Odluka Ustavnog suda o pravičnoj naknadi štete i statusu žrtve

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu I. M., utvrdivši da joj je dosuđenom naknadom od 600 evra povređeno pravo na pravično suđenje. Naknada je povećana na 800 evra. Žalba M. Ć. je odbačena jer je ukupnom naknadom izgubila status žrtve.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-11181/2020
30.11.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama I. M . i M . Ć, obe iz Čelareva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. novembra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba I. M . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Novom Sadu Gžrr. 543/20 od 15. septembra 2020 . godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo I. M . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Novom Sadu Gžrr. 543/20 od 15. septembra 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 72/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba M. Ć . izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gžrr. 234/20 od 30. septembra 2020. godine.

4. Odbacuje se zahtev I. M . za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. M . i M . Ć, obe iz Čelareva podnele su Ustavnom sudu, 12. novembra 20 20. godine, preko punomoćnika R. R , advokata iz Novog Sada, ustavne žalbe protiv presuda Višeg suda u Novom Sadu Gžrr. 543/20 od 15. septembra 2020. godine i Gžrr. 234/20 od 30. septembra 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnim žalb ama su osporene pravnosnažne presud e donete u parničn im postup cima vođen im po tužb ama podnositeljki ustavnih žalbi radi isplat e novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a koje su podnete protiv Republike Srbije . Osporenim presud ama pravnosnažno je obavezana tužena da podnositeljkama na ime novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku isplati iznos e od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate , prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, sa zakonskom zateznom kamatom.

Podnositeljke u ustavnim žalbama ističu da im nije dosuđen odgovarajući iznos novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede p rava na suđenje u razumnom roku. Predlažu da Ustavni sud usvoji ustavne žalbe i utvrdi da su osporenim presudama Višeg suda u Novom Sadu povređena prava podnositeljki iz člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, te da im bude dosuđ ena nematerijalna šteta u iznosima od po 2.400 evra, kao i materijalna šteta na ime troškova drugostepenog parničnog postupka. Takođe, istaknut je i zahtev za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe u iznosu od 90.000 dinara.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio predmetne ustavne žalbe radi jedinstvenog postupanja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosiocu ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Pravnosnažnim rešenjima Privrednog suda u Novom Sadu usvojeni su prigovori predlagača, ovde podnositeljki ustavnih žalbi, te je utvrđeno da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred tim sudom nad stečajnim dužnikom „D.“ ad Čelarevo, u predmetu St. 72/10, a u kome su predlagač i prijavi li svoj a potraživanja iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku, koje im je u tom postupku i priznato.

Viši sud u Novom Sadu je, osporenim presudama iz tač. 1. i 3. izreke, pravnosnažno dosudio podnositeljkama ustavnih žalbi iznose od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, dok je zahteve preko dosuđenih do traženih iznosa od 1.500 evra ( podnositeljka I . M .) i 800 evra (M. Ć .) odbio.

Odlukom Ustavnog suda Už-7096/2020 od 16. juna 2022. godine usvojena je ustavna žalba podnositeljke M . Ć . i utvrđeno je da joj je presudom Višeg suda u Novom Sadu Gžrr. 245/20 od 27. maja 2020. godine povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, te je podnositeljki dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Novom Sadu Gžrr. 245/20 od 27. maja 2020. godine (600 evra) , kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 72/10.

4. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnositeljke I . M . izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gžrr. 543/20 od 15. septembra 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se navodi podnositeljke o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasnivaju na tvrdnji da je visina novčanog obeštećenja koja joj je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi osnovanosti ovih navoda i tvrdnji podnositeljke, a koji se odnose na osporenu presudu, Ustavni sud upućuje na svoje stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju.

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja i stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“, Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnositeljki pravnosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje pravnosnažno dosuđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda : www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku R epublike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S.J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnositeljki ustavne žalbe povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućno sti da u primerenom roku naplati svoj e potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca - dužnika koji je privredno društvo sa društvenim, odnosno državnim kapitalom, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki osporen om presud om Višeg suda u Novom Gžrr. 543/20 od 15. septembra 2020. godine, kojom joj je na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu pričinjenu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Novom Sadu St. 72/10, pravnosnažno dosuđen iznos od 600 evra, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23 ), usvojio ustavnu žalbu u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačk e 1. izreke.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se, takođe, poziva na obrazloženje Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnositeljke na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke, utvrdio pravo podnositeljke I. M . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Novom Sadu Gžrr. 543/20 od 15. septembra 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 72/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Imajući u vidu da je podnositeljki I. M . utvrđena povreda prava na pravično suđenje i utvrđeno joj pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud nalazi da je razmatranje njene ustavne žalbe u odnosu na istaknute povred e prava iz člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava bespredmetno .

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Razmatrajući zahtev podnositeljke I. M . za naknadu materijalne štete na ime troškova drugostepenog parničnog postupka, Ustavni sud je ocenio da ne postoje procesne pretpostavke za odlučivanje o tom zahtevu. Stoga je Ustavni sud odbacio ovaj zahtev podnositeljke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao drugom delu tačke 1. izreke.

8. U pogledu zahteva podnositeljke I. M . za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. Razmatrajući navode ustavne žalbe podnositeljke M . Ć . koja je izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gžrr. 234/20 od 30. septembra 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se navodi podnositeljke o učinjenoj povredi zasnivaju na tvrdnji da je visina novčanog obeštećenja koja joj je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku (600 evra) nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

Polazeći od citiranih stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije, na kojima je zasnovana i Odluka Ustavnog suda Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, Ustavni sud konstatuje da je podnositeljki ustavne žalbe povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućno sti da u primerenom roku naplati svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – stečajnog dužnika koji je privredno društvo sa društvenim, odnosno državnim kapitalom ( „D.“ ad Čelarevo). Ustavni sud, zatim, konstatuje da je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je podnositeljka, pored iznosa koji joj je dosuđen ovde osporenom presudom, prethodno već ostvarila naknadu na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 72/10, i to u iznosu od 600 evra. Polazeći od toga da je podnositeljki na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom st ečajnom postupku ukupno dosuđen iznos od 1.200 evra (računajući i iznos koji joj je dosuđen ovde osporenom presudom) , a što prevazilazi iznos koji Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, Ustavni sud zaključuje da je podnositeljka izgubila „ status žrtve“ Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje .

U pogledu istaknute povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba ni u ovom delu ne sadrži ustavnopravne razloge kojima bi bila potkrepljena tvrdnja o uskraćivanju označenog ustavnog prava, s obzirom na to da je istaknuta povreda prava zasnovana na identičnim razlozima kao i navodi o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava.

Povodom istaknute povrede prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud i ovom prilikom ponavlja da se pravom na jednaku zaštitu prava jemči jednako odlučivanje nadležnih organa u istim činjeničnim i pravnim situacijama, iz čega sledi da se povreda ovog prava može argumentovano istaći samo dostavljanjem različitih sudskih odluka donetih u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, a što podnositeljka ustavne žalbe nije učinila.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu podnositeljke M . Ć, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

10. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o pravičnoj naknadi štete i statusu žrtve

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti