Neosnovanost ustavne žalbe zbog načina isplate troškova izvršnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu, nalazeći da pravo na pravično suđenje nije povređeno iako je izvršni sud naložio isplatu troškova postupka na račun stranke, a ne njenog punomoćnika. Suštinski, pravo na naknadu troškova je u celosti priznato.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Slavice Tonić iz Niša , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. septembra 201 7. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Slavice Tonić izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu I. 3608/15 od 13. novembra 2015. godine i IPV(I). 865/15 od 16. decembra 2015. godine zbog povrede prava na pravično suđenje, iz člana 32. sta v 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slavica Tonić iz Niša podnela je Ustavnom sudu, 10. februara 2016. godine, preko punomoćnika Biljane B. Jovanović, advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu I. 3608/15 od 13. novembra 2015. godine i IPV(I). 865/15 od 16. decembra 2015. godine, zbog povrede načela sudske zaštite, prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 22, člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije .

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnositeljka podnela predlog za izvršenje, s tim što je tražila da se troškovi postupka plate na tekući račun njenog punomoćnik a advokat a; da je izvršni sud usvojio predlog za izvršenje u celini , ali je odlučio da se troškovi postupka plate na tekući račun podnositeljke, a ne na račun njenog punomoćnika advokata; da je ovakvo postupanje izvršnog suda, po mišljenju podnositeljke, u suprotnosti sa odredbom člana 89. stav 1. tačka 4) ZPP iz 2011. godine, koji daje pravo punomoćniku-advokatu da primi troškove postupka; da je podnositeljka kao izvršni poverilac po nalogu suda dostavila punomoćje u kojem je navela da punomoćnik-advokat može da naplati i primi troškove postupka.

Podnositeljka ustavne žalbe je p redložila da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporena sudska rešenja. Tražila je naknadu štete i troškove na ime sastavljanja ustavne žalbe.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac Slavica Tonić, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je, preko punomoćnika advokata, predlog za izvršenje, na osnovu izvršne isprave-obračuna zarade, Osnovnom sudu u Nišu protiv izvršnog dužnika privrednog društva „Srbija-turist" a.d, radi namirenja novčanog potraživanja na ime neisplaćene zarade i troškova izvršenja, i to plenidbom novčanih sredstava sa tekućeg računa izvršnog dužnika, a kasnije popisom , procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Osnovni sud u Nišu je osporenim rešenjem I. 3608/15 od 13. novembra 2015. godine u celosti usvojio predlog za izvršenje izvršnog poverioca. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno: da je izvršni poverilac predložio da se novčani iznos na ime neisplaćenih zarada prenese na njen tekući račun, a da se novčani iznos na ime troškova izvršnog postupka prenese na tekući račun njenog punomoćnika; da je zaključkom suda naloženo punomoćniku izvršnog poverioca da uredi predlog za izvršenje tako što će dostaviti overeno punomoćje kojim je punomoćnik ovlašćen da izvrši naplatu troškova postupka preko svog računa; da je punomoćnik izvršnog poverioca u podnetom podnesku naveo da je u dostavljenom punomoćju izvršni poverilac ovlastio punomoćnika da može da primi iznos troškova postupka i da je praksa sudova da se dozvoljava naplata troškova postupka preko računa advokata, te da smatra da bi sud trebalo da dozvoli izvršenje i bez dostavljanja overenog punomoćja; da je podneti predlog za izvršenje u celosti osnovan; da je sud odredio izvršenje radi naplate troškova izvršnog postupka, prenosom na račun izvršnog poverioca, a ne račun njenog punomoćnika, jer ne postoji osnov da punomoćnik u izvršnom postupku prinudnim putem naplaćuje iznos troškova koji su dosuđeni njegovom vlastodavcu; da prenos predmetnih troškova na račun punomoćnika ne samo da nije u duhu odredbe člana 89. stav 1. tačka 4) Zakona o parničnom postupku, već je suprotno odredbi člana 185. Zak ona o izvršenju i obezbeđenju koji reguliše sprovođenje izvršenja na računu izvršnog dužnika.

Sudsko veće Osnovnog suda u Nišu je osporenim rešenjem IPV(I). 865/15 od 16. decembra 2015. godine odbilo prigovor izvršnog poverioca izjavljenog protiv rešenja o ivršenju. U obrazloženju rešenja sudskog veća je navedeno: da je uz predlog za izvršenje dostavljeno punomoćje kojim izvršni poverilac ovlašćuje punomoćnika-advokata da ga zastupa i brani, da podnese tužbu, predlog za izvršenje, krivičnu prijavu ili drugi pravni akt, protiv „Srbija-turist" a.d, kao i da u navedenim postupcima preduzima sve radnje, uključujući i ulaganje vanrednih pravnih lekova i podnošenje predloga za ponavljanje postupka i pri jem dosuđen ih troškov a postupka od suprotne strane; zaključkom suda naloženo je izvršnom poveriocu da dostavi overeno punomoćje kojim je punomoćnik ovlašćen da naplati troškove izvršnog postupka preko svog računa, a po kom zaključku nije postupljeno; da je odredbom člana 89. Zakona o parničnom postupku propisano da ukoliko je stranka izdala punomoćje za vođenje parnice, a nije bliže odredila ovlašćenja u punomoćju, punomoćnik advokat je na osnovu punomoćja ovlašćen, između ostalog, da primi i naplati dosuđene troškove; da su, međutim, u punomoćju kojim je izvršni poverilac ovlastio punomoćnika za zastupanje u izvršnom postupku određena ovlašćenja punomoćnika i nije navedeno da punomoćnik može da naplati dosuđene troškove preko svog računa, već samo da može da ih primi; da je rešenjem o izvršenju izvršnom poveriocu priznato pravo na nadoknadu troškova postupka i da kako je zahtev za nadoknadu troškova postupka u celini usvojen, neosnovani su navodi da je sud trebalo da donese formalnu odluku kojom odbija predlog da se troškovi prenesu na račun punomoćnika, jer je u pitanju samo način sprovođenja izvršenja; da je odredbom člana 40. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano da izvršni poverilac može pobijati rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isp rave samo u delu koji se odnosi na troškove izvršenja, te imajući u vidu sadržinu prigovora izvršnog poverioca, kojim on ne pobija obračunati iznos troškova u rešenju o izvršenju, već način sprovođenja izvršenja, to prigovor izvršnog poverioca nije izjavljen iz zakonom propisanih razloga.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 89. stav 1. tačka 4) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ , broj 72/11) (u daljem tekstu: ZPP) je propisano da ako je stranka izdala punomoćje za vođenje parnice, a nije bliže odredila ovlašćenja u punomoćju, punomoćnik advokat je na osnovu ovakvog punomoćja ovlašćen da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove.

Odredbom člana 10. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11) (u daljem tekstu: ZIO) bilo je propisano da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instanciono viši sud, u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitrerna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga u ustavnoj žalbi, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog odnosno procesnog prava. Na ovakav zaključak upućuje i stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u presudi Khamidov protiv Rusije, od 15. novembra 2007. godine (broj aplikacije 72118/01, stav 170.), u kojoj je taj sud konstatovao da nije njegov zadatak da donosi odluku umesto domaćih sudova koji su u najboljoj poziciji da ocene prezentovane dokaze, ustanove činjenično stanje i tumače dom aće pravo, te da, u principu, Evropski sud neće intervenisati, osim ukoliko su odluke domaćih sudova arbitrerne ili očigledno neosnovane.

U konkretnom izvršnom postupku kao sporno pravno pitanje se javilo da li je punomoćnik-advokat podnosioca ustavne žalbe mogao na svoj tekući račun da primi troškove postupka.

Ustavni sud najpre ukazuje da je u svojoj ranije donetoj Odluci Už-10353/2013 od 19. novembra 2015. godine konstatovao da iz odredbe člana 89. stav 1. tačka 4) ZPP iz 2011. godine proizlazi da je punomoćnik advokat na osnovu punomoćja izdatog za vođenje parnice ovlašćen da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove i da prema navedenoj odredbi, parnična stranka ima mogućnost da punomoćnika advokata još u toku parnice ovlasti da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove i tada tom punomoćniku u postupku izvršenja nije potrebno da, uz predlog za izvršenje, prilaže posebno punomoćje.

U konkretnom slučaju radi se o punomoćju koje je izdato za vođenje predmetnog izvršnog postupka, kojem nije prethodio parnični postupak, s obzirom na to da je izvršni postupak pokrenut po osnovu izvršne isprave-obračuna zarade . Ustavni sud ocenjuje da se navedena odredba člana 89. stav 1. tačka 4) ZPP iz 2011. godine može shodno primeniti i u pogledu punomoćja izdatog za vođenje izvršnog postupka, a u smislu odredbe člana 10. ZIO iz 2011. godine.

U osporenom pravnosnažnom rešenju sudskog veća je navedeno da su u predmetnom punomoćju određena ovlašćenja punomoćnika advokata, pri čemu nije navedeno da punomoćnik advokat može da naplati dosuđene troškove preko svog računa, već samo da može da ih primi, zbog čega u konkretnom slučaju nije primenljiva odredba člana 89. stav 1. tačka 4) ZPP iz 2011. godine. U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da je u punomoćju koje je podnositeljka ustavne žalbe izdala pumoćniku advokatu konstatovano sledeće: „da se punomoćnik advokat ovlašćuje da podnosioca zastupa i brani, da podnese tužbu, predlog za izvršenje, krivičnu prijavu ili drugi pravni akt, protiv 'Srbija-turist' a.d, kao i da u navedenim postupcima preduzima sve radnje uključujući i ulaganje vanrednih pravnih lekova i podnošenje predloga za ponavljanje postupka i da primi dosuđene troškove od suprotne strane“. Ustavni sud ukazuje da je izvršni sud imao obavezu da posebno obrati pažnju i na sadržinu fraze u predmetnom punomoćju „kao i da u navedenim postupcima preduzima sve radnje“, s obzirom na to da takva fraza u punomoćju čini predmetno punomoćje generalnim punomoćjem, odnosno punomoćjem koje se može podvesti pod odredbu člana 89. stav 1. ZPP iz 2011. godine . U punomoćju nakon predmetne fraze korišćen je izraz „uključujući“, što u kontekstu sadržine punomoćja u celini podrazumeva da je podnositeljka us tavne žalbe samo posebno istakla određene pravne radnje koje je punomoćnik advokat mogao da preduzme, ali ne ograničavajući punomoćje na konkretno navedene pravne radnje.

Zatim, Ustavni sud dalje ukazuje da je punomoćnik advokat u svakom slučaju ovlašćen da u izvršnom postupku u ime i za račun izvršnog poverioca naplati njegovo ukupno novčano potraživanje na ime glavnog potraživanja, zakonske zatezne kamate i troškova postupka, s tim što postoji zakonska mogućnost da novčano potraživanje na ime troškova postupka primi i punomoćnik advokat. Ovlašćenje punomoćnika-advokata da naplaćuje troškove postupka dolazi do izražaja kada punomoćnik advokat iz ranije vođene parnice u svoje ime i za svoj račun kao izvršni poverilac podnese predlog za izvršenje, radi namirenja novačnog potraživanja na ime troškova parničnog postupka, sa odmerenim troškovima izvršnog postupka. Kako je u konkretnom slučaju predlog za izvršenje podneo poverilac novčanog potraživanja, ovde podnositeljka ustavne žalbe, a ne punomoćnik-advokat, to je , po oceni Ustavnog suda, bilo dovoljno da se u punomoćju samo konstatuje da je punomoćnik-advokat ovalašćen da na svoj tekući račun primi troškove postupka , kako bi se primenila odredba člana 89. stav 1. tačka 4) ZPP iz 2011. godine.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud ocenjuje da u konkretnom slučaju nisu postojale zakonske smetnje da se novčano potraživanje na ime troškova postupka plati na tekući račun punomoćnika advokata podnositeljke us tavne žalbe, a kako je to tražila sam a podnositeljka. Međutim, izvršni sud nije usvojio predlog da se troškovi postupka plate na tekući račun punomoćnika advokata podnositeljke. Na ovaj način izvršni sud je izašao i izvan granica postavljenog zahteva u predlogu za izvršenje, ali navedenim postupanjem suda suštinski nije povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, jer je izvršni sud u celosti usvojio predlog za izvršenje podnositeljke ustavne žalbe, znači i u pogledu troškova postupka, s tim što je odredio da se troškovi postupka plate na tekući račun podnositeljke, umesto na tekući račun njegovog punomoćnika advokata. Za razliku od ovog ustavnosudskog predmeta, u predmetu Už-10353/2013 je utvrđeno da je odbijen predlog za izvršenje u pogledu troškova postupka tamo podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca upravo iz razloga jer je podnosilac kao izvršni poverilac tražio da troškove postupka primi njegov punomoćnik advokat. T o što je u ovom postupku izvršni sud odredio da se troškovi postupka plate na tekući račun izvršnog poverioca, može se suštinski ispraviti naknadnim radnjama podnosioca kao izvršnog poverioca.

6. Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da osporenim rešenjima Osnovnog suda u Nišu I. 3608/15 od 13. novembra 2015. godine i IPV(I). 865/15 od 16. decembra 2015. godine, podnositeljki ustavne žalbe nije pov ređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu izreke.

7. U vezi sa tvrdnjom podnositeljke o povredi prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je podnositeljka ustavne žalbe dostavila samo prvostepena nepravnosnažna rešenja izvršnog suda, a koja ne mogu biti dokaz o povredi navedenog ustavnog prava. Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, kao u drugom delu izreke.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Neosnovanost ustavne žalbe zbog načina isplate troškova izvršnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti