreću sudski postupak mogli da provere da li je dužnik već u blokadi i ako jeste, da ne traže izvršenje na novčanim sredstvima dužnika, već plenidbom i prodajom imovine dužnika, a radi brže naplate svog potraživanja (videti Odluku Ustavnog suda Už-1501/2008 od 14. jula 2011. godine).

Zakonom o stečajnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 84/04 i 85/05), koji je važio u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano: da se bankrotstvo stečajnog dužnika ili njegova reorganizacija sprovode nad stečajnim dužnikom koji je nesposoban za plaćanje (član 2. stav 1.); da se smatra da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje ako ne može odgovoriti svojim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze i ako je potpuno obustavio svoja plaćanja u periodu od 30 dana (član 2. stav 2. tač. 1) i 2)); da se stečajni postupak pokreće predlogom poverioca ili stečajnog dužnika (član 40. stav 1.); da poverilac može da podnese predlog ako učini verovatnim postojanje svog potraživanja i ako učini verovatnim da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje (član 40. stav 2.).

Zakonom o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 104/2009 i 99/2011) , koji je važio u vreme pokretanja i sprovođenja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom u predmetnom izvršnom postupku, propisano je: da se od dana otvaranja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka; da se postupci iz stava 1. ovog člana koji su u toku obustavljaju (član 93 . st. 1. i 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnositeljka ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak pokrenut 29. juna 200 4. godine predlogom za izvršenje, koji je Opštinskom sudu u Guči podnela podnositeljka ustavne žalbe.

Kada je reč o dužini trajanja izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak, do trenutka kada je rešenjem Privrednog suda u Čačku St. 180/2010 od 24. juna 2010. godine nad izvršnim dužnikom otvoren stečajni postupak, trajao šest godina i da izvršenje nije sprovedeno. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da se, saglasno odredbama člana 93. st. 1. i 2. Zakona o stečaju, od dana otvaranja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, kao i da se izvršni postupak koji je u toku obustavlja. Stoga je činjenica da predmetni izvršni postupak nije formalno okončan donošenjem rešenja o obustavi postupka bez uticaja u konkretnom slučaju.

Navedeno trajanje postupka ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da dosadašnji tok izvršnog postupka ne ukazuje da se u konkretnom slučaju radi o složenoj pravnoj stvari. Razmatrajući značaj predmeta izvršenja za podnositeljku ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev od značaja za podnositeljku, s obzirom na to da je izvršni postupak pokrenut radi naplate potraživanja advokatskih usluga u većem iznosu.

Ispitujući postupanje suda koji je vodio predmetni izvršni postupak, Ustavni sud je pošao od činjenice da je bitna karakteristika izvršnog postupk a njegov prinudni karakter. Prinudni karakter izvršnog postupka određuju osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka. Slučajevi kada se od stranke traži aktivno ponašanje su zakonom izričito propisani, a izostanak takvog ponašanja je, po pravilu, sankcionisan. Dakle, u slučaju da aktivno ponašanje stranke nije izričito predviđeno zakonom, stranka nema obavezu takvog ponašanja, već je sud dužan da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do okončanja izvršnog postupka. Izvršni postupak se smatra okončanim sprovođenjem izvršenja ili donošenjem rešenja o obustavi postupka u zakonom izričito propisanim slučajevima. Pri tome, izvršni postupak, odnosno postupak po kome sudovi sprovode prinudno ostvarenje potraživanja na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, po samom zakonu je hitan postupak, u kome je sud dužan da postupa ne samo u zakonom propisanim rokovima, već da tokom celog postupka postupa po načelu hitnosti.

Ustavni sud je konstatovao da izvršni sud u konkretnom slučaju nije preduzeo sve radnje na koje je po zakonu bio obavezan kako bi se izvršni postupak okončao u razumnom roku. Naime, izvršni sud je rešenje o izvršenju dostavio Narodnoj banci Srbije nakon više od dva meseca od pravnosnažnosti rešenja o izvršenju. Propust izvršnog suda ogleda se i u tome što je tek nakon godinu dana od dana dostavljanja rešenja o izvršenju organizaciji za prinudnu naplatu , a na zahtev podnositeljke, prešao na drugo sredstvo izvršenja, budući da potraživanje nije moglo biti namireno prenosom novčanih sredstava zbog blokade računa izvršnog dužnika. S obzirom na to da, saglasno odredbi člana 30. ranije važećeg ZIP, po podnetom predlogu za izvršenje, sud nije ograničio izvršenje na samo jedno sredstvo izvršenja, te da u razumnom roku potraživanje nije namireno prenosom novčanih sredstava sa računa dužnika na račun punomoćnika podnositeljke ustavne žalbe, izvršni sud je bio dužan da pređe na drugo sredstvo izvršenja određeno rešenjem o izvršenju. Takođe, izvršni sud u periodu od 10. oktobra 2005. godine, kada je prvi put pokušan popis i procen a stvari izvršnog dužnika , do 8. aprila 2009. godine, kada je sud ponovo pristupio popisu i proceni, dakle tri i po godine, nije preduzeo nijednu radnju u izvršnom postupku.

Pored toga, Ustavni sud nalazi da je prilikom ocenjivanja da li je izvršni postupak sproveden i okončan u razumnom roku, potrebno preispitati postupanje ne samo sudova pred kojima se vodi postupak, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji preduzimaju pojedine radnje u postupku ili u vezi sa postupkom, a čije učešće može uticati na njegovu dužinu trajanja. Ustavni sud naglašava da je za odlučivanje o predmetnoj ustavnoj žalbi bitno postupanje Narodne banke Srbije, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje izvršenja prinudnom naplatom potraživanja na novčanim sredstvima koja se vode na računu izvršnog dužnika.

Prema izveštaju Narodne banke Srbije koji je dostavljen Ustavnom sudu, račun izvršnog dužnika bio je u blokadi neprekidno od 23. januara 2004. godine. Stoga sledi da Narodna banka Srbije nije mogla sprovesti postupak prinudne naplate potraživanja nad izvršnim dužnikom, jer nije bilo sredstava na njegovim računima. Međutim, Ustavni sud je imao u vidu da je Narodna banka Srbije, iako nije imala zakonsku obavezu da obaveštava sud koji sprovodi izvršenje o mogućnosti, odnosno nemogućnosti predmetne isplate, mogla ranije predložiti pokretanje stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu „Kačapor i drugi protiv Srbije“, od 15. januara 2008. godine , stav 112.).

U odnosu na ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka u predlogu za izvršenje označila više sredstava izvršenja, predlažući da se prvo sprovede izvršenje na sredstvima na računu izvršnog dužnika, a ukoliko to nije moguće da se izvršenje sprovede popisom i procenom pokretnih stvari , te da je nakon godinu dana od pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, obavestila sud da je izvršni dužnik u blokadi i tražila da se izvršenje sprovede drugim predloženim sredstvom. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je, nezavisno od zakonske obaveze izvršnog suda da sprovede izvršenje, podnositeljka ustavne žalbe mogla od Narodne banke Srbije zahtevati informacije o postupku predmetne prinudne naplate, kao i o solventnosti izvršnog dužnika i ranije predložiti da sud pređe na drugo sredstvo određeno rešenjem o izvršenju, budući da je izvršni dužnik već u vreme podnošenja predloga za izvršenje bio duže vreme u blokadi . Takođe, podnositeljka je mogla i ranije podneskom tražiti da sud postupi po rešenju koje je doneo i tako podstakne sud da postupak nastavi i eventualno ubrza, a što je ona učinila tek nakon tri i po godine od poslednje preduzete radnje u predmetnom izvršnom postupku.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da Opštinski sud u Guči u predmetnom izvršnom postupku, u periodu od šest godina nije preduzeo sve potrebne mere da se taj postupak okonča u razumnom roku. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Guči u predmetu I. 463/04, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Razmatrajući postojanje povrede prava na imovinu zajemčenog odredbama člana 58. Ustava, Ustavni sud je ocenio da se predmetno potraživanje podnositeljke ustavne žalbe iz verodostojne isprav e, koje je priznato rešenjem o izvršenju, može smatrati „imovinom“ u okviru značenja člana 58. Ustava. Ustavni sud konstatuje da , u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, država mora da se potrudi da se izvršenje sprovede bez neopravdanog kašnjenja i da celokupan sistem izvršenja bude delotvoran i po zakonu i u praksi (vidi presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu "Maričić i dr. protiv Srbije" od 30. oktobra 2007. godine, broj 17556/05, stav 56). Sa druge strane, Ustavni sud je imao u vidu i shvatanje Evropskog suda za ljudska prava prema kome se država ne može smatrati odgovornom za obaveze privatnih subjekata, niti se Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda može tumačiti na način da prisiljava državu da zauzme mesto privatnih pojedinaca ili privrednih subjekata koji više ne mogu plaćati svoje dugove, jer su postali nelikvidni (vidi presudu Evropskog suda za ljudska prava Bobrova protiv Rusije od 17. novembra 2005. godine, broj 24654/03, stav 16.). Prema tome, iako je zadatak suda u izvršnom postupku da preduzme sve potrebne radnje usmerene na sprovođenje izvršenja, izvršni sud ne može biti odgovoran i za namirenje potraživanja.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da izvršni sud , i pored napred navedenih propusta da predmetni izvršni postupak okonča u razumnom roku, ne može biti odgovoran za nesprovođenje izvršenja i namirenje podnositeljke kao izvršnog poverioca u konkretnom slučaju. Ovo iz razloga što je izvršni dužnik bio u trajnoj blokadi od 23. januara 2004. godine do 24. juna 2010. godine, kada je zaključen stečajni postup ak nad izvršnim dužnikom, tako da izvršenje na sredstvima na računu dužnika, koje je predložio izvršni poverilac u predlogu za izvršenje od 24. juna 2004. godine kao prvo sredstvo izvršenja, nije bilo moguće. Predmetno izvršenje nije se moglo sprovesti ni na pokretnim stvarima izvršnog dužnika, iz razloga što je već 10. oktobra 2005. godine, prilikom prvog pokušaja popisa i procene pokretnih stvari , sud konstatovao da se poslovne prostorije izvršnog dužnik a više ne nalaze na konkretnoj adresi, te da nisu pronađene pokretne stvari dužnika koje bi mogle biti predmet izvršenja. Takođe, iz navoda ustavne žalbe ne proizlazi da je izvršni dužnik raspolagao pokretnim stvarima ni u ranijem periodu, kada se eventualno da se izvršni postupak sprovodio efikasnije moglo pristupiti izvršenju popisom i procenom pokretnih stvari.

Navodi podnositeljke ustavne žalbe da je račun izvršnog dužnika bio aktivan u vreme podnošenja predloga za izvršenje (29. juna 2004. godine) ne mogu se prihvatiti kao tačni, imajući u vidu dostavljeni izveštaj Narodne banke Srbije o stanju likvidnosti računa izvršnog dužnika. Pored toga, navodi podnositeljke da imovinu izvršnog dužnika koristi drugo privatno preduzeće su bez značaja za odlučivanje u konkretnoj pravnoj stvari.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljki ustavne žalbe u predmetnom izvršnom postupku nije povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao nezakonitu, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

7. Razmatrajući način pravičnog zadovoljenja podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, kojom je propisano da će odlukom kojom se usvaja ustavna žalba Ustavni sud odlučiti i o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete, kada je takav zahtev postavljen.

Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona, odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, odlučujući kao u tački 2. izreke.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu praksu Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud ukazuje da iz odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu nesumnj ivo proizlazi obaveza podnosioca ustavne žalbe da u svakom konkretnom slučaju dostavi dokaze da je pretrpeo štetu zbog postupanja suda, kao i da dostavi dokaze o visini štete i navede činjenice koje potkrepljuju te tvrdnje. Kako je Ustavni sud prethodno već utvrdio da postupajući izvršni sud ne može biti odgovoran za nesprovođenje predmetnog izvršenja i namirenje podnositeljke kao izvršnog poverioca (videti tačku 6. obrazloženja), to je ocenio da, u konkretnom slučaju, podnositeljka ustavne žalbe nije dokazala da je pretrpela materijalnu štetu zbog dugog trajanja postupka, pa takav zahtev smatra neosnovanim.

8. S obzirom na izneto, Ustavni sud je na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti