Odbijanje ustavne žalbe zbog navodno nezakonitog rada suda u parnici

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda redovnih sudova. Sud je utvrdio da nije bilo nezakonitog postupanja suda koji se tek nakon izvođenja dokaza oglasio apsolutno nenadležnim, jer je dužan da pazi na nadležnost tokom celog postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miloja Božića iz Valjeva i Milene Kojić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 31. marta 2011. godine, doneo je

O D L U K U

 

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Miloja Božića i Milene Kojić izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Valjevu P. 82/08 od 14. februara 2008. godine i presude Okružnog suda u Valjevu Gž. 817/08 od 29. avgusta 2008. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Miloje Božić iz Valjeva i Milena Kojić iz Beograda podneli su 22. septembra 2008 godine, preko punomoćnika Radomira Spasojevića, advokata iz Valjeva, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Valjevu P. 82/08 od 14. februara 2008. godine i presude Okružnog suda u Valjevu Gž. 817/08 od 29. avgusta 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je predmet spora bila šteta koja je prouzrokovana nezakonitim postupanjem Opštinskog suda u Valjevu u predmetu P. 1427/04; da je sud u navedenoj parnici, nakon što je završio postupak prethodnog ispitivanja tužbe, započeo glavnu raspravu, na kojoj je izvodio dokaze od značaja za donošenje meritorne odluke, da bi posle više godina suđenja doneo rešenje kojim se tužba odbacuje usled apsolutne nenadležnosti suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari; da se šteta za podnosioce sastoji kako u obavezi plaćanja troškova postupka koji su dužni platiti tuženom, tako i troškova postupka koji su nastali po zakazivanju glavne rasprave radi izvođenja dokaza koji su na istoj izvedeni; da je sud morao doneti odluku o tome da li je nadležan za odlučivanje u toj pravnoj stvari najkasnije na pripremnom ročištu; da podnosioci sumnjaju da je do odbijanja tužbenog zahteva u konkretnom slučaju došlo isključivo zato što je nezakonito radio i postupao sudija Opštinskog suda u Valjevu, pri čemu je prvostepenu presudu doneo drugi sudija istog suda, što ukazuje da se radi o nejednakom i krajnje nepravičnom postupanju.

Podnosioci ustavne žalbe su predložili da Ustavni sud poništi osporene presude.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Opštinski sud u Valjevu je 14. februara 2008. godine doneo osporenu presudu P. 820/06 kojom je u stavu prvom izreke odbio tužbeni zahtev tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde, kojim je traženo da se tužena obaveže da tužiocima kao solidarnim poveriocima na ime naknade štete isplati odgovarajući novčani iznos, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana podnošenja tužbe 24. januara 2008. godine pa do isplate, kao neosnovan, a u stavu drugom izreke obavezao tužioce kao solidarne dužnike da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplate odgovarajući novčani iznos. U obrazloženju osporene prvostepene presude je, pored ostalog, navedeno: da tužioci potražuju naknadu štete koja im je pričinjena usled nezakonitog rada Opštinskog suda u Valjevu u predmetu P. 1427/02; da je u navedenoj parnici tužba podneta 10. oktobra 2002. godine, a da se sud oglasio nenadležnim po zaključenju glavne rasprave 20. februara 2007. godine; da, po oceni suda, Opštinski sud u Valjevu nije nezakonito postupao time što se odmah po prijemu tužbe, odnosno prethodnog ispitivanja tužbe nije oglasio nenadležnim, jer time što to nije učinio, nije mogao da ne primeni odredbu člana 16. stav 1. Zakona o parničnom postupku, koja propisuje da sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost.

Okružni sud u Valjevu je 29. avgusta 2008. godine, odlučujući o žalbi tužilaca, doneo osporenu presudu Gž. 817/08 kojom je odbio žalbu tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, kao neosnovanu i potvrdio presudu Opštinskog suda u Valjevu P. 82/08 od 14. februara 2008. godine. U obrazloženju osporene drugostepene presude je, pored ostalog, navedeno: da iako je, u smislu odredbe člana 10. stav 2. Zakona o parničnom postupku, sud imao obavezu da postupak u predmetu P. 1427/02 sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova, da bi u navedenom predmetu odlučio da li je nadležan za postupanje ili ne, bilo je nužno izvesti određene dokaze koji su upravo priloženi od strane tužilaca, i tek po izvođenju tih dokaza sud je bio u situaciji da odluči o svojoj nadležnosti; da je po nalaženju tog suda pravilno primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev, jer postupanje Opštinskog suda u Valjevu nije u uzročnoj vezi sa štetom koju su tužioci pretrpeli i samim tim ni tužena Republike Srbija nije dužna da ovu štetu naknadi.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe, sa stanovišta sadržine Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosioci ustavne žalbe pozivaju, relevantne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 1. Ustava zajemčena je jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, (6/80), 36/80, (43/82 i 72/82), 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano: da sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost, a da kad sud u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud nego neki drugi domaći organ, oglasiće se nenadležnim, ukinuće sprovedene radnje u postupku i odbaciće tužbu (član 16. st. 1. i 2.); da po prethodnom ispitivanju tužbe predsednik veća donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da rešavanje o tužbenom zahtevu ne spada u sudsku nadležnost ili da je tužba podneta neblagovremeno, ako je posebnim propisom određen rok za podnošenje tužbe (član 282. stav 1.); da bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je odlučeno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost (član 354. stav 1. tačka 3)); da ako su u postupku pred prvostepenim sudom učinjene povrede odredaba iz člana 354. stav 2. tač. 3), 4) i 12) ovog zakona, drugostepeni sud će ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tužbu (član 369. stav 2.).

Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, ima sadržinski slične odredbe sa navedenim odredbama ranije važećeg Zakona o parničnom postupku.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim presudama nije povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno ovom ustavnom odredbom.

Ustavni sud je ocenio da su sudovi u osporenim presudama pružili ustavnopravno prihvatljive razloge za ocenu da nije bilo nezakonitog postupanja Opštinskog suda u Valjevu u predmetu P. 1427/02. Naime, prvostepeni sud je dužan da sve do donošenja presude pazi da li je za spor koji je pred njim pokrenut predviđena sudska nadležnost. Takođe i drugostepeni sud je dužan da ukine prvostepenu presudu i odbaci tužbu ako je u prvostepenom postupku odlučeno u zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost. Iako je predsednik veća ovlašćen da već posle prethodnog ispitivanja tužbe donese rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da rešavanje o tužbenom zahtevu ne spada u sudsku nadležnost, Ustavni sud je našao da su sudovi naveli ustavnopravno prihvatljive razloge za ocenu da nije bilo nezakonitog postupanja Opštinskog suda u Valjevu time što je do odbacivanja tužbe došlo nakon zaključenja glavne rasprave.

Po oceni Ustavnog suda, sudovi su obrazložili svoje pravno stanovište zauzeto u ovoj pravnoj stvari, tako da se ne može smatrati da je to stanovište posledica proizvoljnog tumačenja i neprihvatljive primene materijalnog prava na štetu podnosilaca ustavne žalbe. Ustavni sud je našao da je podnosiocima ustavne žalbe bilo omogućeno učestvovanje u postupku, preduzimanje zakonom dopuštenih radnji i izjavljivanje pravnih lekova. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da nije povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

6. U pogledu istaknute povrede prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je neophodan preduslov za utvrđivanje povrede ustavnog prava na jednaku zaštitu prava da su sudovi različito postupali u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji. Imajući u vidu da podnosioci ustavne žalbe nisu pružili dokaze o drugačijem postupanju sudova u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, Ustavni sud je ocenio da nije povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na jednaku zaštitu prava zajemčeno odredbom člana 36. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u celini odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07).

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

 

 

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević