Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Dosuđene naknade od po 400 evra za povredu prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku ocenjene su kao neadekvatne i povećane su na po 800 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-11183/2020
07.03.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Vesna Ilić Prelić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u p ostupku po ustavnim žalb ama E. B . iz Bogojeva i V . P . iz Srpskog Miletića , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. marta 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba E. B . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Somboru Gž rr. 581/20 od 1. oktobra 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Usvaja se ustavna žalba V. P . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Somboru Gžrr. 614/20 od 1. oktobra 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

3. Utvrđuje se pravo E. B . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Somboru Gžrr. 581/20 od 1. oktobra 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Somboru u predmetu St. 45/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

4. Utvrđuje se pravo V. P . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Somboru Gžrr. 614/20 od 1. oktobra 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Somboru u predmetu St. 45/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Odbacuju se zahtev i podnosi laca ustavnih žalb i za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. E. B . iz Bogojeva i V . P . iz Srpskog Miletića podne li su Ustavnom sudu , 12. novembra 2020. godine, preko punomoćnika M. J , advokata iz Kule, ustavne žalb e protiv presuda Višeg suda u Somboru Gžrr. 581/20 i Gžrr. 614/20, obe od 1. oktobra 2020. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i pra va na imovinu iz č lana 32 . stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), navedene ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

Ustavnim žalbama osporen e su pravnosnažn e presud e donet e u parničn im postupcima vođen im po tužbama podnosi laca ustavnih žalb i za isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, a koje su podnete protiv Republike Srbije – Privredni sud u Somboru. Osporen im presudama pravnosnažno je obavezana tužena da podnosioc ima na ime novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku isplati iznos od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, sa zakonskom zateznom kamatom.

Podnosioci su ospori li visinu iznosa dosuđene naknade, navodeći da je dosuđen neopravdano mali iznos novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. U prilog tome, istak li su da je sud u potpunosti zanemario činjenicu da su predmetna potraživanja od pre više od osam godina i da se odnose na neisplaćene zarade, te da je nedopustivo da im se dosudi tako mali iznos. Podnosi oci smatra ju da im je takvim postupanjem suda neopravdano uskraćeno i pravo na imovinu.

Predložili su da Ustavni sud usvoji ustavne žalb e i utvrdi povredu označenih ustavnih prava. Istak li su zahtev e za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po još 2.600 evra, kao i zahteve za naknadu materijalne štete na ime troškova advokatskih usluga za izjavljen e prigovor e zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i naknadu troškova na ime sastava ustavnih žalb i.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u ustavne žalb e i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjima Privrednog suda u Somboru usvojeni su prigovor i podnosilaca ustavnih žalb i i utvrđeno je da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se kod tog suda vodi nad stečajnim dužnikom I. „ L.“ a.d. Odžaci u predmetu St. 45/10, a u kome su podnosioci prijavi li svoj a potraživanj a iz radnog odno sa prema stečajnom dužniku, koja su im u tom postupku priznata.

Presudama Osnovnog suda u S omboru tužena Republika Srbija – Privredni sud u S omboru je obavezana da podnosioc ima na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u navedenom stečajnom postupku isplati iznos od po 400 evra sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, dok su tužbeni zahtevi preko dosuđenih do tražen ih iznosa od po 3.000 evra odbijeni kao neosnovan i.

Viši sud u Somboru je osporen im p resudama potvrdio naveden e prvostepen e presude Osnovnog suda u S omboru.

4. Odlučujući o ustavnim žalb ama izjavljen im protiv presud a Višeg suda u Somboru iz tač . 1. i 2. izreke zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se navodi podnosi laca o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasnivaju na tome da je visina novčanog obeštećenja koja im je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi osnovanosti ovih navoda i tvrdnje podnosi laca koja se odnos i na osporen e presud e, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju .

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnosiocu pravosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplat i svoja pravosnažno dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni .sud.rs i u „Službenom glasniku RS“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S.J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da je njenim dosuđivanjem podnosi lac izgubi o status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocu je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su m u već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnosiocima ustavn ih žalb i povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – stečajnog dužnika koji je privredno društvo sa državnim kapitalom, Ustavni sud je utvrdio da je podnosioc ima osporen im presudama Višeg suda u Somboru iz tač . 1. i 2. izreke, koj ima im je na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Somboru St. 45/10, pravosnažno dosuđen iznos od po 400 evra u dinarskoj protivvrednosti, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23), usvojio ustavne žalb e u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tač. 1. i 2. izreke.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se takođe poziva na obrazloženje iz odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosilaca ustavnih žalb i na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Z akona o Ustavnom sudu, u tač. 3. i 4. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalb i na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćen e po osnovu presuda Višeg suda u Somboru iz tač . 1. i 2. izreke , kao i za sve ostale iznose koji su podnosiocima ustavn ih žalbi eventualno isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Somboru u predm etu St. 45/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Imajući u vidu da je podnosiocima utvrđena povreda prava na pravično suđenje i utvrđeno im pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud nalazi da je bespredmetno razmatranje ustavn ih žalb i u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 58. stav 1. Ustava.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavne žalb e, rešavajući kao u drugom delu tač. 1 . i 2. izreke.

7. Razmatrajući zahteve podnosilaca za naknadu materijalne štete na ime advokatskih troškova koji im nisu priznati u postupku po prigovoru radi ubrzavanja postupka i drugostepenom parničnom postupku, Ustavni sud je ocenio da ne postoje procesne pretpostavke za odlučivanje o t im zahtevima. Stoga je Ustavni sud takve zahtev e podnosi laca odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tač. 1. i 2. izreke.

8. U pogledu zahteva podnosilaca ustavn ih žalb i za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ove zahtev e, rešavajući kao u tački 5. izreke.

9. S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

• Už 2809/2022: Povreda prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade štete
• Už 15162/2021: Povreda prava na pravično suđenje zbog neadekvatno dosuđene naknade štete
• Už 763/2021: Odluka Ustavnog suda o visini naknade nematerijalne štete zbog dužine postupka
• Už 9468/2021: Povreda prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade štete
• Už 3176/2021: Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu
• Už 2216/2021: Neadekvatna visina naknade štete za povredu prava na suđenje u razumnom roku
• Už 3886/2022: Odluka Ustavnog suda o naknadi štete zbog povrede prava