Odluka Ustavnog suda o zastarelosti potraživanja naknade štete prouzrokovane krivičnim delom

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Sud je pogrešno primenio opšti rok zastarelosti potraživanja štete, umesto posebnog, dužeg roka predviđenog za štetu prouzrokovanu krivičnim delom, koji se vezuje za zastarelost krivičnog gonjenja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-11215/2017
21.05.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić , dr Dragana Kolarić , dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović , dr Vladan Petrov i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A . J . iz K . kod Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. maja 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba A. J . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Čačku Gž. 8/17 od 27. septembra 2017. godine povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Višeg suda u Čačku Gž. 8/17 od 27. septembra 2017. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tuženog podnetoj protiv presude Osnovnog suda u Čačku P. 560/14 od 26. aprila 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. J . iz K. kod Čačka podneo je Ustavnom sudu, 7. decembra 2017. godine, ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Čačku Gž. 8/17 od 27. septembra 2017. godine , zbog po vrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnosilac podneo tužbu Osnovnom sudu u Čačku protiv tuženog „T.“ ADO B, radi naknade štete koja je prouzrokovana u saobraćajnoj nesreći koju je skrivio osiguranik tuženog; da je pravnosnažnom presudom krivičnog suda K. 9240/10 od 10. oktobra 2011. godine osiguranik tuženog, A. K, oglašen krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi sa članom 289. stav 3. Krivičnog zakonika; da je Osnovni sud u Čačku presudom P. 560/14 od 26. aprila 2016. godine delimično usvojio tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe, dok je Viši sud u Čačku osporenom presudom Gž. 8/17 od 27. septembra 2017. godine usvojio žalbu tuženog, preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio kao neosnovan podnosiočev tužbeni zahtev; da prema pravnom stanovištu drugostepenog suda, saznanje za štetu vezuje se za vreme kada je oštećenom saopšteno da su posledice povređivanja postale trajne, bez obzira što je nasta vljeno lečenje oštećenog; da su u konkretnom slučaju u uverenje Zdravstvenog centra Čačak od 12. januara 2010. godine kod podnosioca ustavne žalbe dijagnostifikovane povrede sa trajnim posledicama; da kako je 12. janauara 2010. godine podnosilac saznao za štetu i da je donošenjem krivične presude od 10. oktobra 2011. godine podnosilac saznao i za lice koje je štetu prouzrokovalo , a da je tužba podneta 7. maja 2014. godine, to je drugostepeni sud zauzeo pravn stav da je potraživanje naknade štete zastarelo istekom roka od tri godine iz odredbe člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima; da drugostepeni parnični sud u konkretnom slučaju nije primenio odredbu člana 377. Zakona o obligacionim odnosima koji propisuje zastarelost potraživanja naknade štete prouzrokovane krivičnim delom i prema navedenoj zakonskoj odredbi zastarelost naknade štete prema odgovornom licu zastareva kada istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i po ništi osporenu presudu Višeg suda u Čačku Gž. 8/17 od 27. septembra 2017. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku P. 560/14, dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom postupku:

Tužilac A. J, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 7. maja 2014. godine tužbu Osnovnom sudu u Čačku protiv tuženog „T .“ ADO B, sa zahtevom da se obaveže tuženi da mu na ime novčane rente zbog nesposobnosti za obavljanje kućnih poslova i poslova u domaćinstvu plati mesečno određeni novčani iznos i to zadnjeg dana u mesecu za tekući mesec počev od 1. maja 2014. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi.

Osnovni sud u Čački je presudom P. 560/14 od 26. aprila 2016. godine delimično usvojio tužbeni zahtev. U obrazloženju prvostepene presude je, između ostalog, navedeno: da je nesporno da je podnosilac ustavne žalbe 16. juna 2009. godine povređen u saobraćajnoj nesreći koju je srivio osiguranik tuženog i da je pravnosnažnom presudom krivičnog suda K. 9240/10 od 10. oktobra 2011. godine osiguranik tuženog, A. K , oglašen krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi sa članom 289. stav 3. Krivičnog zakonika ; da potraživanje naknade štete nije zastarelo, u smislu odredbe člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, kojom je propisano da potraživanje naknade štete zastareva za tri godine od kada je oštećeno lice saznalo za štetu i za lice koje je štetu učinilo; da je podnosilac mogao saznati za ovaj vid štete tek po okončanom lečenju koje nije okončano ni 2014. godine .

Viši sud u Čačku je osporenom presudom Gž. 8/17 od 27. septembra 2017. godine usvojio žalbu tuženog, preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe. U obrazloženju presude je, između ostalog, navedeno: da prema pravnom stanovištu drugostepenog suda saznanje za štetu se vezuje za vreme kada je oštećenom saopšteno da su posledice povređivanja postale trajne, bez obzira što je i dalje nastavljeno lečenje oštećenog; da su u uverenju Zdra vstvenog centra Čačka od 12. januara 2010. godine podno siocu ustavne žalbe konstatovane povrede teške prirode sa trajanim posledicama; da je, stoga, 12. januara 2010. godine podnosilac ustavne žalbe saznao za štetu i da je ista trajne prirode, a donošenjem pravnosnažne presude krivičnog suda K. 9240/10 od 10. oktobra 2011. godine saznao je i za lice koje je štetu učinilo , za koju štetu odgovara tuženi; da kako je tužba podneta 7. maja 2014. godine, to je protekao rok od tri godine u kojem je podnosilac, saglasno odredbi člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, mogao potraživati naknadu štete.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka , kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana Zakona o obligacionim odnosima(„Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i „Službeni list SRJ“, br. 31/93, (22/99, 23/99, 35/99 i 44/99)) je propisano: da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo i da u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kad je šteta nastala (član 376. st. 1. i 2 .); da kad je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja (član 377. stav 1.) .

Odredbama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19) je propisano: da ako u ovom zakoniku nije drukčije određeno, krivično gonjenje ne može se preduzeti kad protekne pet godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko tri godine (član 103. stav 4.); da ako je krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine (član 289. stav 3.); ako je usled dela iz člana 289. stav 3. ovog zakonika nastupila teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera, učinilac će se kazniti zatvorom do četiri godine (član 297. stav 3.).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instancioni (viši) sud , u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigl edno proizvoljna, odnosno arbitrerna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog odnosno procesnog prava. Kao što zadatak Ustavnog suda nije da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, to i prema stanovištu Evropskog suda za ljudska prava, nije njegov zadatak, prilikom ocene povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda , da donosi odluku umesto domaćih sudova koji su u najboljoj poziciji da ocene prezentovane dokaze, ustanove činjenično stanje i tumače domaće pravo, te da, u principu, taj Sud neće intervenisati, osim ukoliko su odluke domaćih sudova arbitrarne ili očigledno neosnovane (vidi presudu Khamidov protiv Rusije, od 15. novembra 2007. godine, broj aplikacije 72118/01, stav 170.).

Ustavni sud najpre ukazuje da je u konkretnom slučaju Viši sud u Čačku osporenom presudom Gž. 8/17 od 27. septembra 2017. godine usvojio žalbu tuženog, preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe ( tužba je podneta 7. maja 2014. godine), radi naknade štete, sa obrazloženjem tog suda kao drugostepenog – da je potraživanje naknade štete zastarelo, u smislu odredbe člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Radi se o šteti koja je prouzrokovana u saobraćajnoj nesreći dana 16. juna 2009. godine koju je srivio osiguranik tuženog A. K, a za koju štetu odgovora tuženi „T.“ ADO B. i pravnosnažnom presudom krivičnog suda K. 9240/10 od 10. oktobra 2011. godine osiguranik tuženog, A . K, oglašen je krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi sa članom 2 89. stav 3. Krivičnog zakonika, a zastarelost krivičnog gonjenja za navedeno krivično delo iznosi pet godina.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ocenjuje da Zakon o obligacionim odnosima u članu 377. propisuje poseban rok zastarelosti potraživanja naknade štete prouzrokovane krivičnim delom, a koji član nije citiran niti primenjen u konkretnom slučaju. Povodom navedenog pravnog pitanja, Ustavni sud je , na sednic i održanoj 7. jula 2011. godine, zauzeo opšti pravni stav koji se odnosi na rok zastarelosti za naknadu štete prouzrokovane krivičnim delom i glasi: „U slučaju kada je šteta prouzrokovana krivičnim delom (član 377. ZOO), ako je za krivično gonjenje predviđen duži rok zastarelosti od rokova propisanih članom 376. Zakona o obligacionim odnosima (što je ovde slučaj) , zahtev za naknadu štete prema svakom odgovornom licu, a ne samo štetniku, zastareva kada istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja samo ako je pravnosnažnom presudom utvrđeno postojanje krivičnog dela i okrivljeni oglašen krivim za krivično delo (što je takođe ovde slu čaj)“.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanoviš te koje je zauzeto u osporenoj presudi Višeg suda u Čačku o Gž. 8/17 od 27. septembra 2017. godine o zastarelosti potraživanja naknade štete, u smislu odredbe člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, ustavnopravno neprihvatljivo.

6. Polazeći od izloženog, a saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvoj io, te je utvrdio da je osporenom presudom Višeg suda u Čačku o Gž. 8/17 od 27. septembra 2017. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povre de navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporene presude Višeg suda u Čačku Gž. 8/17 od 27. septembra 2017. godine i određenjem da isti sud donese novu odluku o žalbi tuženog podnetoj protiv presude Osnovnog suda u Čačku P. 560/14 od 26. aprila 2016. godine , saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na to da je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica utvrđene povrede prava, to se nije posebno upuštao u razmatranje navoda o povredi prava na imovinu .

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o zastarelosti potraživanja naknade štete prouzrokovane krivičnim delom

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti