Povreda prava na pravično suđenje zbog neodgovarajućeg obrazloženja presude

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na pravično suđenje jer Upravni sud nije obrazložio zašto nije ispitao navode tužbe o nepravnosnažnosti isprave na osnovu koje je izvršen upis u katastar. Zahtev za naknadu štete je odbačen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić , Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. Ć . iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. aprila 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. Ć . i utvrđuje da je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 3421/17 od 13 . oktobra 2017. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. Ć . iz Čačka , preko punomoćnika M. P, advokata iz Čačka, podneo je Ustavnom sudu, 6. decembra 2017 . godine, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 3421/17 od 13 . oktobra 2017. godine , zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije i prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da rešenje o eksproprijaciji nepokretnosti čiji je bio vlasnik nije bilo pravnosnažno u trenutku donošenja rešenja o upisu prava privrednog društva „K. S .“ d.o.o. Beograd na tim nepokretnostima, jer je Upravni sud poništio drugostepeno rešenje kojim je odlučeno o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja o eksproprijaciji. Po mišljenju podnosioca, pogrešan je stav Upravnog suda da prvostepeni organ nije ovlašćen da ispituje da li su bili ispunjeni zakonom propisani uslovi za stavljanje klauzule pravnosnažnosti na rešenje o eksproprijaciji.

Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporenu presudu, te da utvrdi pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u spise predmeta Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Gornji Milanovac broj 952-02-689/2013ž, kao i spise predmeta ovog suda Už-5429/2016 i Už-10641/2017, te dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosud skoj stvari:

3.1. Rešenjem Odeljenja za imovinsko pravne poslove Opštinske uprave Gornji Milanovac broj 4-05-465-186/2012 od 12. septembra 2012. godine eksproprisane su nepokretnosti označene u rešenju, upisane u list nepokretnosti broj … KO B, vlasništvo M. Ć, ovde podnosioca ustavne žalb e, radi izgradnje autoputa, u korist privrednog društva „K. S .“ d.o.o. Beograd. Ministarstvo finansija i privrede je rešenjem broj 465-02-00213/2012-07 od 11. decembra 2012. godine odbilo žalbu podnosioca izjavljenu protiv tog rešenja, a presudom Upravnog suda U. 3287/13 od 19. maja 2014. godine poništeno je navedeno konačno rešenje i predmet vraćen tuženom organu na ponovni postupak. Imajući u vidu da je na usmenoj raspravi pred prvostepenim organom izjavu dao sin podnosioca ustavne žalbe , koji za to nije bio ovlašćen, Upravni sud je ocenio da podnosiocu nije bilo omogućeno učešće u postupku. Rešenjem Ministarstva finansija broj 465-02-00213/2012-07 od 18. juna 2014. godine poništeno je rešenje Odeljenja za imovinsko pravne poslove Opštinske uprave Gornji Milanovac broj 4-05-465-186/2012 od 12. septembra 2012. godine i predmet vraćen istom organu na ponovno odlučivanje, kako bi se podnosilac izjasnio o predlogu za eksproprijaciju.

Odlučujući u ponovnom postupku, prvostepeni organ je doneo rešenje broj 4-05-465-186/2012 od 15. septembra 2014. godine o eksproprijaciji predmetnih nepokretnosti podnosioca ustavne žalbe. Rešenjem Ministarstva finansija RS broj 465-02-00213/2013-07 od 2. marta 2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca izjavljena protiv navedenog rešenja, a Upravni sud – Odeljenje u Kragujevcu je presudom U. 8813/15 od 15. septembra 2017. godine odbio kao neosnovanu tužbu kojom je podnosilac pobijao zakonitost navedenog konačnog rešenja.

3.2. Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Gornji Milanovac broj 952-02-689/2013ž od 12. marta 2013. godine dozvoljen je upis u listu nepokretnosti broj 1085 KO Brđani prava korišćenja privrednog društva „K. S .“ d.o.o. Beograd na nepokretnostima označenim u rešenju Odeljenja za imovinsko pravne poslove Opštinske uprave Gornji Milanovac broj 4-05-465-186/2012 od 12. septembra 2012. godine o eksproprijaciji t ih nepokretnosti. U rešenju je navedeno da je u sprovedenom postupku utvrđeno da navedena isprava ispunjava uslove iz čl. 84, 85, 86, 87. i 88. Zakona o državnom premeru i katastru. Primerak navedenog rešenja o eksproprijaciji, koji je dostavljen nadležnoj službi za katastar nepokretnosti, sadrži klauzulu pravnosnažnosti, prema kojoj je to rešenje postalo pravnosnažno 18. decembra 2012. godine.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 952-02-22-16436/2016 od 31. januara 2017. godine odbijena je žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv navedenog rešenja o upisu prava na spornim nepokretnostima. Drugostepeni organ je u obrazloženju rešenja najpre konstatovao da je u žalbi navedeno da je isprava na osnovu koje je izvršen upis konačna, ali ne i pravnosnažna, jer je podnosilac 5. marta 2013. godine pokrenuo upravni spor radi poništaja rešenja drugostepenog organa donetog po njegovoj žalbi izjavljenoj protiv rešenja o eksproprijaciji. Drugostepeni organ je dalje naveo da je odredbama člana 88. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, broj 72/209) propisano da javna isprava mora biti pravnosnažna, odnosno izvršna, da bi bila podobna za upis, te je našao da je pravilno postupio prvostepeni organ kada je dozvolio upis na osnovu rešenja koje je postalo pravnosnažno 18. decembra 2012. godine.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 3421/17 od 13 . oktobra 2017. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnosioca ustavne žalbe podneta protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 952-02-22-16436/2016 od 31. januara 2017. godine. U obrazloženju osporene presude je konstatovano da iz spisa predmeta proizlazi da je upis prava izvršen na osnovu pravnosnažne isprave, saglasno odredbama člana 88. st. 1. i 3. Zakona o državnom premeru i katastru. Ocenjujući navode tužbe da je presudom Upravnog suda U. 5311/14 od 7. oktobra 2016. godine poništeno „rešenje od 11. decembra 2012. godine“, Upravni sud je našao da ti navodi nisu od uticaja na zakonitost pobijanog rešenja, jer je prvostepeni organ izvršio upis prava korišćenja na osnovu rešenja koje je snabdeveno klauzulom pravnosnažnosti, pri čemu taj organ nije ovlašćen da ispituje da li su bili ispunjeni zakonom propisani uslovi za stavljanje klauzule pravnosnažnosti na „rešenje od 12. septembra 2012. godine“.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1. do 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine, da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (član 58.).

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored navedenih ustavnih odredaba, relevantne su i odredbe sledećih zakona i drugih propisa:

Odredbama člana 88. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br. 72/09 i 18/10), koji je bio na snazi na dan donošenja rešenja prvostepenog organa o upisu prava korišćenja na nepokretnostima eksproprisanim od podnosioca ustavne žalbe, bilo je propisano da je javna isprava na osnovu koje se može izvršiti upis odluka suda, drugog državnog organa ili organizacije koja vrši javna ovlašćenja, koji su po zakonu nadležni da donose odluke kojima se odlučuje o pravima, odnosno o drugim činjenicama koje se upisuju u katastar nepokretnosti (stav 1.); da javna isprava da bi bila podobna za upis mora biti pravnosnažna (stav 2.).

Članom 34. Zakona o izmenama i dopunama navedenog zakona, objavljenom u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 96/15, dopunjen je dotadašnji stav 2. člana 88, tako da glasi: „Javna isprava da bi bila podobna za upis mora biti pravnosnažna, odnosno izvršna.“

Odredbom člana 232. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) bilo je propisano da kad drugostepeni organ utvrdi, pored ostalog, da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, a ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar.

Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ“, br. 6/80 i 36/90, „Službeni list SRJ“, broj 29/96 i „Službeni glasnik RS“, broj 115/05 - dr. zakon) propisano je: da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem (član 25.); da pravo svojine koje određeno lice ima na stvar prestaje kad drugo lice stekne pravo svojine na tu stvar (član 45.).

Odredbama Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, broj 53/95, „Službeni list SRJ“, broj 16/01-Odluka SUS i „Službeni glasnik RS“, br. 20/09 i 55/13-Odluka US) propisano je: da se danom pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji menja sopstvenik na eksproprisanoj nepokretnosti – potpuna eksproprijacija (član 4.); da se upis svojine i drugih prava na eksproprisanoj nepokretnosti vrši na osnovu pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji (član 64.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je pravo na pravično suđenje povređeno time što rešenje o eksproprijaciji predmetnih nepokretnosti nije bilo pravnosnažno u trenutku donošenja rešenja prvostepenog organa o upisu prava privrednog društva „K. S .“ d.o.o. Beograd na tim nepokretnostima. Podnosilac, takođe, smatra pogrešnim stav Upravnog suda da prvostepeni organ nije ovlašćen da ispituje da li su bili ispunjeni zakonom propisani uslovi za stavljanje klauzule pravnosnažnosti na rešenje o eksproprijaciji.

Ocenjujući ustavnu žalbu sa stanovišta prava na pravično suđenje garantovanog članom 32. stav 1. Ustava, Sud je najpre konstatovao da se ustavna garancija prava na pravično suđenje, pored ostalog, sastoji u tome da sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom arbitrernog postupanja i odlučivanja nadležnog suda.

Ustavni sud je, polazeći od činjenica utvrđenih u ovom ustavnosudskom postupku, konstatovao da je rešenje prvostepenog organa o upisu prava korišćenja privrednog društva „K. S .“ d.o.o. Beograd na nepokretnostima eksproprisanim od podnosioca ustavne žalbe doneto na osnovu rešenja o eksproprijaciji koje je sadržalo klauzulu pravnosnažnosti, da je drugostepeni organ odbio žalbu podnosioca izjavljenu protiv rešenja o upisu, iako je podnosilac u žalbi istakao da isprava na osnovu koje je izvršen upis nije pravnosnažna, a da je Upravni sud u osporenoj presudi izrazio stanovište da prvostepeni organ nije ovlašćen da ispituje da li su bili ispunjeni zakonom propisani uslovi za stavljanje klauzule pravnosnažnosti na ispravu na osnovu koje vrši upis prava.

U vezi sa navodima ustavne žalbe kojima se osporava pravni stav Upravnog suda o ovlašćenjima organa koji vrši upis u odnosu na ispravu koja mu je dostavljena, Ustavni sud nalazi da je ustavnopravno prihvatljivo stanovište Upravnog suda da prvostepeni organ nije ovlašćen da ispituje da li su bili ispunjeni zakonom propisani uslovi za stavljanje klauzule pravnosnažnosti na rešenje o eksproprijaciji. Naime, po sticanju uslova za nastupanje pravnosnažnosti, organ pred kojim je vođen prvostepeni postupak izdaje potvrdu o pravnosnažnosti rešenja u upravnom postupku. Potvrda – klauzula pravnosnažnosti ne sadrži samo činjenicu da je ta odluka postala pravnosnažna, već i datum nastupanja pravnosnažnosti. Ukoliko se iz bilo kojih razloga od strane prvostepenog organa pred kojim je vođen postupak pravnosnažnost nepravilno ili nezakonito konstatuje, bilo da se radi o grešci u pogledu utvrđenja pravnosnažnosti ili u pogledu označenog datuma kada je nastupila, taj organ je ovlašćen da, po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke, rešenjem ukine klauzulu pravnosnažnosti, odnosno da izda potvrdu sa drugim pravilno označenim datumom nastupanja pravnosnažnosti.

Iz navedenog sledi da je upis prava korišćenja privrednog društva „K. S .“ d.o.o. Beograd na predmetnim nepokretnostima izvršen u skladu sa zakonom, jer se prvostepeni organ pouzdao u klauzulu pravnosnažnosti kojom je bilo snabdeveno rešenje o eksproprijaciji tih nepokretnosti. Ustavni sud, međutim, nalazi da je u postupku po žalbi izjavljenoj protiv rešenja prvostepenog organa o upisu prava, morala biti ispitana tvrdnja podnosioca ustavne žalbe da isprava na osnovu koje je izvršen upis nije pravnosnažna, budući da je 5. marta 2013. godine podneo tužbu Upravnom sudu radi poništaja konačnog rešenja donetog u postupku u eksproprijacije. S obzirom na to da je dovedena u pitanje zakonska pretpostavka o pravnosnažnosti sporne isprave, Republički geodetski zavod je imao mogućnost da, sam ili preko zamoljenog organa, predloži organu uprave nadležnom za poslove eksproprijacije da preispita stavljenu klauzulu pravnosnažnosti ili da naloži podnosiocu ustavne žalbe da podnese zahtev za ukidanje klauzule pravnosnažnosti, nakon čega bi predmetni postupak mogao biti nastavljen. Propust Republičkog geodetskog zavoda da razreši to pitanje morao je biti sankcionisan u postupku kontrole zakonitosti konačnog rešenja tog organa, ali se Upravni sud u osporenoj presudi zadržao na oceni zakonitosti postupanja prvostepenog organa sa ispravom koja je snabdevena klauzulom pravnosnažnosti. Ustavni sud je stoga našao da osporeni akt nije obrazložen na način koji zadovoljava standarde pravičnog suđenja uspostavljene ustavnosudskom praksom i praksom Evropskog suda za ljudska prava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ispitujući kakve su posledice utvrđene povrede prava na pravično suđenje u konkretnom slučaju, Ustavni sud je konstatovao da je pre donošenja rešenja drugostepenog organa u predmetnom postupku Upravni sud presudom U. 3287/13 od 19. maja 2014. godine poništio rešenje Ministarstva finansija i privrede broj 465-02-00213/2012-07 od 11. decembra 2012. godine, donetog u postupku eksproprijacije, nakon čega je taj organ doneo rešenje kojim se poništava rešenje Odeljenja za imovinsko pravne poslove Opštinske uprave Gornji Milanovac broj 4-05-465-186/2012 od 12. septembra 2012. godine. Odlučujući u ponovnom postupku, prvostepeni organ je doneo novo rešenje broj 4-05-465-186/2012 od 15. septembra 2014. godine o eksproprijaciji predmetnih nepokretnosti podnosioca ustavne žalbe, koje je postalo pravnosnažno donošenjem presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 8813/15 od 15. septembra 2017. godine.

Iz navedenog sledi da je rešenjem prvostepenog organa dozvoljen upis novog nosioca prava na predmetnim nepokretnostima na osnovu rešenja o eksproprijaciji Odeljenja za imovinsko pravne poslove Opštinske uprave Gornji Milanovac broj 4-05-465-186/2012 od 12. septembra 2012. godine, koje nije bilo pravnosnažno u vreme izvršenog upisa. Ustavni sud je, međutim, imao u vidu da pravnosnažnost nastaje samo u odnosu na izreku rešenja, a da obrazloženje rešenja donetog u upravnom postupku nije podobno za sticanje pravnosnažnosti. Sud dalje konstatuje da eksproprijacija predstavlja originarni način sticanja nepokretnosti, jer se danom pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji menja sopstvenik na eksproprisanoj nepokretnosti. S obzirom na izloženo, a imajući u vidu da je pre donošenja osporene presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 3421/17 od 13 . oktobra 2017. godine pravnosnažno okončan postupak eksproprijacije predmetnih nepokretnosti, Ustavni sud nije poništio osporeni akt, već je samo utvrdio povredu prava na pravično suđenje.

7. Polazeći od razloga iznetih u tački 6. obrazloženja, Ustavni sud je našao da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge za tvrdnju da je osporenim aktom povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na imovinu, garantovano članom 58. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud nije posebno razmatrao ustavnu žalbu sa stanovišta načela zabrane diskriminacije i prava na jednaku zaštitu prava, jer je, polazeći od sadržine ustavne žalbe, ocenio da podnosilac povredu načela iz člana 21. i prava iz člana 36. stav 1. Ustava obrazlaže istim navodima kao povredu prava na pravično suđenje.

8. Nalazeći da za podnosioca ustavne žalbe nisu nastupile štetne posledice utvrđene povrede označenog ustavnog prava, Ustavni sud je zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete odbacio, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 2. izreke.

9. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.