Povreda prava na pravno sredstvo zbog pogrešnog odbacivanja revizije

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravno sredstvo, poništivši rešenje Vrhovnog suda Srbije kojim je revizija odbačena kao nedozvoljena. Vrhovni sud je pogrešno cenio dozvoljenost revizije nakon preinačenja tužbe, propuštajući da primeni merodavne procesne norme.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Danice Nikolić iz Malog Crnića, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 13. oktobra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Danice Nikolić i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 1937/08 od 8. aprila 2009. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog suda Srbije iz tačke 1. i određuje da Vrhovni kasacioni sud u najkraćem roku donese novu odluku o reviziji koju je podnositeljka ustavne žalbe izjavila protiv presude Okružnog suda u Požarevcu Gž. 269/07 od 21. marta 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Danica Nikolić iz Malog Crnića je 15. juna 2009. godine, preko punomoćnika Ružice Lekić, advokata iz Požarevca, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 1937/08 od 8. aprila 2009. godine, zbog povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnositeljka ustavne žalbe 12. septembra 2001. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Požarevcu, radi isplate 200.000,00 dinara; da je u momentu podnošenja tužbe revizija bila dozvoljena jer je vrednost predmeta spora prelazila iznos od 15.000,00 dinara, što je bio granični iznos za dozvoljenost revizije prema tada važećim odredbama Zakona o parničnom postupku; da je podnositeljka ustavne žalbe na ročištu održanom 21. marta 2002. godine pored postojećeg tužbenog zahteva istakla i zahtev za utvrđenje prava svojine na predmetnim nepokretnostima, tako što je ovaj zahtev postavljen kao glavni tužbeni zahtev, a tužbeni zahtev koji je prvobitno bio postavljen, odnosno zahtev za isplatu 200.000,00 dinara, kao eventualni tužbeni zahtev; da prvostepeni sud nije naložio podnositeljki da označi vrednost predmeta spora za nenovčani zahtev i da u odnosu na taj zahtev nije plaćena sudska taksa, što, po mišljenju podnositeljke ustavne žalbe, predstavlja propust suda, koji ima za posledicu da se revizija i u odnosu na taj zahtev morala smatrati dozvoljenom; da Vrhovni sud Srbije nije mogao odbaciti reviziju kao nedozvoljenu ni u odnosu na vrednost novčanog zahteva koji nije menjan u toku postupka, imajući u vidu da je, po mišljenju podnositeljke, revizija dozvoljena i u odnosu na taj zahtev, saglasno odredbi člana 491. stav 4. Zakona o parničnom postupku. Podnositeljka ustavne žalbe je predložila da Sud poništi osporeni pojedinačni akt.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 12. septembra 2001. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Požarevcu protiv tuženih, radi isplate 200.000,00 dinara na ime sticanja bez osnova. Na ročištu održanom 21. marta 2002. godine podnositeljka ustavne žalbe je pored postojećeg tužbenog zahteva postavila i zahtev za utvrđenje prava svojine na predmetnim katastarskim parcelama, tako što je ovaj zahtev postavljen kao glavni tužbeni zahtev, a tužbeni zahtev koji je prvobitno bio postavljen, odnosno zahtev za isplatu 200.000,00 dinara, kao eventualni tužbeni zahtev.

Presudom Opštinskog suda u Požarevcu P. 1325/01-43 od 30. novembra 2006. godine odbijen je glavni tužbeni zahtev kojim je tužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe, tražila da se utvrdi da je po osnovu ugovora o poklonu Ov. 2730/88 od 31. oktobra 1988. godine vlasnik ½ katastarskih parcela br. 497. i 498, obe u katastarskoj opštini Kobilje (stav 1.), odbačena je tužba tužilje za utvrđene prava svojine na drugoj polovini navedenih katastarskih parcela (stav 2.), odbijen je eventualni tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obavežu tužene da joj na ime naknade za izdržavanje pok. Petrije solidarno isplate 150.000,00 dinara, kao i 50.000,00 dinara na ime troškova sahrane, podizanja nadgrobnog spomenika i podušja (stav 3.) i obavezana je tužilja da tuženima naknadi troškove parničnog postupka (stav 4.).

Podnositeljka ustavne žalbe je protiv prvostepene presude izjavila žalbu, koja je presudom Okružnog suda u Požarevcu Gž. 269/07 od 21. marta 2008. godine odbijena kao neosnovana.

Protiv navedene drugostepene presude podnositeljka ustavne žalbe je izjavila reviziju, koja je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 1937/08 od 8. aprila 2009. godine odbačena kao nedozvoljena. U obrazloženju ovog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je tužba koja je podneta 12. septembra 2001. godine radi isplate 200.000,00 dinara preinačena 21. marta 2002. godine, tako što je pored postojećeg postavljen i zahtev za utvrđenje prava svojine na nepokretnosti i da prilikom preinačenja tužbe nije označena nova vrednost predmeta spora; da se u imovinskopravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, kao i u sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, dozvoljenost revizije ceni prema odredbama Zakona o parničnom postupku koje su važile na dan preinačenja tužbe; da prema odredbama člana 382. st. 2. i 3. Zakona o parničnom postupku, posle izmena izvršenih članom 8. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SRJ", broj 3/02), koje su stupile na snagu 26. januara 2002. godine, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi iznos od 300.000,00 dinara, a u imovinskopravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, ako označena vrednost predmeta spora ne prelazi 300.000,00 dinara; da, po oceni Vrhovnog suda Srbije, imajući u vidu da je označena vrednost predmeta spora, kao i vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude 200.000,00 dinara, odnosno ispod granične vrednosti od 300.000,00 dinara za dozvoljenost revizije, to revizija tužilje nije dozvoljena.

4. Odredbom člana 36. stav 2. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.
Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 72/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93 i 24/94), Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni list SRJ“, broj 12/98), Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni list SRJ“, broj 3/02) i Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04).
Odredbom člana 491. stav 4. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, propisano je da će se o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda, u postupku koji je pokrenut pre početka primene ovog zakona, odlučivati po pravilima parničnog postupka koja su važila do stupanja na snagu ovog zakona.
Članom 16. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SRJ", broj 3/02) bilo je propisano da će se o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda, u postupku koji je pokrenut pre stupanja na snagu ovog zakona, rešavati po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Odredbom člana 72. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni list SRJ“, broj 12/98) bilo je propisano da se u stavu 2. i 3. člana 382. broj „800“ zamenjuje brojem „15.000“.

5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je u parničnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravno sredstvo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava.

Naime, Ustavni sud je utvrdio da je Vrhovni sud Srbije u postupku po blagovremeno izjavljenoj reviziji podnositeljke ustavne žalbe protiv drugostepene presude doneo osporeno rešenje Rev. 1937/08 od 8. aprila 2009. godine kojim je odbacio reviziju kao nedozvoljenu, na osnovu člana 382. st. 2. i 3. ranije važećeg Zakona o parničnom postupku. Prema obrazloženju osporenog rešenja, revizijski sud je svoju odluku zasnovao na činjenici da je tužilja na ročištu održanom 21. marta 2002. godine preinačila tužbu i da tom prilikom nije označila novu vrednost predmeta spora, a da se, po stavu Vrhovnog suda Srbije, dozvoljenost revizije ceni prema odredbama Zakona o parničnom postupku koje su važile na dan preinačenja tužbe. Vrhovni sud Srbije je ocenio da revizija nije dozvoljena, imajući u vidu da je nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku iz 2002. godine, granična vrednost za izjavljivanje revizije bila 300.000,00 dinara, da je vrednost predmeta spora koja je označena u tužbi (200.000,00 dinara) bila ispod vrednosti koja je merodavna za dozvoljenost revizije, a da tužilja prilikom preinačenja tužbe nije označila novu vrednost predmeta spora.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije nije na pravilan način odlučeno o reviziji tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe. Naime, prema stavu Ustavnog suda, utvrđenom na sednici Suda održanoj 7. jula 2011. godine, ukoliko vrednost predmeta spora nije označena u tužbi, odnosno, u konkretnom slučaju, prilikom preinačenja tužbe, ni do zaključenja glavne rasprave, niti je sud utvrdio novu vrednost predmeta spora, revizija se morala smatrati dozvoljenom, jer stranka ne može da snosi posledice zbog propusta suda da pozove tužilju da u primerenom roku opredeli vrednost predmeta spora.

Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je u odnosu na novčani tužbeni zahtev koji nije u pogledu iznosa menjan u toku postupka, Vrhovni sud morao o dozvoljenosti izjavljene revizije odlučiti primenom odredbe člana 382. stav 2. Zakona o parničnom postupku iz 1997. godine, koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe, a na koji upućuje odredba člana 491. stav 4. Zakona o parničnom postupku iz 2004. godine. Naime, saglasno navedenoj odredbi Zakona o parničnom postupku bilo je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi 15.000 novih dinara. Imajući u vidu da je vrednost predmeta spora koja je bila označena u tužbi, a koja se odnosila na potraživanje tužilje u novcu, prelazila ovaj granični iznos, to proizlazi da je i u ovom smislu revizija tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe bila dozvoljena.

6. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 1937/08 od 8. aprila 2009. godine, odbacivanjem revizije iz razloga navedenih u obrazloženju osporenog rešenja, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravno sredstvo, koje je garantovano odredbom člana 36. stav 2. Ustava, te je u tački 1. izreke, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), ustavnu žalbu usvojio.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja, kako bi u ponovnom postupku bila doneta meritorna odluka o reviziji koju je podnositeljka ustavne žalbe izjavila protiv drugostepene presude, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučeno kao u tački 2. izreke.

7. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Povreda prava na pravno sredstvo zbog pogrešnog odbacivanja revizije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti