Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku za otkup stana

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana. Postupak koji je trajao sedam godina i devet meseci ocenjen je kao nerazumno dug, prvenstveno zbog neefikasnosti prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-11149/2013
29.10.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. C. iz Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. oktobra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. C. i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu R1. 39/10, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Naro dne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredsta va - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. C. iz Leskovca podneo je, 23. decembra 2013. godine, preko punomoćnika Z. S, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog član om 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu R1. 39/10.

Podnosilac ustavne žalbe ističe da je predmetni vanparnični postupak, koji se vodio povodom njegovog predloga za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana, trajao preko osam godina računajući od momenta kada se nosiocu prava raspolaganja na stanu obratio zahtevom za zaključenje ugovora o otkupu, zbog čega smatra da mu je povređeno označeno ustavno pravo. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi mu pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu R1. 39/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Predlagač V. C, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 29. marta 2006. godine Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana protiv protivnika predlagača opštine L. i JP „D.“. Uz predlog je dostavio rešenje tog suda R1. 101/92 od 16. februara 1993. godine kojim je određen za zakupca predmetnog stana nakon razvoda braka zaključenog sa A. C.

Prvo ročište je zakazano za 21. februar 2007. godine i do jula iste godine održana su još dva ročišta.

Na predlog protivnika predlagača, rešenjem od 3. jula 2007. godine postupak je prekinut iz razloga što su se pred Opštinskim sudom u Leskovcu u tom momentu vodila dva postupka – jedan po tužbi ovde protivnika predlagača radi iseljenja njegove druge bivše supruge Z. C. iz predmetnog stana i drugi po predlogu Z. C. za određivanje zakupca spornog stana.

Navedeno rešenje ukinuto je rešenjem drugostepenog suda Gž. 2644/07 od 26. februara 2008. godine.

U daljem toku postupka, od ukupno 18 ročišta, šest nije održano. Četiri ročišta nisu održana zbog nedolaska uredno pozvanog punomoćnika predlagača, jedno zbog nedolaska veštaka i zastupnika protivnika predlagača, a jedno zbog toga što je podnesak predlagača od 17. juna 2010. godine uručen zastupnicima protivnika predlagača tek na ročištu koje je održano 9. jula te godine. Na ročištima održanim 8. decembra 2008. i 5. marta 2009. godine izveden je dokaz saslušanjem predlagača i svedoka Z. C. radi utvrđivanja činjenice ko stanuje u predmetnom stanu, a u septembru 2010. godine sprovedeno je finansijsko veštačenje na okolnost revalorizovanog iznosa otkupne cene stana. Na ostalim ročištima konstatovano je da učesnici ostaju pri dotadašnjim navodima, s tim što su protivnici predlagača nekoliko puta predlagali da se postupak prekine do okončanja postupka koji je predlagač vodio protiv bivše supruge radi iseljenja iz stana.

Rešenje R1. 39/10 koje zamenjuje ugovor o otkupu stana doneto je 23. novembra 2010. godine, a postupak je pravnosnažno okončan rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž. 253/11 od 5. decembra 2013. godine.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 2. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Službeni glasnik RS", br. 46/95, i 18/05 ) bilo je propisano da se vanparnični postupak pokreće predlogom fizičkog ili pravnog lica, kao i predlogom organa određenog ovim ili drugim zakonom.

5. Polazeći od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud , pre svega, konstatuje da podnosilac smatra da je predmetni postupak otpočeo podnošenjem zahteva za otkup stana nosiocu prava raspolaganja na stanu. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da se vanparnični postupak, saglasno članu 2. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku pokreće predlogom koji se podnosi nadležnom sudu, te da stoga, suprotno podnosiočevom shvatanju, predmetni vanparnični postupak nije otpočeo obraćanjem nosiocu prava raspolaganja na stanu zahtevom za otkup stana, već podnošenjem predloga nadležnom sudu za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana 29. marta 2006. godine.

Razmatrajući osnovanost navoda ustavne žalbe, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodio u okviru razumnog roka ili ne uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je postupak čija se dužina osporava trajao sedam godina i devet meseci, što bi moglo da ukazuje da nije okončan u okviru razumnog roka. Polazeći od toga da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja koje u sporu treba raspraviti, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, po stupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja prava o kome se raspravljalo za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Imajući u vidu predmet spora, Ustavni sud nalazi da se, s obzirom na činjenična i pravna pitanja koja je trebalo raspraviti u konkretnom slučaju, radilo o jednostavnom postupku, budući da je sud, u konkretnom slučaju, trebalo da utvrdi da li su ispunjeni uslovi propisani Zakonom o stanovanju da donese predloženo rešenje i da pri tome utvrdi otkupnu cenu stana.

Po oceni Ustavnog suda, podnosilac je imao legitiman interes da se postupak okonča u kratkom roku. Međutim i pored legitimnog interesa za okončanje postupka u kratkom roku, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac u određenoj meri doprineo dužini trajanja postupka jer četiri ročišta nisu održana zbog nedolaska njegovog punomoćnika što je za posledicu imalo da postupak traje duže oko pola godine.

Analizirajući postupanje sudova, Ustavni sud konstatuje da je prvostepeni sud prvo ročište zakazao skoro godinu dana posle podnošenja predloga, te da je na najvećem broju održanih ročišta konstatovao da učesnici ostaju pri dotadašnjim navodima, s tim što je na dva ročišta koja su održana u toku 2008. i 2009. godine izveo dokaz saslušanjem podnosioca i njegove bivše supruge radi utvrđivanja činjenice ko od njih dvoje živi u predmetnom stanu. Takođe, Ustavni sud primećuje da je prvostepeni sud sproveo finansijsko veštačenje radi utvrđivanja revalorizovanog iznosa otkupne cene stana četiri godine nakon podnošenja predloga.

Polazeći od toga da se u konkretnom slučaju nije radilo o složenom postupku s obzirom na to da je sud trebao samo da utvrdi da li su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana i otkupnu cenu na dan podnošenja zahteva, Ustavni sud je ocenio da je, i pored određenog doprinosa na strani podnosioca, skoro osmogodišnje trajanje predmetnog postupka prevashodno posledica neefikasnog i nedelotvornog postupanja prvostepenog suda.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u predmetnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava te je , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13 - Odluka US ), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade ne materijalne štete u iznosu od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrp eo podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, pre svega dužinu trajanja postupka, ali i doprinos podnosioca trajanju predmetnog postupka. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda , praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosi lac ustavn e žalbe pretrpeo zbog neefikasnog i nedelotvornog postupanja prvostepenog suda.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku za otkup stana

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti