Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu koji je trajao tri godine i tri meseca. Zbog neefikasnog postupanja Upravnog suda, podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete od 350 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-11198/2022
29.05.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Dragana Kolarić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. A. iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. maja 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. A. i utvrđuje da je u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom – Odeljenje u Kragujevcu u predmetu U. 6891/19 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo R. A. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 350 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. A. iz Užica, preko punomoćnika V. D. – Ć, advokata iz Užica, podnela je Ustavnom sudu 27. septembra 2022. godine ustavnu žalbu, dopunjenu podneskom od 5. decembra 2024. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom – Odeljenje u Kragujevcu u predmetu U. 6891/19 i protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 6891/19 od 27. jula 2022. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je osporena presuda Upravnog suda doneta posle tri i po godine; da izreka osporene presude protivreči obrazloženju, jer je izrekom tužba odbijena, a u obrazloženju je navedeno da je tužba osnovana; da Upravni sud nije održao usmenu raspravu, iako je bilo opravdano da podnositeljka „pojasni sve svoje tvrdnje“ i dostavi „sve u međuvremenu raspoložive dokaze“, koji bi potvrdili da je „celo njeno nasleđe (…) znatno umanjeno, bez ikakvog pravnog osnova“; da u osporenoj presudi nema valjanih razloga o odlučnim činjenicama.

Ustavnom žalbom je, pored ostalog, traženo od Ustavnog suda da utvrdi povredu označenih prava, „ukine“ osporenu presudu i utvrdi pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne štete i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u priloženu dokumentaciju i spise predmeta Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 6891/19, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 23. maja 2017. godine podnela Republičkom geodetskom zavodu – Služba za katastar nepokretnosti Užice zahtev za ispravku greške vezane za utvrđivanje površine katastarske parcele broj …/1 KO Užice (dalje u tekstu: predmetna parcela) i površine objekta broj 1 izgrađenog na toj parceli. U zahtevu je navela da je predmetna parcela ranije imala 680 m2, a sada 613 m2, kao i da je porodična stambena zgrada imala površinu 106,15 m2, a sada 67 m2.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Užice broj 952-02-9-1309/2017 od 5. oktobra 2017. godine odbijen je kao neosnovan predmetni zahtev podnositeljke ustavne žalbe.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda 07-3 broj 952-02-23-8033/2017 od 12. februara 2019. godine odbijena je žalba podnositeljke izjavljena protiv predmetnog rešenja prvostepenog organa. Drugostepeni organ je u obrazloženju rešenja naveo: da je u postupku osnivanja katastra nepokretnosti Komisija vršila izlaganje podataka iz obnove premera, u skladu sa odredbom člana 187. stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru iz 2009. godine; da je na katastarskoj opštini Užice obnova premera izvršena za vreme primene Zakona o premeru i katastru zemljišta („Službeni glasnik SRS“, broj 11/76), prema kome su korisnici bili dužni da sami izvrše obeležavanje nepokretnosti koje koriste (član 27. stav 1.); da su prilikom obnove premera neminovne razlike u podacima pre i nakon obnove, jer se ona i vrši kad se pojavi znatno neslaganje između podataka premera i stanja na terenu. Drugostepeni organ je, imajući u vidu navedeno, ocenio neosnovanim, pored ostalog, navode žalbe kojima je ukazano na različitu površinu objekta izgrađenog na predmetnoj parceli, koji je dograđen 2006. godine.

Podnositeljka ustavne žalbe je u tužbi podnetoj Upravnom sudu 27. aprila 2019. godine radi poništaja navedenog konačnog upravnog akta navela: da je uz „staru kuću“ 2006. godine dograđen novi deo, koji se sastoji od suterena, prizemlja i sprata, tako da su stara kuća i dograđeni deo „objedinjeni pod jednim krovom; da je u obaveštenju nadležnog organa opštine Užice od 9. novembra 2006. godine, kojim su izdati uslovi za izdavanje odobrenja za izgradnju stambenog objekta na predmetnoj parceli po zahtevu pok. L. J. (oca podnositeljke ustavne žalbe), naveden „jedinstveni objekat“ ukupne površine 106,15 m2; da su ti podaci „potvrđeni“ zapisnikom o inspekcijskom pregledu sačinjenom 13. novembra 2007. godine „na licu mesta povodom podnetog zahteva za legalizaciju investitora L. J“.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 6891/19 od 27. jula 2022. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnositeljke, a u obrazloženju je konstatovano da je tuženi organ, postupajući po nalogu tog suda od 3. juna 2019. godine, dostavio odgovor na tužbu sa spisima predmeta 3. jula iste godine. Upravni sud je naveo da je rešio spor bez održavanja javne rasprave, budući da je predmet spora takav da očigledno ne iziskuje neposredno saslušanje stranaka i posebno utvrđivanje činjeničnog stanja, te da je našao da je tužba osnovana. Upravni sud je dalje konstatovao da iz spisa predmeta proizlazi: da je prvostepeni organ u postupku odlučivanja o predmetnom zahtevu izvršio, pored ostalog, uvid u katastarsku evidenciju za predmetnu parcelu, fotoskicu 273/120-28, skicu katastarskih parcela iz digitalno katastarskog plana i skicu premera 14/84; da je iz navedenih dokaza utvrđeno da je predmetna parcela formirana fotogrametrijskim premerom 1987. godine od k.p. broj …/32 KO Užice, u površini od 613 m2, po kulturi zemljište pod objektom 67 m2, zemljište uz objekat 500 m2 i voćnjak 46 m2, na kojoj je pravo korišćenja imao L. J; da je poređenjem objekta broj 1 na predmetnoj parceli sa frontovima objekta upisanim na fotoskici 7,75 x 8,76 m utvrđeno da je površina objekta dobro sračunata; da je prvostepeni organ stoga našao da ne postoji greška u upisu podataka o nepokretnostima, te nema uslova za primenu odredbe člana 137. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru. Upravni sud je naveo razloge drugostepenog organa za odbijanje žalbe, koje je u svemu prihvatio i, nalazeći da pobijanim rešenjem nije povređen zakon na štetu podnositeljke, odlučio kao u dispozitivu presude.

Rešenjem Osnovnog suda u Užicu O. 2500/10 od 22. februara 2012. godine prekinut je postupak raspravljanja zaostavštine pok. L. J. i pok. R.L. i upućen je na parnicu D.J. protiv podnositeljke i ostalih zakonskih naslednika pok. L. J. radi dokazivanja da ima pravo svojine na prizemlju dograđenog dela uz staru kuću koja se nalazi na predmetnoj parceli. Istim rešenjem upućena je na parnicu K.J. radi dokazivanja da zaostavštinu pok. R.L. čini pravo svojine na potkrovlju stare kuće, kao i suteren i sprat dograđenog dela uz staru kuću na predmetnoj parceli.

U uverenju Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Užice, izdatom na zahtev podnositeljke ustavne žalbe 22. marta 2016. godine, navedeno je, pored ostalog: da je k.p. broj …/32 KO Užice prvi put formirana na rednom broju spiska promena 107/1984 od k.p. broj …/1, i to kao voćnjak površine 0.0680 ha, a da je kao korisnik upisan L. J; da je na skici premera 14/1974 ucrtan objekat dimenzija 8,7 x 7,75 m, koji nije proveden u katastarskom operatu; da su od k.p. broj …/32 nastale predmetna parcela i k.p. broj 9592/2 u postupku obnove premera; da predmetna parcela čini zemljište pod zgradom 0.00.67 ha, zemljište uz zgradu 0.05.00 ha i voćnjak površine 0.0046 ha (fotoskica 273/1987); da je k.p. broj …/2 upisana kao voćnjak površine 0.0037 ha, sa pravom korišćenja L. J. u udelu 20/37 i javne svojine grada Užica 17/37.

Prema izvodu iz baze podataka katastra nepokretnosti na dan 13. mart 2025. godine, na predmetnoj parceli je 28. aprila 2011. godine upisan objekat površine 67 m2 – porodična stambena zgrada, sa napomenom da je izgrađen bez dozvole, a kao držalac objekta označen je L. J.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se, između ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari od značaja je i član 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), kojim je propisano da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi.

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni upravni spor započeo 27. aprila 2019. godine, tužbom podnositeljke ustavne žalbe i da je okončan osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 6891/19 od 27. jula 2022. godine.

Činjenica da je osporeni postupak trajao tri godine i tri meseca, sama za sebe, može ukazivati na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja prava o kom je odlučivano za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Po oceni Ustavnog suda, u predmetnom upravnom sporu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja.

Ocenjujući postupanje nadležnog suda u konkretnom slučaju, Ustavni sud je našao da se postupanje Upravnog suda ne može smatrati efikasnim, posebno stoga što je zakonitost pobijanog upravnog akta ispitivana na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u upravnom postupku.

Ispitujući značaj predmeta postupka za podnositeljku ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je ona imala materijalni interes da se u razumnom roku odluči o njenom zahtevu za ispravku podataka u katastru nepokretnosti.

Ustavni sud je ocenio da podnositeljka ustavne žalbe svojim radnjama nije doprinela trajanju predmetnog upravnog spora.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 350 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete. Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16) i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je uskladio svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda.

7. Ispitujući ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 6891/19 od 27. jula 2022. godine, Ustavni sud je konstatovao da iz navedene odredbe člana 170. Ustava proizlazi da navodi ustavne žalbe moraju, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, očigledno ukazivati na njegovu povredu ili uskraćivanje.

U vezi sa navodima ustavne žalbe kojima se ukazuje na protivrečnost izreke i obrazloženja osporene presude, Ustavni sud je ocenio da očigledna omaška u obrazloženju osporene presude nije kod podnositeljke mogla da stvori sumnju o ishodu predmetnog upravnog spora, budući da je dispozitivom presude tužba odbijena i da iz celokupne sadržine presude proizlazi ocena tog suda da pobijanim rešenjem tuženog organa nije povređen zakon na štetu podnositeljke, što je donosilac osporenog akta izričito naveo.

Ustavni sud dalje konstatuje da, u konkretnom slučaju, održavanje rasprave nije bilo obavezno u smislu odredbe člana 34. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, budući da u upravnom postupku nije učestvovalo dve ili više stranaka sa suprotnim interesima, niti je sud utvrđivao činjenično stanje radi rešavanja u punoj jurisdikciji. Osporena presuda sadrži ocenu Upravnog suda da u konkretnom slučaju nije bilo potrebno održavanje usmene rasprave, iz razloga koje Ustavni sud smatra ustavnopravno prihvatljivim. Pored toga, Sud nalazi da nemaju osnova navodi podnositeljke da je održavanje rasprave bilo opravdano kako bi ona „pojasnila sve svoje tvrdnje“, imajući u vidu da iz dostavljenih isprava ne proizlazi da postoji greška u podacima o nepokretnostima koju je trebalo otkloniti u predmetnom upravnom postupku. U vezi sa tvrdnjom podnositeljke da je „celo njeno nasleđe (…) znatno umanjeno, bez ikakvog pravnog osnova“ i da Upravni sud nije odgovorio ni na jedan navod tužbe, Ustavni sud je, polazeći od sadržine osporene presude, konstatovao da je Upravni sud naveo dovoljne i jasne razloge koji se odnose na razliku u površini predmetne parcele. Ustavni sud dodatno ukazuje na to da iz uverenja Službe za katastar nepokretnosti Užice proizlazi da od k.p. broj …/32 KO Užice nije nastala samo predmetna parcela površine 613 m2, već i k.p. broj …/2 površine 37 m2, te da je obnova premera izvršena 1987. godine, za vreme primene Zakona o premeru i katastru zemljišta („Službeni glasnik SRS“, broj 11/76), prema kome su korisnici bili dužni da sami izvrše obeležavanje nepokretnosti koje koriste, kao i da se taj premer koristio do dana osnivanja katastra nepokretnosti, saglasno članu 191. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15-Odluka US i 96/15).

U ustavnoj žalbi se, takođe, ističe da je porodična stambena zgrada koja se nalazi na predmetnoj parceli imala površinu 106,15 m2, a da je u postupku osnivanja katastra nepokretnosti za KO Užice D.J. „samoinicijativno, lažno prikazao umanjenu površinu objekta od 67 m2“.

Ustavni sud je, polazeći od činjenica utvrđenih u ovom ustavnosudskom postupku, konstatovao da je nakon potvrđivanja katastra nepokretnosti za KO Užice 28. aprila 2011. godine, na predmetnoj parceli upisan objekat broj 1 – porodična stambena zgrada, površine 67 m2 i da je kao držalac tog objekta upisan L. J; da je uz navedeni objekat dograđen novi deo, koji se sastoji od suterena, prizemlja, sprata i potkrovlja i da je postupak raspravljanja zaostavštine lica upisanog kao držalac objekta površine 67 m2 i R.J. prekinut kako bi se u parničnom postupku utvrdilo ko je vlasnik dograđenog dela objekta.

Ustavni sud je imao u vidu da podnositeljka u predmetnom zahtevu, ni kasnije u toku postupka, nije istakla da je postupak legalizacije objekta površine 106,15 m2 okončan izdavanjem građevinske i upotrebne dozvole, niti se pozvala na drugu odluku na osnovu koje je u postupku osnivanja katastra nepokretnosti za KO Užice mogao biti izvršen upis objekta navedene površine.

S obzirom na to da nema utemeljenja tvrdnja podnositeljke da su ispunjeni uslovi za ispravku greške u vezi sa površinom predmetne parcele i objekta koji je na njoj izgrađen, Ustavni sud je našao da se ustavnom žalbom očigledno neosnovano ukazuje na povredu prava na obrazloženu sudsku odluku, kao sastavnog dela prava na pravično suđenje.

Imajući u vidu da podnositeljka povredu prava na imovinu smatra posledicom istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud nije posebno ispitivao ustavnu žalbu sa stanovišta označenog prava iz člana 58. Ustava.

S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u ovom delu kao očigledno neosnovanu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti