Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za utvrđenje bračne tekovine koji je trajao preko sedam godina. Podnosiocu se dosuđuje naknada nematerijalne štete u iznosu od 500 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. R. iz Čortanovaca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. januara 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. R . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska j edinica u Inđiji u predmetu P. 3070/10 (inicijalno predmet P. 543/05 Opštinskog suda u Inđiji) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od po 500 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. R. iz Čortanovaca je, 20 . decembra 2013. godine, preko punomoćnika R. J, advokata iz Inđije, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 3070/10 (inicijalno predmet P. 543/05 Opštinskog suda u Inđiji). Podnos ilac ustavne žalbe se istovremeno pozva o i na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je protiv njega tužilja – bivša supruga M.R. iz Novog Sada podnela 26. oktobra 2005. godine tužbu Opštinskom sudu u Inđiji, u kojoj je istakla zahtev za utvrđivanje njenog udela u sticanju bračne tekovine. Prema navodima podnosioca ustavne žalbe , spor je trajao osam godina i dva dana, bez njegovog doprinosa trajanju postupka, pa ističe da mu je postupanjem sudova povređeno pravo na suđenje u razumnom roku . Predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava i da utvrdi njegovo pravo na naknadu nematerijalne štete.

Ustavni sud ukazuje da je sadržina prava garantovanog članom 6. Evropske konvencije zajemčena odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te se ocena eventualne povrede ili uskraćivanja ovog prava u postupku po ustavnoj žalbi vrši u odnosu na navedeni član Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, nakon izvršenog uvida u spise predmeta P. 3070/10 Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji (inicijalno predmet P. 543/05 Opštinskog suda u Inđiji), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Protiv podnosioca ustavne žalbe, u svojstvu tuženog, tužilja M.R. je podnela 26. oktobra 2005. godine tužbu Opštinskom sudu u Inđiji (u daljem tekstu: Opštinski sud) radi utvrđenja bračne tekovine, i to utvrđenja prava svojine na ½ nepokretnosti – kuće sagrađene na njivi u K.O. Č , te zemljišta pod zgradom, i drugog zemljišta, po vrsti građevinskog zemljišta izvan građevinskog područja i 1/2 pokretnih stvari, bliže određenih u tužbi. Predmet je zaveden pod brojem P. 543/05. Tuženom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, tužba je uručena preko OUP Novi Sad 7. marta 2006. godine, nakon jednog neuspelog pokušaja uručenja preko pošte.

Nakon sedam zakaz anih ročišta za glavnu raspravu, od kojih je šest održano, Opštinski sud je presudom P. 543/05 od 12. oktobra 2007. godine, usvojio tužbeni zahtev tužilje u celosti. Po žalbi tuženog od 6. decembra 2007. godine, na koju nije bilo odgovora tužilje, postupajući sudij a je 22. januara 2008. godine dao naredbu da se spisi predmeta dostave Okružnom sudu u Sremskoj Mitrovici. Međutim, o izjavljenoj žalbi odlučio je Apelacioni sud u Novom Sadu, kao nadležni sud, nakon izvršene reforme pravosuđa u 2010. godini, koji je rešenjem Gž. 209/10 od 4. marta 20 10. godine ukinuo ožalbenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje prvostepenom sudu, zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

U ponovnom prvostepenom postupku predmet je zaveden pred novonadležnim Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji pod novim brojem P. 3070/10, a nakon održanih šest ročišta za glavnu raspravu, glavna rasprava je zaključena 28. marta 20 13. godine. Na održanim ročištima saslušane su ponovo parnične stranke, i to dva puta, zbog promene postupajućeg sudije, provedeno je građevinsko veštačenje radi utvrđivanja tržišne vrednosti kuće. Jedno ročište nije održano jer je tužilji, na njeno traženje ostavljen rok za izjašnjenje o dokaznim predlozima.

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Inđiji P. 3070/10 od 28. marta 20 13. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje, te utvrđeno njeno pravo svojine na imovini koja je predmet tužbenog zahteva u udelu od po ¼ i na nepokretnim i na pokretnim stvarima, dok je u preostalom delu preko dosuđenog udela njen tužbeni zahtev odbijen, te odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove.

U postupku po žalbama tužilje i tužen og, presudom Apelacionog sud a u Novom Sadu Gž. 3963/13 od 28 . novembra 20 13. godine odbijena je žalba tužilje, a žalba tuženog usvojena i ožalbena presuda preinačena u usvajajućem delu i delu odluke o troškovima, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je predloženo utvrđenje da su nekretnine i pokretne stvari, bliže određen e u izreci prvostepene presude, suvlasništvo tužilje sa ¼ udela, kao i obavezivanje tuženog da trpi upis prava tužilje u javnoj knjizi, te je obavezana tužilja da tuženom isplati troškove postupka. Ova presuda dostavljena je punomoćniku tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe 13. decembra 2013. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.125/04 i 111/09), koji se, saglasno članu 506. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), primenjuje na predmetni parnični postupak, propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.) .

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedene odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je period za ocenu razumne dužine trajanja sudskog postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka i traje do njegovog okončanja, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u ovom konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog parničnog postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak trajao sedam godina i devet meseci za podnosioca ustavne žalbe, računajuću od dana kada mu je tužba uručena, pa do dana uručenja drugostepene presude kojom je pravnosnažno okončan spor, te tuženi konačno uspeo u parnici, jer je odbijen tužbeni zahtev tužilje.

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj spornog prava za podnosioca, trajanje parničnog postupka u ovom sporu preko sedam godina ne može biti opravdano ni jednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je zaključio da deoba zajedničke imovine stečene u toku trajanja braka spada u sporove sa složenim činjeničnim pitanjima. Pored deobe zajedničke imovine u konkretnom predmetu otvoreno je kao sporno i pitanje da li je imovina koja je predmet tužbenog zahteva kupljena delom od posebne imovine tuženog, a delom od zajedničke imovine parničnih stranaka stečene tokom braka.

Podnosilac ustavne žalbe je imao legitiman interes za ažurno i propisno postupanje suda u cilju brzog i efikasnog razrešenja spornih pitanja, i on svojim ponašanjem nije doprineo dužem trajanju postupka .

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud je utvrdio da je prva prvostepen a presuda, iako doneta nakon nepune dve godine od podnošenja tužbe, ukinuta u celini odlukom drugostepenog suda, a da je postupak okončan preinačenjem druge po redu prvostepene presude. Iz ovoga sledi zaključak da je glavni razlog dugog vremenskog trajanja parničnog postupka nedelotvorno postupanje nadležnih prvostepenih sudova, a zbog ponovljenog razmatranja predmeta pred prvostepenim sudom, jer u prvostepenom postupku nije potpuno utvrđeno činjenično stanje.

Saglasno iznetom, Ustavni sud je našao da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku jer o njegovoj tužbi nije rešeno u okviru prihvaćenih standarda. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 500 evra , u dinarskoj protiv vrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine naknade štete, a posebno dužinu trajanja parničnog postupka i složenost postupka u ovoj vrsti spora . Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu sopstvenu praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti