Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku zbog neizvršenja prethodne odluke

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, jer Viši sud preko šest godina nije postupio po prethodnoj odluci Ustavnog suda. Dosuđena je naknada od 800 evra, dok je žalba protiv meritorne presude odbačena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-11225/2019
11.07.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, dr Dragana Kolarić i Gordana Ajnšpiler Popović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ž. B . iz Apatina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. jula 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ž. B . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji j e vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 1732/19 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo Ž. B . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ž. B . iz Apatina podneo je Ustavnom sudu, 31. oktobra 2019. godine, preko punomoćnika A . J, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 1732/19, kao i protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž. 2274/19 od 10. septembra 2019. godine, zbog povrede načela sudske zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda, načela zabrane diskriminacije, prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, utvrđenih odredbama člana 22. stav 1, člana 21. st. 1. i 2, člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije, kao i povrede člana 6. stav 1, čl. 13. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koji s u, suštinski , iste sadržine kao i odredb e člana 21. st. 1. i 2, člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava .

U ustavn oj žalb i se , pored ostalog, navodi : da je Odlukom Ustavnog suda Už-6899/2012 od 26. novembra 2012. godine usvojena ustavna žalba podnosioca , te mu je utvrđena povreda prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava , a kao mera otklanjanja štetnih posledica naloženo je da Viši sud u Novom Sadu ponovi postupak po žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu P. 57245/10 od 2. februara 2011. godine ; da navedeni drugostepeni sud šest godina nije postupio po nalogu iz Odluke Ustavnog suda, zbog čega je podnosilac pismeno tražio da to učini; da je Viši sud u Novom Sadu najpre ukinuo prvostepenu presudu, a zatim je, u ponovnom žalbenom postupku, doneo osporenu drugostepenu presudu kojom je prvostepenu presudu potvrdio u delu odluke o glavnom zahtevu, a preinačio u delu odluke o troškovima parničnog postupka; da kako je tužba u predmetnoj pravnoj stvari podneta 25. oktobra 2010. godine, a osporena drugostepena presuda doneta 10. septembra 2019. godine, sledi da je podnosiocu nesumnjivo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; da osporena presuda, u njenom preinačujućem delu, predstavlja primer neobrazložene sudske odluke, ali i arbitrarnog postupanja drugostepenog suda, budući da žalba uopšte nije sadržala konkretne razloge u vezi sa odlukom o troškovima parničnog postupka, čime je drugostepeni sud prekoračio svoja zakonska ovlašćenja.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporenu drugostepenu presudu i podnosiocu utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu P. 1732/19 i Višeg suda u Novom Sadu Gž. 1841/18, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 25. oktobra 201 0. godine, u svojstvu tužioca, podneo Osnovnom sudu u Novom Sadu tužbu protiv Autonomne pokrajine Vojvodina – Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju i Republike Srbije – Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, radi isplate razlike invalidskih primanja na ime dopunske lične invalidnine za period od 1. juna 2001. do 31. marta 2006. godine.

Podneskom od 28. januara 2011. godine, tužilac je povukao tužbu u odnosu na prvotuženu Autonomnu pokrajinu Vojvodina – Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju.

Osnovni sud u Novom Sadu je 2. februara 2011. godine doneo presudu P. 57245/10, kojom je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženu Republiku Srbiju – Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike da na ime razlike invalidskih primanja za period od 1. juna 2001. do 31. marta 2006. godine , isplati tužiocu ukupan iznos od 85.623,41 dinara , sa zateznom kamatom na pojedinačno opredeljene mesečne iznose, počev od dospelosti do konačne isplate, kao i da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka.

Odlučujući o žalbi tužene, Viši sud u Novom Sadu je presudom Gž. 1239/11 od 4. jula 2012. godine preinačio prvostepenu presudu, tako što je tužbeni zahtev tužioca u celini odbi jen kao neosnovan.

Tužilac je 22. avgusta 2012. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv navedene drugostepene presude.

Ustavni sud je 7. novembra 2012. godine doneo Odluku Už- 6899/2012, kojom je: u stavu prvom izreke usvojena ustavn a žalb a Ž. B , ovde podnosioca ustavne žalbe, i utvrđeno da su mu presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž. 1239/11 od 4. jula 2012. godine povređena prav a na pravično suđenje i na jednaku zaštitu prava , zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke nalož eno Višem sudu u Novom Sadu da u roku od 60 dana od dana dostavljanja ove odluke ponovi postupak po žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu P. 57245/10 od 2. februara 2011. godine.

Navedena ustavnosudska odluka je Višem sudu u Novom Sadu dostavljena 27. novembra 2012. godine, o čemu svedoči uredno potpisana dostavnica u spisima predmeta Už-6899/2012 .

Tužilac je podneskom od 20. aprila 2018. godine zatražio od Višeg suda u Novom Sadu da post upi po Odluci Ustavnog suda Už-6899/2012 od 7. novembra 2012. godine , čija je fotokopija dostavljena u prilogu tog podneska.

Imajući u vidu da su spisi Višeg suda u Novom Sadu Gž. 1239/11 izlučeni iz arhive, jer je protekao rok za čuvanje arhiviranih predmeta, predsednik tog suda je 25. aprila 2018. godine doneo rešenje VIII -Su. 99/18, kojim je odredio da se obnavljaju spisi predmeta Gž. 1239/11. Nakon izvršene rekonstrukcije , predmet je dobi o broj Gž. 1841/18 .

Postupajući po dopisu od 17. maja 2018. godine, Osnovni sud u Novom Sadu je 22. novembra 2018. godine dostavio Viš em sud u u Novom Sadu spise predmeta P. 57245/10.

Postupajući po Odluci Už-6899/2012 od 7. novembra 2012. godine, Viši sud u Novom Sadu je doneo rešenje Gž. 1841/18 od 11. februara 2019. godine, kojim je dozvoljeno ponavljanje postupka po žalbi tužene i ukinuta je presuda Gž. 1239/11 od 4. jula 2012. godine. Žalba tužene je usvojena, pa je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P. 57245/10 od 2. februara 2011. godine ukinuta i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Predmet je u ponovnom postupku zaveden pod brojem P. 1732/19. Rukovođen stavovima Višeg suda u Novom Sadu, iznetim u drugostepenom ukidajućem rešenju po pitanju zastarelosti predmetnog potraživanja, tužilac je p odneskom od 21. marta 2019. godine svoj tužbeni zahtev za isplatu razlike u invalidskim primanjima sveo na period od 1. juna 2001. do 31. marta 2002. godine. Nakon dva održana ročišta (25. marta i 17. aprila 2019. godine), glavna rasprava je zaključena.

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P. 1732/19 od 17. aprila 2019. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca u celini, te je tužena obavezana da mu naknadi sve troškove parničnog postupka.

Tužena je 25. aprila 2019. godine izjavila žalbu, kojom je, pored pobijanja odluke o glavnom zahtevu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, osporila i odluku o troškovima parničnog postupka, ukazujući da ista zavisi od uspeha u sporu.

Viši sud u Novom Sadu je osporenom presudom Gž. 2274/19 od 10. septembra 2019. godine potvdrio pobijanu prvostepenu presudu u delu odluke o glavnom zahtevu, dok je, usvajanjem žalbe tužene, preinačio odluku o troškovima parničnog postupka, tako što je visinu dosuđene naknade umanjio, nalazeći da je tužilac konačno opredeljenim zahtevom samo delimično uspeo u sporu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavn oj žalb i, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09, 36/11 i 53/13 – Odluka US) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.). Bitno slične odredbe sadrži i važeći Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14 i 87/18), koji se, u konkretnom slučaju, primenjivao nakon ukidanja presude Osnovnog suda u Novom Sadu P. 57245/10 od 2. februara 2011. godine.

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud, pre svega , napominje da parnični postupak koji je pravnosnažno okončan pre izjavljivanja ustavne žalbe povodom koje je doneta Odluka Už-6899/2012 od 7. novembra 2012. godine, nije deo postupka koji je usledio nakon njenog donošenja, već se radi o posebnom postupku u kome se Odluka Suda izvršava. Stoga je Ustavni sud, u konkretnom slučaju, cenio samo period od dostavljanja pomenute ustavnosudske odluke Višem sudu u Novom Sadu, tačnije, od 27. novembra 2012. godine, pa sve do 10. septembra 2019. godine, kada je doneta drugostepena presuda koja se osporava ovom ustavnom žalbom.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni postupak trajao šest godina i deset meseci, pri čemu je Višem sudu u Novom Sadu bilo potrebno više od šest godina da postupi po Odluci Už-6899/2012 od 7. novembra 2012. godine , koja mu je uredno dostavljena. Napred izneto, samo po sebi, ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Imajući to u vidu, Ustavni sud nalazi da se i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca – složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca, trajanje postupka , čiji je predmet samo izvršenje Odluke Ustavnog suda , od skoro sedam godina , ne može opravdati nijednim od prethodno navedenih činilaca, a što se jedino može pripisati dugoročnom nepostupanju Višeg suda u Novom Sadu po navedenoj Odluci, koja mu je uredno dostavljena.

Iz svih navedenih razloga, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog povrede ustavnog prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, ne samo dužinu trajanja parničnog postupka, već i ekonomsko-socijalne prilike, te činjenicu da će dosuđena naknada mnogo brže biti isplaćena nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava (ovakav stav je Ustavni sud prvi put izrazio u Odluci Už-2936/2016 od 24. maja 2018. godine). Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpe o zbog neefikasnog postupanja nadležnog suda.

7. Što se tiče istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je, imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, ocenio da se navodi podnosi oca ne mogu smatrati relevantnim ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi navedenog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporenog akta.

Ustavni sud je posebno cenio navod da žalba nije sadržala konkretne razloge u vezi sa odlukom o troškovima parničnog postupka, čime je drugostepeni sud prekoračio svoja zakonska ovlašćenja, ali nalazi da je isti bez uticaja, imajući u vidu da je u žalbi protiv p resude Osnovnog suda u Novom Sadu P. 1732/19 od 17. aprila 2019. godine tužena ukazala na to da odluka o troškovima parničnog postupka zavisi od uspeha u sporu, a Viši sud u Novom Sadu je preinačujuću odluku u tom delu upravo i zasnovao na oceni da je podnosilac ustavne žalbe samo delimično uspeo u sporu.

Što se tiče istaknute povrede prava iz člana 36. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac bliže ne obrazlaže, već je izvodi iz navoda o povredi prava na pravično suđenje.

U pogledu navoda da je podnosiocu ustavne žalbe osporenom presudom povređeno načelo sudske zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. Ustava, Ustavni sud i ovom prilikom ističe da je reč o načelu u skladu sa kojim se ostvaruju sva zajemčena prava i slobode, tako da isto ne može biti osnov za izjavljivanje ustavne žalbe, a što se tiče istaknute povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud podseća da je povreda ovog ustavnog načela uvek akcesorne prirode, jer mora biti vezana za istovremeno utvrđenu povredu ili uskraćivanje nekog određenog ustavnog prava ili slobode, a što ovde nije slučaj.

Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u odnosu na osporeni akt odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku zbog neizvršenja prethodne odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti