Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu Tomislava Nešića izjavljenu protiv rešenja u izvršnom postupku. Podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge niti dokaze koji bi ukazali na povredu prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Tomislava Nešića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 6. oktobra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Tomislava Nešića izjavljena protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Ipv (I). 76/2009 I. 289/05 od 25. marta 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Tomislav Nešić iz Beograda je 18. juna 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Ipv (I). 76/2009 I. 289/05 od 25. marta 2009. godine, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporenim drugostepenim rešenjem donetim u izvršnom postupku odbijen njegov prigovor protiv prvostepenog rešenja, sa obrazloženjem da nije od ikakvog značaja činjenica da se pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu vodi postupak za poništaj poravnanja koje predstavlja izvršnu ispravu na osnovu koje se sprovodi izvršenje. Ističe da “ukoliko se poravnanje poništi više neće moći biti moguće protivizvršenje, s obzirom da se radi o prodaji nepokretnosti u ovom izvršnom postupku“, pa smatra da je osporenim drugostepenim rešenjem povređeno njegovo pravo na jednaku zaštitu prava. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu i poništi osporeno rešenje.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih ogana ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanje Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

3. Četvrti opštinski sud u Beogradu je 25. marta 2009. godine doneo osporeno rešenje Ipv (I). 76/2009 I. 289/05, kojim je: u stavu prvom izreke odbio kao neosnovan prigovor izvršnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljenog protiv prvostepenog rešenja istog suda I. 289/05 od 22. maja 2008. godine (a koje je ispravljeno rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 289/05 od 10. decembra 2008. godine); u stavu drugom izreke odbio kao neosnovan prigovor izvršnog dužnika izjavljenog protiv prvostepenog rešenja istog suda I. 289/05 od 10. decembra 2008. godine.

4. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je osporenim rešenjem povređeno njegovo pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

Odredbom člana 36. stav 1. Ustava se svakom jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

5. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na to da je osporenim drugostepenim rešenjem povređeno pravo podnosioca na jednaku zaštitu prava.

Naime, podnosilac ustavne žalbe nije pružio argumente i odgovarajuće dokaze koji bi potvrdili da je sud u istim činjeničnim i pravnim situacijama donosio različite odluke, a što je neophodna pretpostavka za utvrđivanje povrede navedenog ustavnog prava.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom postupku napominje da formalno pozivanje na povredu određenih ustavnih prava i sloboda, a bez navođenja konkretnih razloga i podnošenja odgovarajućih dokaza koji bi ukazali na povredu označenih prava, odnosno sloboda, samo po sebi, ne čini ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom. Takođe, Ustavni sud ispituje postojanje povrede samo onih prava koja su označena u ustavnoj žalbi.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti