Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji traje od 2007. godine. Naloženo je nadležnom sudu da postupak okonča u najkraćem roku i utvrđeno je pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubice Marić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ljubice Marić i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji se vodi pred Višim sudom u Kraljevu u predmetu 2K. 234/10 (ranije pred Okružnim, odnosno Višim sudom u Čačku u predmetu Ki. 22/07) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Višem sudu u Kraljevu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak u predmetu 2K. 234/10 okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljubica Marić iz Beograda je 15. juna 2009. godine izjavila Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog postupanja Okružnog suda u Čačku u predmetu Ki. 22/07. Podnositeljka navodi da je protiv nje potpuno neosnovano pokrenut istražni postupak za krivično delo zloupotreba poverenja iz člana 216. stav 4. u vezi st. 3. i 1. Krivičnog zakonika, jer smatra da postoji osnovana sumnja da je kao advokat, zastupajući interese više lica, zloupotrebila data ovlašćenja u nameri da sebi i drugom pribavi imovinsku korist. Naime, protiv nje, kao okrivljene, i još pet lica, 13. septembra 2007. godine doneto je rešenje o sprovođenju istrage istražnog sudije Okružnog suda u Čačku Ki. 22/07, koje je potvrđeno rešenjem krivičnog veća toga suda Kv. 405/07 od 25. oktobra 2007. godine, ali podnositeljka ne osporava navedena rešenja, već "nepostupanje, nečinjenje istražnog sudije B.S." kojim se "odugovlači postupak i povređuju prava okrivljenog u istrazi". Kako istražni postupak do podnošenja ustavne žalbe nije okončan, i kako je ona kao okrivljena "prvi i poslednji put pozvana u istrazi 7. septembra 2009. godine" i nije imala mogućnosti da se upozna sa dokazima prikupljenim protiv nje, ni u vreme prvog ispitivanja, ni za vreme trajanja istrage, smatra da su joj povređeni pravo na pravično suđenje i pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , ali i posebna prava okrivljenog iz člana 33. st. 1, 2, 4, 5. i 6. Ustava. Podnositeljka ističe i povredu prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu iz člana 34. stav 4. Ustava jer je istraga vođena iako su u vreme donošenja rešenja o sprovođenju istrage protiv nje bila pravosnažno okončana dva krivična postupka pred Opštinskim sudom u Čačku vođena zbog krivičnog dela zloupoteba poverenja (odbijena optužba u predmetu "Crveni signal" i doneta oslobađajuća presuda u predmetu "Stočar"). Podnositeljka je predložila da Ustavni sud utvrdi povredu označenih Ustavom zajemčenih prava, naloži Okružnom sudu u Čačku da obustavi ili okonča istragu u predmetu Ki. 22/07 u delu koji se odnosi na podnositeljku i utvrdi pravo podnositeljke na naknadu štete.

Podnositeljka ustavne žalbe se potom sa više podnesaka obraćala Ustavnom sudu. Podneskom od 21. septembra 2009. godine naslovljenim kao "ustavna žalba" istakala je još, pored ranije označenih, i povredu prava na rehabilitaciju i naknadu štete iz člana 35. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, jer nezadovoljna dužinom trajanja istrage smatra "da ne postoje pravna sredstva, delotvorni pravni lek u ovoj fazi postupka radi zaštite povređenih ustavnih prava budući da nije podignuta optužnica u roku koji predviđa zakon, a da nije bilo ni odustanka od gonjenja Okružnog javnog tužioca u Užicu". Predložila je da Ustavni sud odredi privremenu meru i "odloži Okružnom javnom tužiocu u Užicu i Okružnom sudu u Čačku da koristi u postupku podizanja optužnice protiv okrivljene dokaze pribavljene u istrazi bez učešća okrivljene", kao i da, pored ranije istaknutog zahteva, naloži Okružnom javnom tužiocu u Užicu i Okružnom sudu u Čačku da obustavi krivični postupak usled proteka roka za podizanje optužnice." U podnesku naslovljenom kao "dopuna ustavne žalbe" od 17. februara 2011. godine i urgenciji od 2. juna 2011. godine u kojima je ponovila prethodne navode, uz iznošenje hronologije daljeg postupanja OJT u Užicu i suda, moli Ustavni sud, koji je usvojio Už - 1436/2008 u vezi istog krivičnog postupka, da odluči i po njenoj ustavnoj žalbi.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Odredbom člana 82. stava 2. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu povređeno pravo na suđenje na razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je, na osnovu uvida izvršenog u spise predmeta Višeg suda u Kraljevu 2K. 234/10 (koji se u Okružnom sudu u Čačku vodio pod oznakom Ki. 22/07) i predmeta Višeg suda u Kraljevu Ki. 11/11, utvrdio sledeće:

- Okružno javno tužilaštvo u Užicu (u daljem tekstu: OJT Užice) je 13. marta 2007. godine dostavilo istražnom sudiji Okružnog suda u Čačku (u daljem tekstu: istražni sudija) zahtev za sprovođenje istrage KT. 35/07 protiv šest lica, pored ostalog i Ljubice Marić, ovde podnositeljke ustavne žalbe, zbog osnovane sumnje da je kao advokat zastupajući interese više lica zloupotrebila data ovlašćenja u nameri da sebi i drugom pribavi imovinsku korist, tokom 2003. i 2004. godine u Čačku, postupajući kao punomoćnik zaposlenih u preduzećima "Partizanka" AD Čačak, "Partizan metal promet" AD Čačak i "Partizan prehrana" AD Čačak u izvršnim predmetima Opštinskog suda u Čačku i da je na taj način izvršila krivično delo zloupotreba poverenja iz člana 216. stav 4. u vezi st. 3. i 1. Krivičnog zakonika;

- istražni sudija je 15. marta 2007. godine podneo predlog predsedniku tog suda da od Vrhovnog suda Srbije traži da odredi drugi stvarno i mesno nadležan sud koji će da postupa po zahtevu za sprovođenje istrage, povodom kog predloga je Vrhovni sud Srbije 23. aprila 2007. godine doneo rešenje Kr. 194/07 kojim je navedeni predlog odbio;

- istražni sudija je 13. septembra 2007. godine doneo rešenje o sporovođenju istrage Ki. 22/07 protiv okrivljene Ljubice Marić, zbog osnovane sumnje da je izvršila krivično delo zloupotreba poverenja iz člana 216. stav 4. u vezi st. 3. i 1. Krivičnog zakonika; istim rešenjem određeno je sprovođenje istrage protiv još pet lica;

- odlučujući o žalbi okrivljene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i još četiri okrivljena, Okružni sud u Čačku je 25. oktobra 2007. godine doneo rešenje Kv. 405/07 kojim je odbio kao neosnovane izjavljene žalbe okrivljenih i potvrdio rešenje o sporovođenju istrage Ki. 22/07 od 13. septembra 2007. godine;

- istražni sudija je u periodu od 23. januara 2008. godine do 1. aprila 2008. godine saslušao 15 svedoka, a 27. maja 2008. godine je doneo naredbu kojom je odredio da se izvrši veštačenje na okolnost površine i tržišne vrednosti svake od predmetnih nepokretnosti koje su navedene u zahtevu OJT Užice Kt. 35/07 od 20. februara 2007. godine;

- istražni sudija je, postupajući po zahtevu za proširenje istrage OJT Užice od 29. maja 2008. godine, doneo 29. septembra 2008. godine rešenje o proširenju istrage Ki. 22/07 protiv okrivljene Dragoslave Zatežić, zbog osnovane sumnje da je zajedno sa radnjama navedenim u rešenju istražnog sudije Okružnog suda u Čačku Ki. 22/07 od 13. septembra 2007. godine izvršila jedno produženo krivično delo kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz člana 360. Krivičnog zakonika;

- odlučujući o žalbi okrivljene Dragoslave Zatežić, Okružni sud u Čačku je 24. oktobra 2008. godine doneo rešenje Kv. 404/08 kojim je preinačio rešenje istražnog sudije o proširenju istrage Ki. 22/07 od 29. septembra 2008. godine, tako što je rešio da nema mesta proširenju istrage protiv okrivljene Dragoslave Zatežić, a po zahtevu za proširenje istrage OJT Užice Kt. 35/07 od 26. maja 2008. godine;

- istražni sudija je, postupajući po zahtevu OJT Užice od 30. oktobra 2008. godine za proširenje istrage protiv Dragoslave Zatežić i okrivljenog Z.L, doneo 2. februara 2009. godine rešenje o proširenju istrage Ki. 22/07 protiv okrivljene Dragoslave Zatežić, zbog osnovane sumnje da je izvršila krivično delo kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz člana 360. Krivičnog zakonika;

- odlučujući o žalbi okrivljene Dragoslave Zatežić i okrivljenog Z.L. , Okružni sud u Čačku je 2. marta 2009. godine doneo rešenje Kv. 64/09 kojim je uvažio žalbe okrivljenih i preinačio rešenje istražnog sudije o proširenju istrage Ki. 22/07 od 2. februara 2009. godine, tako što je rešio da nema mesta proširenju istrage protiv okrivljene Dragoslave Zatežić i okrivljenog Z. L., a po zahtevu za proširenje istrage OJT Užice Kt. 35/07 od 28. oktobra 2008. godine;

- postupajući po zahtevu OJT Užice Kt. 35/07 od 28. januara 2009. godine, istražni sudija je 12. marta 2009. godine dostavio OJT Užice spise predmeta Okružnog suda u Čačku Ki. 22/07, radi podizanja zahteva za zaštitu zakonitosti protiv rešenja Okružnog suda u Čačku Kv. 404/08 od 24. okobra 2008. godine; predmet je vraćen Okružnom sudu u Čačku 29. juna 2009. godine;

- Okružni sud u Čačku je aktom Su. 1/09-16 od 25. avgusta 2009. godine odgovorio na pritužbe podnositeljke ustavne žalbe u vezi sa postupanjem u predmetu Ki. 22/07 ranije Okružnog, sada Višeg suda u Čačku; u odgovoru je, pored ostalog, navedeno da je njena pritužba neosnovana, jer iako stoji činjenica da je istražni postupak u ovom predmetu trajao duže, do ovoga je došlo jer se radi o veoma složenom i obimnom predmetu sa većim brojem okrivljenih i velikim brojem radnji izvršenja koje su okrivljenima zahtevom za sprovođenje istrage stavljene na teret, jer je u toku istrage vršeno veštačenje, a zatim predmet više puta bio u zastoju zbog zahteva OJT za dostavljanje predmeta radi podizanja zahteva za zaštitu zakonitosti, ali je ipak istražni sudija dana 6. jula 2009. godine predmet dostavio OJT Užice na odluku o daljem krivičnom gonjenju.

- OJT Užice je 26. avgusta 2009. godine podiglo optužnicu Kt. 35/07, koja je primljena u Okružnom sudu u Čačku 7. septembra 2009. godine, protiv Ljubice Marić i ostalih pet okrivljenih, stavljajući joj na teret krivično delo zloupotreba poverenja iz člana 216. stav 4. u vezi st. 3. i 1. Krivičnog zakonika;

- odlučujući o prigovoru okrivljene Ljubice Marić i njenog branioca izjavljenom protiv optužnice OJT Užice Kt. 35/07 od 26. avgusta 2009. godine, Viši sud u Čačku je 28. januara 2010. godine doneo rešenje Kv. 437/09 i Kv. 444/09 kojim je vraćena optužnica OJT Užice Kt. 35/07 od 26. avgusta 2009. godine i naloženo Višem javnom tužilaštvu u Užicu (u daljem tekstu: VJT Užice) da u roku od tri dana stavi zahtev za dopunu istrage protiv okrivljene Ljubice Marić, kao i da otkloni druge nedostatke u optužnici;

- odlučujući o prigovoru okrivljene D.Z. i njenog branioca izjavljenom protiv optužnice OJT Užice Kt. 35/07 od 26. avgusta 2009. godine, Viši sud u Čačku je 28. januara 2010. godine doneo rešenje Kv. 439/09 i Kv. 443/09 kojim je vraćena optužnica OJT Užice Kt. 35/07 od 26. avgusta 2009. godine i naloženo Višem javnom tužilaštvu u Užicu (u daljem tekstu: VJT Užice) da u roku od tri dana stavi zahtev za dopunu istrage protiv okrivljene Dragoslave Zatežić, kao i da otkloni druge nedostatke u optužnici;

- odlučujući o prigovoru okrivljenog M. J. i njegovog branioca izjavljenom protiv optužnice OJT Užice K. 35/07 od 26. avgusta 2009. godine, Viši sud u Čačku je 28. januara 2010. godine doneo rešenje Kv. 438/09 i Kv. 445/09 kojim je usvojen prigovor i rešeno da nama mesta optužbi protiv okrivljenog M. J., a po optužnica OJT Užice Kt. 35/07 od 26. avgusta 2009. godine;

- odlučujući o prigovoru okrivljenog Z.L. i njegovog branioca izjavljenom protiv optužnice OJT Užice K. 35/07 od 26. avgusta 2009. godine, Viši sud u Čačku je 28. januara 2010. godine doneo rešenje Kv. 440/09 kojim je prigovor odbijen kao neosnovan;

- odlučujući o prigovoru branioca okrivljenog V.B. izjavljenom protiv optužnice OJT Užice K. 35/07 od 26. avgusta 2009. godine, Viši sud u Čačku je 28. januara 2010. godine doneo rešenje Kv. 441/09 kojim je vraćena optužnica OJT Užice Kt. 35/07 od 26. avgusta 2009. godine i naloženo VJT Užice da u roku od tri dana otkloni nedostatke iz optužnice;

- odlučujući o prigovoru branioca okrivljenog M.O. izjavljenom protiv optužnice OJT Užice K. 35/07 od 26. avgusta 2009. godine, Viši sud u Čačku je 28. januara 2010. godine doneo rešenje Kv. 442/09 kojim je usvojen prigovor i rešeno da nama mesta optužbi protiv okrivljenog M.O. a po optužnici OJT Užice Kt. 35/07 od 26. avgusta 2009. godine;

- VJT Užice je 18. februara 2010. godine izjavilo Apelacionom sudu u Kragujevcu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku Kv. 442/09 od 28. januara 2010. godine i rešenja Kv. 438/09 i Kv. 445/09 od 28. januara 2010. godine;

- odlučujući o predlogu VJT Užice o produženju roka za stavljanje zahteva za dopunu istrage i uređenje optužnice, Viši sud u Čačku je 23. februara 2010. godine doneo rešenje Kv. 51/10 kojim je usvojen predlog i produžen rok za 15 dana, odnosno najduže do 11. marta 2010. godine;

- VJT Užice je 8. marta 2010. godine dostavilo Višem sudu u Čačku uređenu optužnicu u delu u kojem je to naloženo rešenjima tog suda; istog dana, VJT Užice je stavilo zahtev za dopunu istrage Kt. 35/07;

- Vrhovni kasacioni sud je 28. aprila 2010. godine doneo presudu Kzz. 62/10 kojom je odbijen kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 579/09 od 6. novembra 2009. godine podignut protiv pravnosnažnog rešenja Okružnog suda u Čačku Kv. 64/09 od 2. marta 2009. godine;

- Apelacioni sud u Kragujevcu je 7. juna 2010. godine doneo rešenje Kž. 2-372/10 i Kž. 2-74/10 kojim je uvažena žalba VJT Užice i ukinuto rešenje Višeg suda u Čačku Kv. 442/09 od 28. januara 2010. godine i rešenje Kv. 438/09 i Kv. 445/09 od 28. januara 2010. godine i predmet vraćen istom sudu na ponovno odlučivanje;

- Viši sud u Čačku je 27. jula 2010. godine doneo rešenje Kv. 217, 218 i 219/10 kojim su odbijeni kao neosnovani prigovori okrivljenih M.J. i M.O. i njihovih branioca izjavljeni protiv optužnice OJT u Užicu Kt. 35/07 od 26. avgusta 2009. godine;

- Viši sud u Čačku je, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog M.J. izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Čačku Kv. 217, 218 i 219/10 od 27. jula 2010. godine, 5. avgusta 2010. godine doneo rešenje Kv. 217, 218 i 219/10 kojim je odbacio žalbu kao nedozvoljenu;

- odlučujući od žalbi branioca okrivljenog M.J. izjavljenoj protiv rešenja Kv. 217, 218 i 219/10 od 5. avgusta 2010. godine, Apelacioni sud u Kragujevcu je 8. septembra 2010. godine doneo rešenje Kž. 2-1132/10 kojim je odbio žalbu kao neosnovanu;

- odlučujući o predlogu v.f. predsednika Višeg suda u Čačku za delegaciju drugog stvarno nadležnog suda, Apelacioni sud u Kragujevcu je 1. oktobra 2010. godine doneo rešenje Kr. 78/10 kojim je odredio Viši sud u Kraljevu kao mesno i stvarno nadležan da postupa u krivičnom predmetu protiv Ljubice Marić i drugih okrivljenih;

- Viši sud u Čačku je 11. oktobra 2010. godine dostavio Višem sudu u Kraljevu spise krivičnog predmeta, koji su nakon zavođenja u upisnik dobili oznaku 2K. 234/10, a kompletni dokazni materijal je dostavljen 15. oktobra 2010. godine;

- Viši sud u Kraljevu je 27. oktobra 2010. godine dostavio VJT Užice na uvid spise predmeta tog suda K. 234/10, radi davanja mišljenja o osnovanosti inicijative okrivljene Ljubice Marić za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti koja je podneta Republičkom javnom tužilaštvu, a koji spisi su vraćeni Višem sudu u Kraljevu 12. januara 2011. godine;

- pripremajući se za glavni pretres, predsednik veća je utvrdio da se u spisima predmeta nalazi zahtev za dopunu istrage VJT Užice Kt. 35/07 od 8. marta 2010. godine, pa je predmet vraćen krivičnoj pisarnici gde je zavođenjem u odgovarajući upisnik dobio oznaku Ki. 11/11 i određen je postupajući istražni sudija koji je za 28. februar 2011. godine zakazao saslušanje svedoka;

- Viši sud u Kraljevu je 2. februara 2011. godine dao obaveštenje da se neće održati glavni pretres zakazan za 14. februar 2011. godine, a da će sledeći biti zakazan pismenim putem;

- Rešenjem Višeg suda u Kraljevu Kv. 179/11 od 14. jula 2011. godine odbijeni su prigovori okrivljenih, pa i podnositeljke ustavne žalbe, protiv optužnice OJT Užice KT 35/07 od 26. avgusta 2009. godine i ista je toga dana stupila na pravnu snagu;

- Viši sud u Kraljevu je zakazao glavni pretres za 25. novembar 2011. godine.

4. Odredbama Ustava na čiju se povredu podnositeljka poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega (član 33. stav 1.), da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane (član 33. stav 2.), da svako ko je okrivljen za krivično delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne može biti kažnjen, ako mu nije omogućeno da bude saslušan i da se brani (član 33. stav 4.), da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane (član 33. stav 5.), da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja, da lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivično delo nije dužno da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi, niti da prizna krivicu (član 33. stav 6.); da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, da istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo (član 34. stav 4.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.).

Zakonikom o krivičnom postupku, („Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08 i 20/09) (u daljem tekstu: ZKP) je propisano: da okrivljeni ima pravo da u najkraćem roku bude izveden pred sud i da mu bude suđeno bez odlaganja i da je sud je dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja pripadaju licima koja učestvuju u postupku (član 16. st. 1. i 2.).

Odredbama ZKP, koje se odnose na istražni postupak, propisano je: da se istraga pokreće protiv određenog lica kad postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo (član 241. stav 1.); da će se u istrazi prikupiti dokazi i podaci koji su potrebni da bi se moglo odlučiti da li će se podići optužnica ili obustaviti postupak, dokazi za koji postoji opasnost da se neće moći ponoviti na glavnom pretresu ili bi njihovo izvođenje bilo otežano, kao i drugi dokazi koji mogu biti od koristi za postupak, a čije se izvođenje, s obzirom na okolnosti slučaja, pokazuju celishodnim (član 241. tačka 2)); da se istraga sprovodi na zahtev javnog tužioca i da se zahtev za sprovođenje istrage podnosi istražnom sudiji nadležnog suda (član 242. tač. 1) i 2)); da kad istražni sudija primi zahtev za sprovođenje istrage, razmotriće spise i ako se složi sa zahtevom, doneće rešenje o sprovođenju istrage, koje treba da sadrži podatke navedene u članu 242. stav 3. ovog zakonika i da će se rešenje dostaviti javnom tužiocu i okrivljenom, da će pre donošenja rešenja istražni sudija saslušati osumnjičenog, osim ako postoji opasnost od odlaganja (član 243. tač. 1) i 2)); da istražni sudija završava istragu kad nađe da je stanje stvari u istrazi dovoljno razjašnjeno i da po završenoj istrazi istražni sudija dostavlja spise javnom tužiocu koji je dužan da u roku od petnaest dana stavi predlog da se istraga dopuni ili da podigne optužnicu ili da da izjavu da odustaje od gonjenja s tim da se ovaj rok može produžiti veće (član 24. stav 6.) na predlog javnog tužioca, najduže za još petnaest dana (član 257. tač. 1) i 2)); da je javni tužilac, ako ne postupi u roku predviđenom u st. 2 i 3. ovog člana, dužan da o razlozima obavesti višeg javnog tužioca (član 257. tačka 4)); da ako se istraga ne završi u roku od šest meseci, istražni sudija je dužan da obavesti predsednika suda o razlozima zbog kojih istraga nije okončana i predsednik će, po potrebi, preduzeti mere da se istraga okonča (član 258. tač. 1) i 2)).

Članom 216. KZ, između ostalog, propisano je: da ko zastupajući imovinske interese nekog lica ili starajući se o njegovoj imovini zloupotrebi data mu ovlašćenja u nameri da time sebi ili drugom pribavi imovinsku korist ili da ošteti lice čije imovinske interese zastupa ili o čijoj se imovini stara, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine (stav 1.); da će se, ako delo iz st. 1. do 3. ovog člana učini staralac ili advokat, kazniti za delo iz stava 1. zatvorom od šest meseci do pet godina, za delo iz stava 2. zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 3. zatvorom od dve do deset godina (stav 4.).

5. Razmatrajući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je konstatovao da se razumna dužina trajanja krivičnog postupka ne ocenjuje jedino prema dužini trajanja samog postupka, već da zavisi i od drugih činilaca, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u postupku, postupanja nadležnih organa koji vode postupak, ponašanja podnosioca ustavne žalbe tokom postupka i značaja predmeta odlučivanja za podnosioca ustavne žalbe, te da se ovi činioci moraju procenjivati u svakom konkretnom slučaju.

Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je istražni postupak započeo donošenjem rešenja o sprovođenju istrage Okružnog suda u Čačku Ki. 22/07 od 13. septembra 2007. godine protiv šest lica, od kojih je jedno i podnositeljka ustavne žalbe, te da istraga zbog naložene dopune nije okončana sve do 14. jula 2011. godine, kada je optužnica stupila na pravnu snagu.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je imao u vidu da je u ovom istražnom postupku koji je trajao skoro četiri godine, istraga vođena protiv šest okrivljenih, i to zbog više krivičnih dela, te da ovo ukazuje na određenu složenost činjeničnih i pravnih pitanja.

Ustavni sud je dalje konstatovao da je nadležni sud u ovom periodu saslušao 15 svedoka, te da je odredio jedno veštačenje, koje, kako proizlazi iz spisa predmeta, nije sprovedeno. Ustavni sud je dalje konstatovao, između ostalog, da je istražni sudija Okružnog suda u Čačku dva puta donosio rešenja o proširenju istrage protiv okrivljene D.Z. koja rešenja su po žalbi preinačena tako što je rešeno da nema mesta proširenju istrage, dok je protiv podnositeljke ustavne žalbe sprovedena dopuna istrage. Ustavni sud je utvrdio i da je istražni sudija dva puta podnosio zahtev za određivanje drugog stvarno nadležnog suda koji će postupati u navedenom krivičnom predmetu, te da je rešenjem Kr. 78/10 Apelacionog suda u Kragujevcu od 1. oktobra 2010. godine nadležnost delegirana Višem sudu u Kraljevu.

Ustavni sud konstatuje da podnositeljka ustavne žalbe svojim radnjama nije doprinela dužem trajanju postupka, već se, štaviše, njeno podnošenje pritužbi na rad suda smatra aktivnim odnosom u cilju sprovođenja postupka u najkraćem roku.

Podnositeljka ustavne žalbe ima nesporni interes da se u krivičnom postupku što pre odluči o krivičnom delu koje joj je optužbom stavljeno na teret, što za nju sa moralnog i materijalnog stanovišta nesumnjivo ima posebnu važnost.

Iako se u konkretnom krivičnom predmetu odlučuje o optužbama protiv šest lica zbog više krivičnih dela i ima relativno složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima nadležni sud treba da se izjasni, Ustavni sud je ocenio da se postupanje Okružnog, odnosno Višeg suda u Čačku ne može smatrati efikasnim i delotvornim. Takođe, Ustavni sud je ocenio da je dužem trajanju istražnog postupka doprinelo i postupanje Okružnog javnog tužilaštva u Užicu, te što je nakon tri godine nadležnost za postupanje u ovom krivičnom predmetu delegirana sa Višeg suda u Čačku na Viši sud u Kraljevu.

S tim u vezi, Ustavni sud posebno ukazuje da je dužnost sudova, ali i drugih državnih organa koji učestvuju u postupku, da postupak vode i sprovedu bez odlugovlačenja i da onemoguće svaku zloupotrebu prava lica koja učestvuju u postupku, te da pravnovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke.

Na osnovu izloženog, a u skladu sa praksom i kriterijuma ovog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljki ustavne žalbe tokom postupka koji se vodio pred Okružnim, odnosno Višim sudom u Čačku u predmetu Ki. 22/07, a koji se sada vodi pred Višim sudom u Kraljevu u predmetu 2K. 234/10, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke, te kako je u međuvremenu okončana istraga, u tački 2. izreke naložio Višem sudu u Kraljevu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak u predmetu K.234/10 okončao u najkraćem roku.

Saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odredio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete na način predviđen odredbama člana 90. Zakona, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

S obzirom na to da podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je pravo na jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo, kao i pravo na rehabilitaciju i naknadu štete povređeno time što je istraga tako dugo trajala, te da u našem pravnom sistemu nije imala na raspolaganju delotvorno pravno sredstvo kojim bi ubrzala kako postupak u istrazi, tako i podzanje optužnice od strane javnog tužioca u roku koji predviđa zakon, Ustavni sud nalazi da je povreda navedenog prava konsumirana utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku.

6. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za odlučivanje o delu ustavne žalbe kojim se ističe povreda prava na pravično suđenje i povreda posebnih prava okrivljenog jer je podnositeljka, kao okrivljena, "prvi i poslednji put pozvana u istrazi 7. septembra 2009. godine" i nije imala mogućnosti da se upozna sa dokazima prikupljenim protiv nje, ni u vreme prvog ispitivanja, ni za vreme trajanja istrage", Ustavni sud konstatuje da se, u konkretnom slučaju, radi samo o jednoj fazi prethodnog krivičnog postupka u kojoj se prikupljaju dokazi i podaci koji su potrebni da bi se moglo odlučiti da li će se podići optužnica ili obustaviti postupak. Okrivljena, ovde podnositeljka ustavne žalbe, koja je nesporno saslušana u istrazi, imaće u daljem toku krivičnog postupka pravo i mogućnost da osporava kako postojanje i valjanost dokaza u pogledu krivičnog dela čije izvršenje joj se optužnicom stavlja na teret, tako i svoju krivičnu odgovornost. Ustavni sud je zaključio da se ocena postojanja povrede tih prava može izvršiti nakon okončanja krivičnog postupka koji se protiv podnositeljke vodi, pa je ocenio da je u ovom delu ustavna žalba preuranjena.

Navodi podnositeljke ustavne žalbe da joj je povređeno pravo na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, jer su još u vreme donošenja rešenja o sprovođenju istrage protiv nje bila pravosnažno okončana dva krivična postupka zbog istog krivičnog dela, ne mogu se dovesti u ustavnopravnu vezu sa Ustavom utvrđenom sadržinom prava zajemčenog odredbom člana 34. stav 4. Ustava. Naime, iz navoda ustavne žalbe nedvosmisleno proizlazi da se ne radi o istom krivičnom delu, jer se u predmetu Višeg suda u Kraljevu 2K. 234/10 vodi krivični postupak protiv okrivljene zbog osnovane sumnje da je zloupotrebila poverenje postupajući kao punomoćnik zaposlenih u preduzećima "Partizanka" AD Čačak, "Partizan metal promet" AD Čačak i "Partizan prehrana" AD Čačak, a okončani krivični postupci protiv podnositeljke vođeni su zbog zloupotrebe poverenja sasvim drugih klijenata-"Crveni signal" i "Stočar" koje je ona, kao advokat, zastupala.

Imajući u vidu iznete konstatacije iz ove tačke obrazloženja, Ustavni sud je ustavnu žalbu u odnosnom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti