Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog preteranog formalizma

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu M. J. zbog povrede prava na pravično suđenje. Drugostepeni sud je neosnovano odbacio žalbu zbog upotrebe faksimila potpisa advokata umesto svojeručnog potpisa. Sud je ocenio da takav pristup predstavlja preterani formalizam koji neopravdano ograničava pristup sudu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, dr Tijana Šurlan i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. J. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. septembra 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. J. i utvrđuje da je stavom prvim izreke presude Višeg suda u Beogradu Gž. 13189/22 od 1. jula 2022. godine, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se stav prvi izreke presude Višeg suda u Beogradu Gž. 13189/22 od 1. jula 2022. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 19751/21 od 3. marta 2022. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P. 19751/21 od 21. aprila 2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. J. iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 30. septembra 2022. godine, preko punomoćnika M. S, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž. 13189/22 od 1. jula 2022. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na pravnu pomoć, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i čl. 36. i 67. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava drugostepena presuda kojom je, u stavu prvom izreke, odbačena kao nepotpuna žalba podnosioca koji je imao svojstvo umešača na strani tuženog, jer predmetna žalba nije sadržala potpis advokata, već samo faksimil i pečat advokata.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnosilac imao položaj umešača na strani tuženog, da je njegov punomoćnik protiv prvostepene presude podneo žalbu i na poslednjoj stranici žalbe ispod naslova „punomoćnik umešača“ nalazio se punomoćnikov originalni i autentični potpis; da je osporenom drugostepenom presudom odbačena žalba podnosioca, jer je drugostepeni sud originalni i autentični potpis punomoćnika podnosioca na žalbi proglasio za faksimil potpisa punomoćnika; da je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe izvršio uvid u spise predmeta kojom prilikom je ustanovio da se na žalbi umešača nalazi njegov originalni i autentični potpis i o tome je sastavio službenu belešku.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporenu drugostepenu presudu u stavom prvom izreke.

Ustavni sud je dostavio ustavnu žalbu trećem licu A. J. Z. na izjašnjenje preko oglasne table suda.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 19751/21 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilja A. Z. podnela je tužbu Prvom osnovnom sudu u Beogradu protiv tuženog D. M, radi iseljenja.

Na ročištu od 13. maja 2019. godine M. J, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je predlog za mešanje na strani tuženog. Uz predlog je dostavljeno punomoćje kojim su ovlašćeni advokati K. S, G. K. i M. S, svi iz Beograda, (…), da zastupaju podnosioca, svaki ponaosob, u svim pravnim poslovima pred sudovima.

Na ročištu od 13. maja 2019. godine podnosioca je zastupao punomoćnik-advokat M. S. i isti punomoćnik je izjavio žalbu protiv prve po redu prvostepene presude. Nakon ukidanja prve po redu prvostepene presude, u daljoj fazi postupka, podnosioca ustavne žalbe je zastupao punomoćnik-advokat G. K.

Prvi osnovni sud u Beogradu je presudom P. 19751/21 od 3. marta 2022. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P. 19751/21 od 21. aprila 2022. godine, u stavu prvom izreke, dozvolio mešanje podnosioca ustavne žalbe na strani tuženog, dok je, u stavu drugom izreke, obavezao tuženog da isprazni nepokretnost od svih lica i stvari.

Žalbu protiv navedene prvostepene presude je podneo podnosiočev punomoćnik-advokat G. K. Na žalbi punomoćnik je stavio „potpis“.

Prethodno je navedeni punomoćnik-advokat podnosioca isti „potpis“ stavio na zapisnike sa ročištima od 17. decembra 2021. godine i od 3. marta 2022. godine. Drugih ročišta na kojem je prisustvovao navedeni advokat nije bilo.

Višu sud u Beogradu je osporenom presudom Gž. 13189/22 od 1. jula 2022. godine, u stavu prvom izreke, odbacio žalbu umešača na strani tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljenu protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 19751/21 od 3. marta 2022. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P. 19751/21 od 21. aprila 2022. godine, dok je, u stavu drugom izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog protiv navedene prvostepene presude, a, u stavu trećem izreke, odbio zahtev umešača za naknadu troškova postupka. U obrazloženju osporene drugostepene presude je, između ostalog, navedeno: da je prilikom ispitivanja dozvoljenosti žalbe umešača ocenjeno da je žalba nepotpuna, jer predmetna žalba ne sadrži potpis advokata, već samo faksimil i pečat advokata; da je merodavnim odredbama Zakona o advokaturi i Zakona o parničnom postupku propisana obaveza potpisivanja podnesaka koji se dostavljaju sudu, te je stoga dužnost advokata da na svaki podnesak koji sastavi stavi svoj potpis i pečat, a podnesak koji uz pečat ne sadrži potpis, već faksimil advokata smatra se nepotpunim; da kako u konkretnom slučaju izjavljena žalba umešača nije snabdevena potpisom punomoćnika advokata, već faksimilom i pečatom, to je žalba umešača nepotpuna, a što za posledicu ima odbačaj iste; da je stvarna nadležnost Višeg suda u Beogradu u postupku po žalbi određena rešenjem Vrhovnog kasacionog suda R1. 391/20 od 27. avgusta 2020. godine u kojem je konstatovano da se u konkretnom slučaju ne radi o sporu o nepokretnosti, odnosno da se radi o sporu male vrednosti (vrednost predmeta spora 1.000,00 dinara).

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14 i 87/18), koji se primenjivao u konkretnom postupku propisano je: da podnesci moraju da budu razumljivi, da sadrže sve ono što je potrebno da bi po njima moglo da se postupi, a naročito: označenje suda, ime i prezime, poslovno ime privrednog društva ili drugog subjekta, prebivalište ili boravište, odnosno sedište stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju, predmet spora, sadržinu izjave i potpis podnosioca (član 98. stav 3.); da žalba mora da sadrži potpis podnosioca žalbe (član 370. tačka 4.); da ako na osnovu podataka iz žalbe ne može da se utvrdi koja se presuda pobija ili ako žalba nije potpisana (nepotpuna žalba), prvostepeni sud će rešenjem, protiv koga nije dozvoljena žalba, da odbaci žalbu kao nepotpunu (član 101. stav 5.)(član 371. stav 1.).

Odredbom člana 29. stav 5. Zakona o advokaturi („Službeni glasnik RS“, br. 31/2011 i 24/2012 - odluka US) utvrđeno je da je advokat dužan da na svaku ispravu, dopis ili podnesak koji je sastavio stavi svoj potpis i pečat.

Odredbom člana 29. stav 2. tačka 2. Kodeksa profesionalne etike advokata (27/2012-19, 159/2020-123 (US)) je utvrđeno da je advokat dužan da uz otisak pečata stavi svoj potpis, paraf ili faksimil, ili obezbedi da potpis ili paraf, ukoliko je opravdano odsutan, a radi se o obavezama koje ne trpe odlaganje, s njegovim odobrenjem i uz njegovo prethodno upoznavanje sa sadržajem pismena, stavi njegov pripravnik.kata:

5. Ustavni sud konstatuje da se ustavnom žalbom osporava drugostepena presuda kojom je, između ostalog, u stavu prvom izreke, odbačena kao nepotpuna žalba podnosioca ustavne žalbe koji je imao svojstvo umešača na strani tuženog, jer predmetna žalba nije sadržala potpis advokata, već samo faksimil i pečat advokata. Ustavni sud konstatuje da je drugostepeni sud u osporenoj presudi utvrdio da je na žalbi koju je podneo podnosiočev punomoćnika-advokat G. K. stavljen njegov faksimil i da je pravno dejstvo stavljanje faksimila na žalbi odbačaj iste kao nepotpune.

Ustavni sud najpre ukazuje na praksu Evropskog suda za ljudska prema kojoj i umešaču može biti povređeno pravo na pravično suđenje (presuda u predmetu Ezgeta protiv Hrvatske, broj predstavke, br. 40562/12, od 7. septembra 2017. godine). Ovakvu praksu prihvata i Ustavni sud.

U vezi sa korišćenjem faksmila punomoćnika-advokata u konkretnom parničnom postupku, Ustavni sud nalazi da se u svakom konkretnom slučaju, a imajući u vidu njegove karakteristike i osobenosti, mora ispitati da li je primena procesnog pravila bila ustavnopravno prihvatljiva. Kad je reč o primeni procesnih pravila, Ustavni sud ukazuje na opšti princip da su sudovi obavezni da primene pravila postupka izbegavajući kako preterani formalizam koji bio ugrozio pravičnost postupka, tako i potpunu fleksibilnost koja bi obesmislila proceduralne zahteve predviđene zakonima. Zapravo, pravo na pristup sudu je ugroženo kada pravila prestaju da služe ciljevima pravne sigurnosti i primerenog sprovođenja pravde i stvore neku vrstu barijere koja sprečava stranku da nadležan sud odluči o njegovom ili njenom zahtevu u meritumu (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Eṣim protiv Turske, br. 59601/09, 17. septembra 2013. godine, stav 21.).

Za razmatranje pravnog pitanja da li u konkretnom slučaju postoji preterani formalizam na štetu podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje na pravni stav Vrhovnog kasacionog suda prema kojem žalba koja je snabdevena pečatom advokata i otiskom njegovog potpisa u formi faksimila koji koristi u pravnom saobraćaju nije nepotpuna (Bilten VKS 4/19, st. 112-113). U obrazloženju navedenog pravnog stava je navedeno da je odredbom člana 370. stav 1. tačka 4. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine propisano da je jedan od bitnih elemenata žalbe i potpis podnosioca, ali da označenom odredbom nije propisano da taj potpis u svakom slučaju mora biti svojeručan. Najviši sud se tom prilikom pozvao na član 29. stav 5. Zakona o advokaturi i član 29. Kodeksa profesionalne etike koji propisuju potpisivanje podnesaka i drugih pismena od strane advokata. Navedeni pravni stav, najviši sud je ponovio i u rešenju Rev. 20896/22 od 25. januara 2023. godine kojim je ukinuo rešenje Višeg suda u Beogradu Gž. 20331/20 od 24. februara 2022. godine i predmet vratio Višem sudu u Beogradu na odlučivanje o žalbi tužene. Kao razlog za odbacivanje žalbe Viši sud u Beogradu je naveo da je nepotpuna, jer nije svojeručno potpisana od strane punomoćnika advokata, već sadrži samo njegov pečat i faksimil.

Ovakav pravni stav i obrazloženje Vrhovnog kasacionog suda prihvata i Ustavni sud, te, stoga, ocenjuje da je u konkretnom slučaju odbacivanje žalbe podnosioca jer predmetna žalba nije sadržala potpis advokata, već samo njegov faksimil, predstavljao preterani formalizam višeg suda koji je doveo do povrede prava podnosioca ustavne žalbe na pristup sudu, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je stavom prvim izreke presude Višeg suda u Beogradu Gž. 13189/22 od 1. jula 2022. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem stava prvog izreke osporene presude Višeg suda u Beogradu Gž. 13189/22 od 1. jula 2022. godine i određivanjem da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca podnetoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 19751/21 od 3. marta 2022. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P. 19751/21 od 21. aprila 2022. godine. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Ustavni sud, dalje, ukazuje da podnosilac u ustavnoj žalbi tvrdi da se na žalbi protiv prvostepene presude nalazi originalni i autentični potpis njegovog punomoćnika-advokata, a Ustavni sud je, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 19751/21, utvrdio da se taj isti potpis punomoćnik-advokata, za koji podnosilac tvrdi da je originalni i autentični potpis, nalazi i na zapisnicima o ročištima od 17. decembra 2021. godine i od 3. marta 2022. godine. Stoga se, u konkretnom slučaju, dovodi u pitanje i pravičnost zaključka drugostepenog suda da se na žalbi nalazi faksimil advokata podnosioca, a ne njegov potpis, a pri činjenici da nisu preduzete bilo kakve radnje provere po tom pitanju.

8. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica, to nije posebno razmatrao istaknute povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na pravnu pomoć iz čl. 36. i 67. Ustava.

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog preteranog formalizma

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti