Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda o odbijanju predloga za ponavljanje revizijskog postupka. Deo žalbe protiv ranijeg rešenja o odbacivanju revizije odbačen je kao neblagovremen. Povreda prava na pravično suđenje nije utvrđena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1117/2009
17.12.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Predraga Jankovića iz Kraljeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. decembra 2009. godine, doneo je

 

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Predraga Jankovića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1152/08 od 12. marta 2009. godine.
2. Odbacuje se ustavna žalba Predraga Jankovića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1659/07 od 11. decembra 2007. godine i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu okončanom ovim rešenjem.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Predrag Janković iz Kraljeva je 17. juna 2009. godine izjavio Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1659/07 od 11. decembra 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1152/08 od 12. marta 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku zajemčenih odredbom člana 32. stav 1. Ustava i prava na rad zajemčenog odredbama člana 60. Ustava.
Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je 17. oktobra 2007. godine izjavio reviziju protiv presude Okružnog suda u Kraljevu Gž. 1295/07 od 30. jula 2007. godine, koja je odbačena rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1659/07 od 11. decembra 2007. godine, iz razloga što u spisima predmeta nije bilo punomoćja za advokata koji je izjavio reviziju. Podnosilac dalje navodi da je 10. marta 2008. godine podneo predlog za ponavljanje postupka, koji je odbijen rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1152/08 od 12. marta 2009. godine. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je „tendencioznim, pristrasnim i nepravednim postupanjem državnih organa" uskraćeno pravo na rad zajemčeno članom 60. st. 1. do 3. Ustava, te da nije pravično i u razumnom roku odlučeno o izjavljenoj reviziji i predlogu za ponavljanje postupka, čime su povređena njegova prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Predložio je da Ustavni sud poništi rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1152/08 od 12. marta 2009. godine i rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1659/07 od 11. decembra 2007. godine.
2. Na zahtev Ustavnog suda, Opštinski sud u Kraljevu je 17. novembra 2009. godine dostavio Ustavnom sudu spise predmeta P. 974/06.
Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Kraljevu P. 974/06 i ut­vr­dio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj us­tav­no­sud­s­koj stvari:
Punomoćnik tužioca - ovde podnosioca ustavne žalbe, advokat Sreten Krstić iz Kraljeva, je 17. oktobra 2007. godine u ime podnosioca ustavne žalbe izjavio reviziju protiv presude Okružnog suda u Kraljevu Gž. 1295/07 od 30. jula 2007. godine. Ustavni sud je utvrdio da se u spisima predmeta P. 974/06 ne nalazi punomoćje podnosioca ustavne žalbe dato advokatu za izjavljivanje revizije.
Vrhovni sud Srbije je 11. decembra 2007. godine doneo osporeno rešenje Rev. II 1659/07 kojim je odbacio kao nedozvoljenu reviziju tužioca. U obrazloženju rešenja je navedeno da je revizija podneta od strane advokata Sretena Krstića iz Kraljeva, koji je označen kao punomoćnik tužioca, ali se u spisima ne nalazi punomoćje za preduzimanje ove radnje u postupku, niti je advokat Sreten Krstić zastupao tužioca u postupku koji je pravosnažno okončan presudom Okružnog suda u Kraljevu, protiv koje je izjavljena revizija. Kako advokat, koji na osnovu člana 84. Zakona o parničnom postupku mora da zastupa stranku u postupku po reviziji, nije dostavio punomoćje za preduzetu radnju, a što je bio dužan da učini u smislu člana 92. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud Srbije je primenom odredbe člana 404, a u vezi sa članom 401. stav 2. tačka 1) Zakona o parničnom postupku, reviziju odbacio kao nedozvoljenu, jer je izjavljena od strane lica koje nema ovlašćenje za preduzimanje ove radnje. Rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1659/07 od 11. decembra 2007. godine je uručeno podnosiocu ustavne žalbe 14. februara 2008. godine.
Podnosilac ustavne žalbe je 10. marta 2008. godine podneo predlog Opštinskom sudu u Kraljevu za ponavljanje postupka. U predlogu za ponavljanje postupka podnosilac je naveo da smatra da je rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1659/07 od 11. decembra 2007. godine doneto suprotno zakonu, da je sud bio dužan da pazi da li je lice koje se pojavljuje kao punomoćnik ovlašćeno za zastupanje, te da je sud bio dužan da, saglasno članu 92. stav 2. Zakona o parničnom postupku, zatraži odobrenje od podnosioca za izjavljivanje revizije od advokata, pa tek ukoliko se to ne dogodi, da odbaci reviziju kao nedozvoljenu. Podnosilac je takođe naveo da je nedostatak punomoćja uz podnetu reviziju „stvar tehničkog propusta".
Pred Opštinskim sudom u Kraljevu zakazana su četiri ročišta za raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka (8. maja 2008, 16. maja 2008, 30. maja 2008 i 18. jula 2008. godine). Ročište koje je bilo zakazano za 8. maj 2008. godine je odloženo na predlog podnosioca ustavne žalbe zbog nedolaska njegovog punomoćnika. Na ročištu održanom 16. maja 2008. godine, podnosilac ustavne žalbe je predložio da mu se ostavi izvestan rok radi uređenja predloga za ponavljanje postupka, te je sud odložio ročište za 30. maj 2008. godine. Podnosilac ustavne žalbe je 23. maja 2008. godine podneo precizirani predlog za ponavljanje postupka, te je predložio da sud ukine rešenje Rev. II 1659/07 od 11. decembra 2007. godine i donese novu odluku o izjavljenoj reviziji.
Vrhovni sud Srbije je 12. marta 2009. godine doneo osporeno rešenje Rev. II 1152/08 kojim je odbio kao neosnovan predlog tužioca za ponavljanje revizijskog postupka okončanog rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1659/07 od 11. decembra 2007. godine. U obrazloženju rešenja je navedeno da nema razloga za ponavljanje postupka iz člana 422. stav 1. tačka 1. Zakona o parničnom postupku, budući da nije bilo nezakonitog postupanja suda kojim bi podnosilac predloga bio onemogućen da postupa pred sudom. Vrhovni sud je ocenio da je revizijskom odlukom revizija tužioca pravilno odbačena kao nedozvoljena, u smislu člana 84. stav 2. i 401. stav 2. Zakona o parničnom postupku i da nema mesta primeni odredbe člana 92. stav 2. Zakona o parničnom postupku, na koju podnosilac neosnovano ukazuje, budući da se radi o pravnom leku izjavljenom od strane advokata, u kom slučaju se primenjuju odredbe člana 103. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
4. Za ocenu navoda i razloga iznetih u ustavnoj žalbi sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, relevantne su sledeće odredbe Ustava i Zakona:
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbama člana 60. Ustava je, pored ostalog, utvrđeno: da se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom (stav 1.); da svako ima pravo na slobodan izbor rada (stav 2.); da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta (stav 3.).
Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04) je propisano: da stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 84. stav 2.); da stranka izdaje punomoćje u pismenom obliku (član 91. stav 1.); da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje (član 92. stav 1.); da ako je podnesak, koji je u ime stranke podneo advokat, nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, sud će ga odbaciti (član 103. stav 6.); da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju, osim iz člana 389. ovog zakona, odbaciti rešenjem predsednik veća prvostepenog suda, bez održavanja ročišta (član 401. stav 1.); da je revizija nedozvoljena ako je reviziju izjavilo lice koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije (član 401. stav 2. tačka 1)); da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti revizijski sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja iz člana 401. Zakona, nije učinio prvostepeni sud (član 404.); da se postupak koji je odlukom suda pravnosnažno okončan može po predlogu stranke ponoviti ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja, nije bila data mogućnost da raspravlja pred sudom (član 422. stav 1. tačka 1)); da ako se predlog za ponavljanje postupka odnosi isključivo na postupak pred višim sudom, predsednik veća prvostepenog suda će po održanom ročištu za raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka dostaviti predmet tom višem sudu, radi donošenja odluke, a o predlogu za ponavljanje postupka viši sud odlučuje bez rasprave (član 429. st. 1. i 3.).
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1152/08 od 12. marta 2009. godine nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca na koje se u žalbi pozvao.
Naime, saglasno odredbi člana 103. stav 6. Zakona o parničnom postupku, ako je podnesak koji je u ime stranke podneo advokat nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, sud će ga odbaciti. Takođe, saglasno odredbi člana 401. stav 2. tačka 1) Zakona o parničnom postupku, revizija je nedozvoljena ako je reviziju izjavilo lice koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije. S obzirom na to da je reviziju u ime podnosioca ustavne žalbe izjavio advokat Sreten Krstić iz Kraljeva, a da se u spisima predmeta Opštinskog suda u Kraljevu P. 974/06 ne nalazi punomoćje tužioca - ovde podnosioca ustavne žalbe dato imenovanom advokatu za izjavljivanje revizije, Vrhovni sud Srbije je, po oceni Ustavnog suda, pravilno primenio odredbe Zakona o parničnom postupku, kada je odbacio reviziju kao nedozvoljenu, budući da je revizija izjavljena od strane lica koje nije bilo ovlašćeno za njeno podnošenje. Ustavni sud je stoga zaključio da je Vrhovni sud Srbije dao ustavnopravno prihvatljive razloge za ocenu da nisu bili ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka, s obzirom na to da u revizijskom postupku nije bilo nezakonitog postupanja kojim bi podnosilac ustavne žalbe bio onemogućen da raspravlja pred sudom.
Ustavni sud je ocenio da je o predlogu za ponavljanje postupka podnosioca ustavne žalbe odlučio Ustavom i zakonom ustanovljeni organ sudske vlasti, koji je nakon zakonito sprovedenog postupka doneo valjano obrazloženu odluku. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je zaključio da nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.
Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi da je rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1152/08 od 12. marta 2009. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je našao da su oni neosnovani.
Naime, Ustavni sud je uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Kraljevu P. 974/06 utvrdio da je o predlogu za ponavljanje postupka, koji je podneo podnosilac ustavne žalbe, odlučeno u roku od jedne godine i dva dana nakon njegovog podnošenja i to nakon održana četiri ročišta. Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe u izvesnoj meri i sam doprineo produžavanju trajanja postupka, imajući u vidu da je jedno ročište odloženo na predlog podnosioca zbog nedolaska njegovog punomoćnika, a drugo zbog molbe podnosioca da mu se ostavi izvestan rok radi uređenja predloga za ponavljanje postupka. Ustavni sud je takođe ocenio da predmet spora nije bio od egzistencijalnog značaja za podnosioca ustavne žalbe. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je zaključio da rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1152/08 od 12. marta 2009. godine nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.
Ustavni sud je ocenio da podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1152/08 od 12. marta 2009. godine, kojim je odbijen predlog podnosioca za ponavljanje revizijskog postupka, nije moglo ni biti povređeno pravo na rad zajemčeno članom 60. Ustava, jer se sadržina označenog prava ni na koji način ne može dovesti u pravnu i logičku vezu sa navedenim predmetom odlučivanja Vrhovnog suda Srbije.
S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07).
6. U pogledu dela ustavne žalbe u kome je osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1659/07 od 11. decembra 2007. godine zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, prava na rad zajemčenog članom 60. Ustava i prava na suđenje u razumnom roku u predmetu okončanom navedenim rešenjem, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Prema stavu Ustavnog suda, rok za izjavljivanje ustavne žalbe počinje da teče danom dostavljanja pojedinačnog akta donetog po poslednjem iscrpljenom pravnom sredstvom. Takođe, prema stavu Ustavnog suda, donošenjem odluke po reviziji u parničnom postupku smatraće se da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Dakle, rok za izjavljivanje ustavne žalbe protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1659/07 od 11. decembra 2007. godine o odbacivanju revizije počeo je da teče danom dostavljanja odluke po reviziji. Imajući u vidu da je osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1659/07 od 11. decembra 2007. godine podnosiocu ustavne žalbe uručeno 14. februara 2008. godine, a da je podnosilac izjavio ustavnu žalbu 17. juna 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u delu u kojem je osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1659/07 od 11. decembra 2007. godine podneta nakon isteka roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), odlučio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

• Už 1956/2010: Usvojena ustavna žalba i poništena presuda Upravnog suda u predmetu legalizacije
• Už 385/2009: Povreda prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade u stečajnom postupku
• Už 1507/2008: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog fikcije povlačenja tužbe
• Už 559/2008: Odbacivanje revizije izjavljene od strane lica koje nije advokat u parničnom postupku
• Už 371/2008: Odluka Ustavnog suda o odbijanju i odbacivanju ustavne žalbe