Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog dugotrajnog neizvršenja pravnosnažne presude protiv dužnika u društvenoj svojini. Podnosiocu se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete u visini dosuđenog iznosa, dok se zahtev za nematerijalnu štetu odbacuje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-11124/2018
18.06.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. B . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. juna 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. B . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 46176/13 (ranije pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 6808/08) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 6808/08 od 29. maja 2008. godine, umanjenog za iznos koji je po tom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. B . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 3. oktobra 2018. godine, preko punomoćnika D. L, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu zbog povrede prava prava na imovinu , iz člana 58. Ustava Republike Srbije , u postupku koji se vodi pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 12151/11.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi: da je pravnosnažnom presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 1165/06 od 19. februara 2007. godine obavezan tuženi DP "T. ", Beograd-Z, da podnosiocu na ime neisplaćene zarade isplati iznose navedene u prvom stavu izreke presude , kao i troškove parničnog postupka; da tuženi nije dobrovoljno izvršio obavezu iz navedene pravnosnažne presude, zbog čega je podnosilac 27. maja 20 08. godine podneo predlog za izvršenje na osnovu iste presude kao izvršne isprave; da je Četvrti opštinski sud u Beogradu doneo rešenje o izvršenju 29. maja 2008. godine, kojim je u celini usvojio predlog za izvršenje; da je promenom mreže sudova i njihove mesne nadležnosti predmet prešao u nadležnost Trećeg osnovnog suda u u Beogradu gde se vodi pod brojem I. 12151/11; da je rešenjem Višeg suda u Beogradu R4. I. 379/15 od 26. oktobra 2015. godine, koje je ispravljeno rešenjem istog suda R4. I. 379/15 od 26. novembra 2015. godine, usvojen zahtev ovde podnosioca i utvrđeno da je u izvršnom postupku pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 12151/11 povređeno pravo podnosioca zahteva na suđenje u razumnom roku; da do dana podnošenja ustavne žalbe Treći osnovni sud u Beogradu, i pored naloga Višeg suda u Beogradu iz rešenja R4 I. 379/15 od 26. oktobra 2015. godine, nije preduzeo nikakve mere da se navedeni izvršni postupak okonča; da izvršni postupak i dalje traje i podnosilac nije namirivan za svoje potraživanje; da je podnosiocu ustavne žalbe zbog nemogućnosti izvršenja sudske odluke i nemogućnosti naplate potraživanja iz radnog odnosa u postupku protiv izvršnog dužnika koji je državni subjekt povređeno pravo na imovinu, posebno imajući u vidu činjenicu da je izvršni postupak po svojoj prirodi hitan i nije složen. Podnosilac je istakao i zahtev za naknadu nematerijalne štete koju je pretrpeo kao posledicu učinjene povrede, a zbog stanja nesigurnosti i neizvesnosti u kojoj se nalazio u dužem periodu usled nemogućnosti da ostvari svoje stečeno imovinsko pravo, kao i materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju ranijeg Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 6808/08 od 29. maja 2008. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 6808/08 od 29. maja 2008. godine usvojen je predlog za izvršenje ovde podnosioca ustavne žalbe na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 1165/06 od 19. februara 200 7. godine kojom je obavezan DP "T.", B. -Zemun, kao izvršni dužnik, da tužiocu, kao izvršnom poveriocu, isplati na ime neisplaćene zarade iznose bliže opredeljene izrekom navedene presude, sa zakonskom zateznom kamatom, troškovima parničnog postupka i troškovima izvršenja, plenidbom i prenosom novčanih sredstava sa tekućeg računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu R4 I. 379/15 od 26. oktobra 2015. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno da je predlagaču R. B . u postupku pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu I. 12151/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. U stavu drugom izreke ovog rešenja naloženo je Trećem osnovnom sudu u Beogradu da u najkraćem mogućem roku hitno okonča postupak izvršenja I. 12151/11. U stavu četvrom izreke ovog rešenja odbijen je zahtev predlagača za isplatu naknade u iz nosu od 40.000,00 dinara, a u petom stavu izreke obavezuje se protivnik predlagača Republika Srbija da predlagaču naknadi troškove postupka u iznosu od 6.390,00 dinara.

U obrazloženju ovog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je postupajući po zahtevu u smislu člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova, kao nadležan, Viši sud izvršio uvid u spise predmeta Trećeg osnovnog suda I. 12151/11 i utvrdio da je izvršni postupak u konkretnom slučaju započeo 27. maja 20 08. godine, podnošenjem predloga za izvršenje, da je predlog za izvršenje usvojen 29. maja 2008. godine, te da predmetno izvršenje nije sprovedeno; da, kako u izvršnom postupku važi načelo hitnosti, sud je zahtev usvojio i odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja, u skladu sa odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije; da po mišljenju toga suda, težina povrede ne opravdava dosuđivanje naknade u novcu , imajući u vidu da se izrečenim merama utvrđenjem povrede i nalogom za ubrzavanje postupka u potpunosti ostvaruje s vrha ubrzanja postupka i otklanja posledica povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao osnovna svrha ovog postupka.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja utvrđenih pravnosnažnom presudom u korist podnosioca ustavne žalbe, a protiv dužnika DP "T. ", B. -Zemun, koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20 juna 2013. godine). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnos ioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 6808/08 od 29. maja 2008. godine, umanjenog za iznos koji je po tom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Odlučujući o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud konstatuje da je o pravu podnosioca za naknadu nematerijalne štete zbog dugog trajanja postupka odlučivano rešenjem Višeg suda u Beogradu R4 I. 379/15 od 26. oktobra 2015. godine, te odbijen zahtev predlagača za isplatu naknade u iznosu od 40.000,00 dinara.

Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11-dr. zakon, 101/11 i 101/13), imao pravo da protiv rešenja o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku podnese žalbu Vrhovnom kasacionom sudu u roku od 15 dana, o čemu je ujedno bio poučen u uputstvu o pravnom sredstvu koje je sadržano u rešenju Višeg suda u Beogradu R4 I. 379/15 od od 26. oktobra 2015. godine.

Kako iz navoda ustavne žalbe i dokumentacije koja je uz nju dostavljena proizlazi da podnosilac ustavne žalbe pre obraćanja Ustavnom sudu nije iskoristio Zakonom propisano pravno sredstvo za zaštitu svojih prava u redovnom postupku, to je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev za naknadu nematerijalne štete, rešavajući kao u tački 3. izreke , jer nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

6. Što se tiče zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu advokatskih troškova nastalih pokretanjem postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti , pored mnogih drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti