Ustavna žalba protiv odluke o neizboru za sudiju odbačena kao nedopuštena

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu sudije za prekršaje koja nije izabrana na trogodišnji mandat. Žalba je nedopuštena jer podnositeljka nije iscrpela raspoloživa pravna sredstva, konkretno, nije pokrenula upravni spor protiv odluka Narodne skupštine i Visokog saveta sudstva.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1114/2010
24.11.2011.
Beograd

Ustavni sud, u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mine Borota Ristić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. novembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Mine Borota Ristić izjavljena protiv Odluke Narodne skupštine o izboru sudija na trogodišnji mandat u sudovima opšte i posebne nadležnosti („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) i Odluke Visokog saveta sudstva broj 06-00-02/2010-01 od 13. januara 2010. godine, u delu stava I izreke.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mina Borota Ristić iz Beograda je 29. januara 2010. godine izjavila ustavnu žalbu protiv Odluke Narodne skupštine o izboru sudija na trogodišnji mandat u sudovima opšte i posebne nadležnosti („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), a dopunom ustavne žalbe od 26. februara 2010. godine osporena je i Odluka Visokog saveta sudstva broj 06-00-02/2010-01 od 13. januara 2010. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, povrede prava iz čl. 23, 32, 36, 42, 51, 53. i 60. Ustava, kao i povrede čl. 6, 8, 10. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava, člana 1. Protokola 1 i člana 1. Protokola 12 uz Evropsku konvenciju.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da se ustavnom žalbom osporava Odluka Narodne skupštine o izboru sudija na trogodišnji mandat u sudovima opšte i posebne nadležnosti („Službeni glasnik RS“, broj 111/2009) iz razloga što podnositeljka ustavne žalbe nije izabrana za sudiju, iako je podnela prijavu za izbor za sudiju Prekršajnog suda u Beogradu, a smatra da ispunjava sve uslove za izbor sudije.

Dopunom ustavne žalbe osporava se i Odluka Visokog saveta sudstva broj 06-00-02/2010 od 13. januara 2010. godine, kojom je: u stavu I izeke konstatovano da sudijama veća za prekršaje i sudijama opštinskih organa za prekršaje koje nisu izabrane u skladu sa Zakonom o sudijama („Službeni glasnik RS“, broj 116/2008), među kojima je i podnositeljka ustavne žalbe (navedena u tački 11.) prestaje dužnost sudije za prekršaje sa 31. decembrom 2009. godine; u stavu II izreke utvrđeno da sudije iz stava I imaju pravo na naknadu plate u trajanju od šest meseci u visini plate koju su primali u trenutku prestanka dužnosti, s tim da ovo pravo prestaje pre isteka roka od šest meseci ako sudija kome je prestala dužnost zasnuje radni odnos ili stekne pravo na penziju, a može biti produženo za šest meseci ako u tih šest meseci stiče pravo na penziju; u stavu III izreke konstatovano da će Visoki savet sudstva odrediti sudove u kojima će sudije iz stava I ostvariti pravo na naknadu plate.

Osporene odluke ne sadrže pouku o pravnom sredstvu.

4. Odredbom člana 198. stav 2. Ustava utvrđeno je da zakonitost konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita.

Odredbama člana 3. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je da u upravnom sporu sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata, osim onih u pogledu kojih je predviđena drugačija sudska zaštita (stav 1.), kao i da u upravnom sporu sud odlučuje i o zakonitosti konačnih pojedinačnih akata kojima se rešava o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, u pogledu kojih u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita (stav 2.). Prema odredbi člana 18. stav 1. ovog zakona, tužba u upravnom sporu podnosi se u roku od 30 dana od dana dostavljanja upravnog akta stranci koja je podnosi ili u zakonom propisanom kraćem roku.

5. Ustavni sud smatra da iz citiranih odredaba Ustava i Zakona o upravnim sporovima proizlazi da je podnositeljka ustavne žalbe imala pravo da tužbom u upravnom sporu pobija Odluku Narodne skupštine o izboru sudija na trogodišnji mandat u sudovima opšte i posebne nadležnosti, iako o tome nije bila poučena od strane donosioca osporenog akta.

Podnositeljka ustavne žalbe je, takođe, prema stavu Ustavnog suda, imala pravo da tužbom u upravnom sporu pobija Odluku Visokog saveta sudstva u delu kojim joj je prestala dužnost sudije za prekršaje u Opštinskom organu za prekršaje u Beogradu, iako o tome nije bila poučena od strane donosioca osporenog akta.

S obzirom na to da podnositeljka nije iskoristila pravno sredstvo za zaštitu svojih prava – tužbu u upravnom sporu, a da se ustavna žalba može izjaviti samo pod uslovom da su iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu.

Kako je nesporno da podnositeljka žalbe nije bila poučena o mogućnosti pokretanja upravnog spora, Ustavni sud konstatuje da podnositeljka ne sme snositi štetne posledice izostajanja pouke o pravnom sredstvu u osporenom aktu, te da, saglsno odredbi člana 18. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, u roku od 30 dana od dana prijema ovog rešenja, može podneti tužbu Upravnom sudu, radi ocene zakonitosti osporenog akta.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Ustavna žalba protiv odluke o neizboru za sudiju odbačena kao nedopuštena

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti