Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nepostojanja akta koji se može pobijati

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu podnetu zbog uskraćivanja pristupa informacijama iz tužilačkog spisa. Žalba je odbačena kao neblagovremena u odnosu na radnju tužilaštva i presudu Vrhovnog suda, a u odnosu na akt Republičkog tužilaštva jer on ne predstavlja pojedinačni akt.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1118/2008
25.12.2008.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi M.J. iz B., na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 25. decembra 2008. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba M.J. izjavljena protiv ''radnje - izvršenog čina'' Drugog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu od 30. januara 2007. godine u predmetu A. br. 15/2007, obaveštenja Drugog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu A. br. 15/2007 od 30. januara 2007. godine, rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja br. 07-00-00156/2007-03 od 27. maja 2007. godine, presude Vrhovnog suda Srbije U. 5555/07 od 19. marta 2008. godine i obaveštenja Republičkog javnog tužilaštva Ut. br. 152/08 od 22. avgusta 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M.J. iz B., preko advokata J.J.T. iz B., podneo je Ustavnom sudu 24. septembra 2008. godine ustavnu žalbu protiv radnji i akata državnih organa navedenih u izreci. U ustavnoj žalbi se navodi da je Drugo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu ''svojom radnjom – izvršenim činom'' od 30. januara 2007. godine, umanjilo svoju obavezu naloženu rešenjem Poverenika za informacije od javnog značaja od 22. januara 2007. godine i odbilo da podnosiocu ustavne žalbe dostavi fotokopije svih spisa koji se nalaze u predmetu Ktr. 215/05, već je obaveštenjem broj A. 15/2007 od 30. januara 2007. godine dostavilo fotokopije samo pojedinih akata iz navedenog predmeta. Takođe se navodi da je Poverenik za informacije od javnog značaja rešenjem od 27. maja 2007. godine odbio kao neosnovan predlog podnosioca ustavne žalbe da se oglasi ništavim obaveštenje istog tužilaštva od 30. januara 2007. godine, a da je Vrhovni sud Srbije u upravnom sporu, presudom broj U. 5555/07 od 19. marta 2008. godine odbio tužbu podnosioca ustavne žalbe podnetu protiv navedenog rešenja Poverenika. Najzad, ističe se da je Republičko javno tužilaštvo aktom Ut. 152/08 od 22. avgusta 2008. godine obavestilo podnosioca ustavne žalbe da nema osnova za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su mu navedenim radnjama i aktima državnih organa povređena Ustavom utvrđena prava na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija (član 51. stav 2.), na jednaku zaštitu prava pred državnim organima i na delotvorno pravno sredstvo (član 36.) i pravo na pravično suđenje (član 32. stav 1.).
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Prema članu 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/2007), ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Članom 113. Zakona je propisano: da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.); da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).
3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Sud je utvrdio da je Drugo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu svojim dopisom A. br. 15/2007 od 30. januara 2007. godine obavestilo punomoćnika podnosioca ustavne žalbe da joj se dostavljaju fotokopije spisa Ktr. br. 215/05 i to onih akata koji se mogu dostaviti licu koje ima opravdani interes u smislu člana 45. Pravilnika o upravi u javnom tužilaštvu. Razmatrajući blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na navedenu ''radnju'' tužilaštva od 30. januara 2007. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je podneta 24. septembra 2008. godine, odnosno nakon isteka roka od 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona o Ustavnom sudu, propisanog odredbama člana 113. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.
Ocenjujući deo ustavne žalbe koji se odnosi na akt Drugog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu A. br. 15/2007. od 30. januara 2007. godine, Sud je imao u vidu da je protiv ovog akta podnosilac ustavne žalbe vodio upravni postupak, koji je okončan rešenjem Poverenika za informacije od javnog značaja broj 07-00-00156/2007-03 od 27. maja 2007. godine i upravni spor, koji je okončan donošenjem presude Vrhovnog suda Srbije U. 5555/07 od 19. marta 2008. godine kojom je podnosiočeva tužba odbijena. Punomoćnik podnosica ustavne žalbe je nakon prijema presude, 4. avgusta 2008. godine podnela Republičkom javnom tužilaštvu predlog da se protiv navedene presude podigne zahtev za zaštitu zakonitosti. Ustavni sud smatra da je donošenjem presude po tužbi u upravnom sporu iscrpljeno poslednje delotvorno pravno sredstvo koje je podnosiocu ustavne žalbe bilo na raspolaganju u zaštiti njegovih prava i na zakonu zasnovanih interesa. Kako je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u upravnom sporu, prema odredbi člana 18. stav 3. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni list SRJ, broj 46/96), u isključivoj nadležnosti javnog tužioca, to se, po oceni Suda, ovo vanredno pravno sredstvo ne može smatrati delotvornim. Zbog toga se zakonom određeni rok od 30 dana za izjavljivanje ustavne žalbe, u konkretnom slučaju računa od dana prijema osporene presude Vrhovnog suda Srbije donete u upravnom sporu, a ne od dana prijema akta – obaveštenja Republičkog javnog tužilaštva kojim se podnosilac ustavne žalbe obaveštava da nema zakonskog osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti. Imajući u vidu da je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe osporenu presudu Vrhovnog suda Srbije primila 5. juna 2008. godine, a da je ustavna žalba izjavljena 24. septembra 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba i u ovom delu neblagovremena, jer je podneta po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.
U vezi sa osporenim aktom Republičkog javnog tužilaštva Ut. br. 152/08 od 22. avgusta 2008. godine, kojim je podnosilac ustavne žalbe obavešten da tužilaštvo nije našlo osnova za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. br. 5555/07 od 19. marta 2008. godine, Ustavni sud je ocenio da osporeni akt ne predstavlja pojedinačni akt državnog organa kojim se odlučuje o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, te se stoga protiv njega nije mogla izjaviti ustavna žalba u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. Zakona o Ustavnom sudu.
4. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 36. stav 1. tač. 2) i 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu, jer nije podneta u Zakonom propisanom roku, odnosno nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari.
Saglasno navedenom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić,s.r.

 

Slični dokumenti

• Už 2014/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene i nedopuštene ustavne žalbe
• Už 1240/2008: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti i neblagovremenosti
• Už 1216/2008: Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene i nedopuštene
• Už 1542/2008: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog procesnih nedostataka
• Už 881/2008: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku
• Už 510/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku
• Už 774/2009: Odbačaj ustavne žalbe kao neblagovremene zbog propuštanja zakonskog roka