Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parnici iz radnog odnosa. Postupak je trajao sedam godina, što je za ovu vrstu hitnog spora nerazumno dugo, a glavni doprinos odugovlačenju dao je prvostepeni sud.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-11270/2018
29.04.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predednik predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan , Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić , dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi P. P . iz Ranilovića , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. aprila 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba P. P . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 1027/16 (ranije pod brojem P1. 3479/11) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. P . iz Ranilovića je , 6. oktobra 2018. godine, preko punomoćnika M . L, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 1027/16.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je 25. jula 2011. godine podneo tužbu radi naknade štete, a da je postupak pravnosnažno okončan 23. avgusta 2018. godine, te mu je zbog dužine trajanja postupka od sedam godina, a koji nije bio složen, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevao je naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu, priloženu dokumentaciju i spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 1027/16, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 25. jula 2011. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu podneo tužbu protiv tuženih Republike Srbije – Ministarstva rada i socijalne politike – Inspektorata rada i „M. S .“ d.o.o. Aranđelovac, radi naknade štete zbog povrede na radu. Predmet je dobio broj P1. 3479/11.

Pred prvostepenim sudom bilo je održano sedam ročišta na kojima su saslušane parnične stranke, s tim što je tužilac u više navrata saslušan kao parnična stranka, saslušani su svedoci, izvršen je uvid u medicinsku dokumentaciju tužioca, izvršeno je veštačenje od strane sudskih veštaka medicinske struke – ortopeda traumatologa i neuropsihijatra, i saslušani su veštaci, dok šest ročišta nije bilo održano, i to: dva zbog odsustva tuženi h koji nisu bili uredno obavešteni o održavanju ročišta , dva zbog sprečenosti postupajućeg sudije, jedno iz procesnih razloga, a jedno jer veštak nije sudu vratio spise.

Podneskom podnosioca od 21 marta 2013. godine povučena je tužba u odnosu na prvotuženu Republiku Srbiju – Ministarstvo rada i socijalne politike – Inspektorat rada . Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 4557/12 od 10. oktobra 2013. godine konstatovano je da je povučena tužba u odnosu na prvotuženog.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 4557/12 od 9. februara 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od 1.590.000,00 dinara, i to: na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 350.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od 240.000,00 dinara, na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 650.000,00 dinara i na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti iznos od 350.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom, počev od 9. februara 2015. godine, kao dana presuđenja, pa do isplate; u stavu drugom izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškova postupka u iznosu od 335.125,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 9. februara 2015. godine kao dana presuđenja pa do isplate; u stavu trećem izreke , odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca da mu tuženi naknadi troškove postupka preko dosuđenog iznosa od 335.125,00 dinara, pa do traženog iznosa od 351.500,00 dinara.

Tuženi je 31. marta 2015. godine izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude, pa je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 1318/15 od 15. aprila 2016. godine ukinuta presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 4557/12 od 9. februara 2015. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmet je dobio broj P1. 1027/16 i održana su četiri ročišta na kojima je izvršen uvid u celokupne spise predmeta, saslušane su parnične stranke, izvršeno je veštačenje od strane veštaka zaštite na radu i veštaka neuropsihijatra, saslušani su veštaci i saslušan je jedan svedok, dok jedno ročište nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 1027/16 od 14. juna 2017. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od 1.590.000,00 dinara i to: na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 350.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od 240.000,00 dinara, na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 650.000,00 dinara i na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti iznos od 350.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14. juna 2017. godine, kao dana presuđenja pa do isplate; u stavu drugom izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 433.375,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14. juna 2017. godine kao dana presuđenja, do isplate.

Tuženi je 20. jula 2017. godine izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude i rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 4081/17 od 9. avgusta 2018. godine odbačena je kao nedozvoljena žalba tuženog izjavljena protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 1027/16 od 14. juna 2017. godine.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama proti njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); da će u postupcima u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radni sporova (član 435.).

Članom 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US, 55/14 i 87/18) propisano je: da stranka ima pravo da sud oluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku; da je sud dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja, u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirom za preduzimanje parničnih radnji i sa što manje troškova; da je nepostupanje sudije u vremenskom okviru uslov za pokretanje disciplinskog postupka u skladu sa odredbama Zakona o sudijama.

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ustavni sud konstatuje da je primarna dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti.

Ustavni sud ukazuje da bi ukupno trajanje predmetnog parničnog postupka od sedam godina moglo da ukaže na njegovo nerazumno dugo trajanje kako po praksi ovoga suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava i prekoračuje standard suđenja u razumnom roku.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu efikasno i delotvorno postupali kako bi se parnični postupak koji za predmet ima spor iz radnog odnosa okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi podnosi oca odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Ustavni sud ukazuje da su procesni zakoni koji su se primenjivali u predmetnom parničnom postupku propisivali da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova. Propisivanjem ovih procesnih normi, zakonodavac je normativno iskazao šta je bitna odlika ove vrste postupka, a to je hitnost u postupanju i odlučivanju.

Ustavni sud nalazi da je pretežan doprinos nerazumno dugom trajanju postupka dao prvostepeni sud koji je prvi put meritorno odlučio nakon tri godine i sedam meseci od podnete tužbe. Dva ročišta pred tim sudom nisu bila održana jer tuženima nisu uredno dostavljeni pozivi za ročišta, a tri zbog sprečenosti postupajućeg sudije što je sve dovelo do dužeg trajanja parnice. Takođe, taj sud je održao veliki broj ročišta (11) u redovnim vremenskim razmacima , iako tokom trajanja postupka nije bilo posebno složenog činje ničnog stanja koje bi opravdalo održavanje toliko ročišta.

Ustavni sud nalazi da je predmet spora bio od materijalnog značaja za podnosioca i podnosi lac je ima o legitiman interes da se postupak okonča u razumnom roku. Ispitujući ponašanje podnosi oca, Sud ukazuje da podnosilac ustavne žalbe nije doprine o dužini trajanja postupka.

Ustavni sud nalazi da predmetni postupak nije bio složen jer tokom njegovog trajanja nije bilo posebno kompleksnih činjeničnih i pravnih pitanja koje je postupajući sud trebalo da razjasni pre odlučivanja.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. s tav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 1027/16 (ranije pod brojem P1. 3479/11), te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, u tački 2. izreke , odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpe o zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja parničnog postupka, kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu, pre svega, aktuelnu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke broj 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpe o.

7. Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti