Odbacivanje ustavne žalbe zbog neispunjenosti procesnih pretpostavki i neblagovremenosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluka privrednih sudova. Deo žalbe koji se odnosi na rešenje revizijskog suda je odbačen zbog nedostatka ustavnopravnih razloga, a deo koji se odnosi na nižestepene presude zbog neblagovremenosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1123/2011
23.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi ''GAMA ENTERTAINMENT GROUP'' D.O.O. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 23. juna 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba ''GAMA ENTERTAINMENT GROUP'' D.O.O. izjavljena protiv presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 2609/01 od 1. aprila 2009. godine, presude Privrednog apelacionog suda Pž. 1912/10 od 22. aprila 2010. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Prev. 541/10 od 16. decembra 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. ''GAMA ENTERTAINMENT GROUP'' D.O.O. iz Beograda je 11. marta 2011. godine, preko punomoćnika Gordane Vesković, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu izjavilo ustavnu žalbu protiv presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 2609/01 od 1. aprila 2009. godine, presude Privrednog apelacionog suda Pž. 1912/10 od 22. aprila 2010. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Prev. 541/10 od 16. decembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. Ustava.

U ustavnoj žalbi se navodi da su nižestepeni sudovi ''proizvoljno i diskriminaciono'' primenili materijalno pravo i pogrešno ocenili pitanje nastupanja zastarelosti potraživanja primenom roka iz odredbe člana 374. Zakona o obligacionim odnosima, umesto opšteg roka zastarelosti od deset godina, u smislu člana 371. Zakona o obligacionim odnosima.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je oporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Prev. 541/10 od 16. decembra 2010. godine, u prvom stavu izreke, odbačena kao nedozvoljena revizija tužioca-protivtuženog izjavljena protiv drugostepene presude, dok je u drugom stavu izreke odbijen kao neosnovan zahtev tuženog-protivtužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

Kako Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi odlučuje u okviru postavljenog zahteva, Sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe nije naveo ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na to da mu je osporenim revizijskim rešenjem povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Naime, podnosilac navodi isključivo razloge koji se odnose na odluke koje su prethodile osporenom rešenju Vrhovnog kasacionog suda Prev. 541/10 od 16. decembra 2010. godine, smatrajući da su nižestepeni sudovi primenili pogrešne odredbe o rokovima zastarelosti potraživanja tužioca.

Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe ne osporava zakonski osnov za odbacivanje izjavljene revizije i da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom da je osporenim procesnim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Prev. 541/10 od 16. decembra 2010. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

4. U vezi dela ustavne žalbe kojim se osporava presuda Privrednog apelacionog suda Pž. 1912/10 od 22. aprila 2010. godine i presuda Trgovinskog suda u Beogradu P. 2609/01 od 1. aprila 2009. godine, Ustavni sud je pošao od zauzetog pravnog stava da je u parničnom postupku donošenjem odluke po reviziji iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Međutim, ovakvo pravno stanovište se ne može primeniti kada revizija nije dozvoljeno pravno sredstvo, odnosno kada nije izjavljena na zakonom propisan način. Kako je u konkretnom slučaju revizija podnosioca ustavne žalbe odbačena kao nedozvoljena, jer nije bila izjavljena u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku, Sud je ocenio da je donošenjem odluke o žalbi protiv prvostepene sudske odluke iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Zbog toga se i blagovremenost predmetne ustavne žalbe u odnosu na osporene nižestepene presude, ima ceniti u odnosu na dan dostavljanja drugostepene odluke. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu Privrednog apelacionog suda Pž. 1912/10 od 22. aprila 2010. godine primio pre 16. decembra 2010. godine, kada je doneta odluka po reviziji, a da je ustavna žalba izjavljena 11. marta 2011. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

 

Slični dokumenti

• Už 281/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava
• Už 2187/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti
• Už 916/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u parničnom postupku
• Už 134/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nedostatka pretpostavki
• Už 3770/2010: Odbačaj ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nepostojanja pravne veze
• Už 3641/2012: Odluka Ustavnog suda o pravu na pravno sredstvo u vezi revizije
• Už 280/2011: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda