Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i naknadi štete

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao preko osam godina i dosuđuje naknadu nematerijalne štete od 600 evra. Glavni razlog za dužinu postupka je neaktivnost prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-11260/2013
24.11.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Jagera iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zorana Jagera i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Subotici u predmetu K. 701/05 i K. 2/08, kasnije pred Osnovnim sudom u Subotici u predmetu K. 768/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Jager iz Subotice je, preko punomoćnika Viktora Juhas Đurića, advokata iz Subotice, 24. decembra 2013. godine, podne o Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Subotici u predmetu K. 701/05, kasnije pred Osnovnim sudom u Subotici u predmetu K. 768/10.

U ustavnoj žalbi se , pored ostalog, navodi da je protiv podnosioca ustavne žalbe vođen krivični postupak zbog krivičnog dela računarska sabotaža i krivičnog dela samovlašće, koji je trajao preterano dugo, od 15. decembra 2004. godine, kada je prvi put saslušan u svojstvu okrivljenog, do 26. novembra 2013. godine, kada je doneta drugostepena presuda. Podnosilac je istakao da je predmet ustavne žalbe postupak koji se protiv njega vodio zbog krivičnog dela računarska sabotaža, a ne i deo postupka koji je vođen zbog krivičnog dela samovlašće. Hronološki je izložen tok krivičnog postupka i navedene okolnosti koje se, po mišljenju podnosioca, mogu staviti na teret sudu, a koje su doprinele nerazumno dugom trajanju postupka. Naveo je da je postupak imao veliki značaj za njega, jer se sve vreme bavio informatičkom delatnošću, a da su njegove kolege znale da se protiv njega vodio postupak, „pošto je većina svedoka bila iz te branše“.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava, pravo podnosioca na naknadu štete i pravo na troškove postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbm člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, spise predmeta Osnovnog suda u Subotici u predmetu K. 768/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe vođen je krivični postupak koji je pravnosnažno okončan.

Po predlogu Opštinskog javnog tužilaštva u Subotici za preduzimanje određenih istražnih radnji od 25. oktobra 2004. godine, zbog krivičnog dela samovlašće iz člana 225. stav 1. KZ RS, istražni sudija Opštinskog suda u Subotici je saslušao podnosioca ustavne žalbe 15. decembra 2004. godine, dok je 16. marta 2005. godine doneo rešenje da se protiv podnosioca ustavne žalbe sprovede istraga zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo računarska sabotaža iz člana 186b KZ RS.

Nakon sprovedene istrage, tokom koje su saslušani okrivljeni i petoro svedoka, obavljeno informatičko veštačenje, elektrotehničko veštačenje i dopuna ovog veštačenja, saslušana dva sudska veštaka, Opštinsko javno tužilaštvo u Subotici je 11. avgusta 2005. godine protiv okrivljenog podiglo optužnicu.

Do donošenja prvostepene presude, sud je glavni pretres zakazao četrnaest puta, od čega nije održan četiri puta. Glavni pretres dva puta nije održan zbog izostanka uredno pozvanog okrivljenog (branilac je naveo da je bolestan, ali nije dostavljena medicinska dokumentacija, nakon čega je sud izdao naredbu da se okrivljeni prinudno dovede), jednom radi pripreme okrivljenog za odbranu, budući da mu je izmenjen optužni akt dostavljen na dan održavanja glavnog pretresa i jednom na predlog javnog tužioca, jer su se spisi tužilaštva nalazili u Posebnom odeljenju Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Opštinsko javno tužilaštvo u Subotici je dva puta vršilo izmenu činjeničnog opisa i pravne kvalifacije krivičnog dela.

Presudom Opštinskog suda u Subotici K. 701/05 od 4. januara 2008. godine okrivljeni je oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela samovlašće iz člana 225. KZ RS i izrečena mu je novčana kazna.

Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog, Okružni sud u Subotici je doneo presudu Kž. 127/08 od 21. marta 2008. godine, kojom je preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio optužbu da je okrivljeni izvršio krivično delo samovlašće iz člana 225. KZ RS usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Postupak je nastavljen pred Opštinskim sudom u Subotici pod brojem K. 2/08. Sud je glavni pretres zakazao 11 puta, od čega nije održan četiri puta. Glavni pretres jednom nije održan zbog bolesti sudije, jednom zbog izostanka sudskog veštaka i dva puta zbog izostanka i oštećenog i okrivljenog (koji je jednom bio uredno obavešten, a jednom nije bio uredno obavešten - po navodima branioca preselio se u Južnu Afriku). Sud je izveo dokaz saslušanjem okrivljenog i 8 svedoka, obavljeno je veštačenje i saslušana su 3 sudska veštaka. Osnovno javno tužilaštvo u Subotici je izvršilo izmenu činjeničnog opisa krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret. U periodu od 24. novembra 2009. godine do 18. oktobra 2012. godine sud nije preduzeo ni jednu radnju u postupku, i pored dve urgencije javnog tužioca da se zakaže glavni pretres.

Postupak je nakon reforme pravosuđa vođen pred Osnovnim sudom u Subotici u predmetu K. 768/2010.

Presudom Osnovnog suda u Subotici K. 768/2010 od 6. marta 2013. godine, donete u odsustvu okrivljenog u smislu člana 445. stav 3. ZKP, okrivljeni je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo računarska sabotaža iz člana 299. KZ.

Navedena presuda je potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 3036/13 od 26. novembra 2013. godine.

4. Period ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, počev od 16. marta 2005. godine, kada je doneto rešenje da se protiv okrivljenog sprovede istraga zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo računarske sabotaže, koji deo postupka je podnosilac osporio ustavnom žalbom, do 26. novembra 2013. godine, kada je Apelacioni sud u Beogradu doneo presudu kojom je postupak pravnosnažno okončan. Naime, Ustavni sud je u svojoj dosadašnjoj praksi, prilikom ocene da li je krivični postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, početak roka računao od dana donošenja rešenja o sprovođenju istrage, odnosno podnošenja optužnog akta, a kraj roka danom donošenja pravnosnažne odluke o optužbi.

U smislu prethodno navedenog, krećući se u granicama ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak trajao osam godina i osam meseci, što samo po sebi može ukazivati da nije okončan u okviru razumnog roka.

Polazeći od toga da je pojam trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja, pored vremena trajanja, zavisi i od niza drugih činilaca, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe tokom postupka, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje osporenog postupka.

Ocenjujući kriterijum složenosti konkretnog krivičnog predmeta, Ustavni sud je ocenio da je postupak bio složen, imajući u vidu činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori. Naime, okrivljenom je stavljeno na teret izvršenje dva krivična dela, javni tužilac je tri puta vršio izmenu činjeničnog opisa krivičnih dela, sud je izveo dokaz saslušanjem većeg broja svedoka i veštačenjem. Zbog nesaglasnosti u bitnim činjenicama bilo je neophodno da se veštačenje obavi više puta i izvede dokaz saslušanjem sudskih veštaka, što sve ukazuje na složenost pitanja koja su se pred sud postavila.

Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe, kao okrivljenom, bilo u interesu da se postupak što pre okonča, da svojim ponašanjem jeste delimično doprineo trajanju postupka, ali da taj doprinos nije bio presudan za ukupnu dužinu postupka, već može biti od uticaja na odmeravanje visne naknade nematerijalne štete.

Razmatrajući kriterijum postupanja sudova, Ustavni sud ocenjuje da isključivu odgovornost za to što postupak nije okončan u okviru razumnog roka snose prvostepeni sudovi pred kojima je vođen postupak. Naime, u postupku pred prvostepenim sudom je postojao period od skoro 3 godine u kom sud nije preduzeo ni jednu radnju, čak ni posle dve urgencije javnog tužioca, da bi prvostepena presuda za krivično delo računarske sabotaže bila doneta posle sedam godina i sedam meseci od podizanja optužnice, iz čega proizlazi da je neažurnost i neefikasnost prvostepenog suda, prvenstveni razlog zbog kog postupak nije okončan u razumnom roku.

Stoga je Ustavni sud ocenio da ni složenost činjeničnih i pravnih pitanja, koja su se postavila u predmetnom krivičnom postupku, ne mogu predstavljati prihvatljivo opravdanje za trajanje ovog postupka preko osam godina.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) i odlučio kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno, sa jedne strane, ukupnu dužinu trajanja krivičnog postupka i propuste suda u njegovom efikasnom sprovođenju i, sa druge strane, složenost postupka i doprinos podnosioca njegovom trajanju (neodazivanje podnosioca uredno primljenim pozivima suda dva puta, zbog čega je jednom izdata naredba za njegovo prinudno dovođenje, neprijavljivanje sudu promene mesta boravka zbog čega mu nije mogao biti uručen poziv). Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

5. Povodom zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu. Ovakav stav Ustavni sud je, između ostalih, zauzeo u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine.

6. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i naknadi štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti